Srbija prvi put u 2024. na međunarodnom tržištu obveznica, prodate hartije vredne 1,5 milijardi dolara

Srbija je prvi put ove godine i prvi put od januara 2023. izašla na međunarodno tržište obveznica. Na aukciji evroobveznica denominovanih u dolarima prodate su hartije vredne 1,5 milijardi dolara, a tražnja je iznosila 6,5 milijardi dolara.

Radi se o takozvanoj održivoj obveznici, odnosno hartiji čija će sredstva biti korišćena za održive projekte u oblasti zelene agende i socijalno odgovornih aktivnosti.

Na aukciji 10-godišnjeg duga postignut prinos je bio za oko dva procentna poena viši od referentnih američkih zapisa sa istom ročnošću (oko 4,3 odsto), a hartije dospevaju na naplatu 2034. godine.

Kupon od šest odsto isplaćivaće se dva puta godišnje do dospeća. Prema poslednjim dostupnim podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija, evroobveznicama u dolarima koje dospevaju u slično vreme (2033. godine) na sekundarnom tržištu 4. juna trgovalo se uz prinos od 6,373 odsto.

"Kao i u slučaju prethodnih emisija dolarskih evroobveznica, a sa ciljem smanjenja i deviznog i kamatnog rizika javnog duga, pokazujući odgovornost za njegovu održivost, Republika Srbija je zaključila i hedžing transakcije. Ovakvim transakcijama je obaveze po osnovu emisije dolarskih evroobveznica odmah konvertovala u obaveze u evrima. Time je pored smanjenja izloženosti deviznom riziku kretanja dolara prema evru, smanjen i faktički trošak zaduživanja Republike Srbije, tako da on nakon hedžinga za evroobveznicu iznosi 4,75 odsto", rekli su iz NBS nakon aukcije.

Iz NBS skreću pažnju da je smanjenje troškova finansiranja (zahtevane stope prinosa investitora) tokom aukcije iznosilo 40 baznih poena (0,40 procentnih poena), "što je značajnije smanjenje u poređenju sa uporedivim evroobveznicama zemalja u razvoju, emitovanih od početka ove godine (32,5 bazna poena)".

Međunarodne aukcije se inače smatraju boljim pokazateljem prinosa i stepena rizika koji investitori vezuju uz srpske hartije jer je domaće tržište obveznica umnogome pliće, a i na primarnom i sekundarnom tržištu se kao glavni učesnici pojavljuju uglavnom banke i veliki institucionalni ulagači.

"Posebno raduje činjenica da je emisija još jednog ’održivog’ instrumenta naše zemlje na međunarodnom tržištu realizovana uz snažnu tražnju međunarodnih investitora. Pored poverenja u dobre ekonomske performanse, time pokazuju da veruju i u uspešnu realizaciju održivih ciljeva, projekata i planova koje na ovom polju ima država Srbija", rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Prošlog januara, kada je Srbija poslednji put izašla na međunarodno tržište, prodate su hartije vredne 1,75 miliardi dolara, a tražnja je i tada premašivala ponudu.