Evro bi trebalo da jača prema dolaru i u 2026.

Evro je u odnosu na američki dolar oslabio početkom 2025. godine, ali je taj odnos snaga brzo počeo da se menja, pa je kurs porastao sa oko 1,03 dolara za evro u januaru na približno 1,17 dolara u decembru.

Razlog za to, pre svega, leži u slabljenju dolara usled očekivanja ranijih smanjenja kamatnih stopa Feda i rastuće zabrinutosti u vezi sa fiskalnom i trgovinskom politikom SAD, dok se sami fundamenti evrozone nisu značajnije poboljšali.

Kada američki predsednik Donald Trump zameni čelnika Feda Jeromea Powella novim predsednikom, koji će verovatno favorizovati brža i dublja smanjenja kamata, diferencijal kamatnih stopa bi trebalo postepeno da se pomera na štetu dolara, što bi vremenom stvorilo povoljnije uslove za evro, smatraju analitičari Bloomberg Adrije.

U međuvremenu, odnos dve najvažnije svetske valute ostaće izuzetno osetljiv na vesti o imenovanjima u Fedu, carinskoj politici, kao i na iznenađenja u privrednom rastu s obe strane Atlantika.

Analitički tim Bloomberg Adrije očekuje da će evro prema dolaru nastaviti da jača u narednom periodu, uz mogućnost dodatnog rasta ukoliko se najavljeni politički potezi u SAD realizuju i ako se ostvare spekulacije o povećanju kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), što bi pružilo dodatnu podršku panevropskoj valuti.

"Naš osnovni scenario sugeriše da će tokom 2026. godine kurs evra prema dolaru biti oko 1,20", navodi se u analizi.

 

'Osmeh' dolara

Mišljenje analitičara Bloomberg Adrije podudara se s očekivanjima Stephena Jena, dugogodišnjeg skeptika prema američkoj valuti koji predviđa da će rast privrede u inostranstvu ubrzati i dodatno umanjiti privlačnost dolara.

 

Izvršni direktor londonskog upravitelja imovinom Eurizon, poznat po svojoj "teoriji osmeha dolara", kladi se da će indeks američke valute pasti za dodatnih 13,5 odsto tokom ostatka Trumpovog predsedničkog mandata.

Dalje slabljenje dolara uklapa se u okvir "osmeha dolara", teorije koju je Jen predstavio pre više od dve decenije. Prema toj teoriji, dolar obično jača kada je američka privreda ili veoma snažna ili u dubokoj recesiji, dok valuta gubi na vrednosti u periodima umerenog rasta - kada privreda niti prednjači niti značajno zaostaje za ostatkom sveta.

"Do sada je dolar ove godine slabio, uglavnom, zbog povlačenja kapitala iz američkih dolarskih ulaganja, ali ne i zato što bi Evropa ili Azija aktivno privlačile taj kapital. Još uvek čekamo meko prizemljenje američke privrede, što bi trebalo da bude praćeno ubrzanjem rasta u ostatku sveta", kaže Jen.

 

Njegov stav je prošle godine bio preuranjen, jer je američka privreda tada nastavila snažno da raste, dok su druge zemlje posrtale. Uprkos napetom globalnom trgovinskom ratu, sada izgledi za bolje performanse svetske privrede deluju ohrabrujuće, uz poboljšanje rasta u Evropi i Kinu koja ostaje "hiperkonkurentna", poručuje Jen.

Na kraju će mnogo toga zavisiti od kretanja ekonomskih pokazatelja, a to će s druge strane Atlantika u najvećoj meri zavisiti od novih politika koje sprovodi predsednik Trump. Iako od avgusta 2025. nisu uvedene veće nove carine, ta mogućnost i dalje predstavlja tržišni rizik koji bi, ukoliko se realizuje, mogao da podstakne rast cena u SAD.

 

Odnos evra i dolara će, takođe, zavisiti od poteza centralnih bankara. Monetarna politika Evropske centralne banke i Feda za sada ide u prilog evru, ali se to već naredne godine može promeniti.