Ovo su bila 24 burna sata u analima rata i mira. U SAD su počela time što je vođa slobodnog sveta zapretio počinjenjem genocida. Evo šta je predsednik Donald Trump objavio na mreži Truth Social rano u utorak:
Reči su suvišne. Međutim, nešto više od sat vremena pre isteka njegovog roka, usledio je nalet aktivnosti. Posrednik Pakistan zatražio je obustavu, nakon čega je Donald Trump otkazao planirano bombardovanje i najavio dvonedeljni prekid vatre koji će početi čim Iran ponovo otvori Ormuski moreuz. Tržišta su reagovala na čvrstu činjenicu da civilizacija neće biti uništena, a cene nafte su se strmoglavile. Zatim je stigla ključna potvrda iranskog rukovodstva — zaista su pristali na prekid vatre. Pregovori pod pokroviteljstvom Pakistana zakazani su za petak. Nedugo potom pojavila se informacija da Iran i dalje planira da naplaćuje prolaz kroz taj međunarodni plovni put.
Opširnije
Skok akcija i obveznica dok pad nafte popravlja raspoloženje na tržištima
Oporavak tržišta zahvatio je globalne berze nakon dvonedeljnog sporazuma o prekidu vatre između SAD i Irana.
pre 3 sata
Brodovlasnici iščekuju detalje o prolazu brodova kroz Ormuski moreuz
Brodovlasnici užurbano pokušavaju da razumeju detalje prekida vatre između SAD-a i Irana koje bi moglo privremeno deblokirati Ormuski moreuz i omogućiti izlaz za više od 800 brodova zarobljenih u Persijskom zalivu.
pre 6 sati
Nafta pala ispod 100 dolara nakon što su SAD i Iran dogovorili dvonedeljni prekid vatre
Dogovor o dvonedeljnom prekidu vatre između SAD i Irana izazvao je nagli pad cena nafte, ali tržišta ostaju izuzetno osetljiva na svaki novi razvoj događaja.
pre 6 sati
Američke obveznice pale dok rat u Iranu podiže cene nafte
Evropski dug posebno je izložen ratu na Bliskom istoku zbog zavisnosti regiona od uvoza energije.
pre 18 sati
U poređenju sa onim što je delovalo mogućim na početku američkog dana, ovo su bile izuzetno dobre vesti i tržište nafte je reagovalo u skladu s tim.
Ako se događaji stave u skoriji kontekst, ovo je bio najveći dnevni pad cene nafte West Texas Intermediate od pandemije.
Gledano dalje u prošlost, tržište ovo procenjuje kao zaista istorijski razvoj događaja. Ovo je 10 najvećih dnevnih padova u ugovoru za Brent naftu od 1990. godine.
Samo su dve rasprodaje, tokom haosa izazvanog pandemijom Covid-19 2020. godine i u januaru 1991. kada su savezničke snage ušle u Kuvajt u operaciji Pustinjska oluja, bile veće.
Ohrabrujuće je što se naftni šok razrešio na način koji je povoljan za kapitalistički svet, za razliku od situacije tokom Jomkipurskog rata 1973. i katastrofalnog embarga koji je usledio.
Kada je irački lider Saddam Hussein izvršio invaziju na Kuvajt, iz kojeg su ga potom istisnule snage predvođene SAD 1990–1991, cena nafte se više nego udvostručila, a zatim se vratila na početni nivo za manje od 12 meseci. Do sada je ovaj šok pratio gotovo iste obrasce.
Početna reakcija tržišta tretira prekid vatre kao trenutak sličan početku operacije Pustinjska oluja, kada je razrešenje odjednom postalo jasno. Ako se to ostvari, ovog puta će doći brže, bez izlaganja sveta ekstremima kuvajtske krize.
Ipak, postoji razlog za oprez. Dana 22. oktobra 1990. zabeležen je tada najveći pad cene nafte u istoriji, jer je samopouzdanje trgovaca raslo, delom podstaknuto i izveštajima o snu Saddam Husseina, da se rat može izbeći. Ispostavilo se da su pogrešili, a cene su potom nastavile da rastu.
Ova rasprodaja deluje utemeljenije. Ključna tačka je to što se smatralo veoma malo verovatnim da će Iran pristati na bilo kakav prekid vatre. Ponovno propuštanje brodova kroz moreuz znači odricanje od njihovog najvećeg sredstva pritiska i daje ostatku sveta priliku da obnovi zalihe i pripremi se za potencijalno dugotrajniji sukob. Takođe daje vremena američkim vojnim snagama, od kojih još nisu sve raspoređene, da stignu u Zaliv.
S obzirom na toleranciju na pritisak koju je režim već pokazao, kao i spremnost da koristi smrtonosnu silu protiv sopstvenih građana, konsenzus je bio da rukovodstvo neće dozvoliti Donald Trumpu da proglasi bilo kakvu pobedu bez izlaganja američkih života riziku u kopnenoj operaciji. Svaki signal da je to pogrešno i da bi Iranci mogli biti spremniji na mir nego što se mislilo, direktno je pozitivan za rizičnu imovinu.
To se već vidi u snažnom rastu američkih terminskih ugovora na akcije. U ranom trgovanju u Tokiju, indeks Topix vratio se na najviši nivo od izbijanja rata 28. februara.
Takođe deluje da je ovo bilo dovoljno da se zaustavi rast dolara, koji je prethodno jačao kao sigurno utočište.
Sve su to razumne početne reakcije. Sada se otvaraju nova pitanja. Moreuz ostaje ključan: da li će Iran zaista dozvoliti brodovima da prolaze i, ako uspe da naplaćuje prolaz, da li to znači faktičku nacionalizaciju plovnog puta? Ako je tako, to bi mogla biti pobeda za SAD koja "čuva obraz", ali bi ubrzala udaljavanje od globalizacije ka podeli sveta na sfere uticaja.
Takođe, postavlja se pitanje da li postoje uslovi oko kojih obe strane mogu da se slože. Iran ne želi da se situacija ponovi i tražiće garancije protiv budućih napada SAD ili Izraela, što će biti teško ostvarivo. Da li Iran dobija ponovni pristup globalnoj ekonomiji uz ukidanje sankcija? Ko će platiti štetu? Hoće li se režim odreći nuklearnog programa i kako će se to nadzirati?
Prošlog meseca, Points of Return je upozorio da pitanje više nije TACO (Trump Always Chickens Out - Trump se uvek povuče), već WACO (Will the Ayatollahs Chicken Out - hoće li se ajatolasi povući). To i dalje važi. Teokratski režim deluje spremniji na kompromis nego što se mislilo, što je značajno. Ipak, ostatak sveta, kao i održivi oporavak rizične imovine, i dalje zavise od odluka lidera u Teheranu.
U naredna 24 sata, dok tržišta budu imala priliku da reaguju na ove vesti - neka počne igra. Sinoć nijedna civilizacija nije nestala.
.webp){kind=icon}
