Rublja je ponovo pala na nivo blizu 100 za dolar, te je nakratko prešla važnu psihološku granicu za ruske potrošače i vladu, pošto raniji pokušaji zvaničnika nisu uspeli da zaustave deprecijaciju valute.
Ruska valuta je oslabila čak 0,5 odsto na 100,255 za na dolar, pre nego što je porasla, te se trgovala za 99,94 za dolar u 7.22 u utorak u Moskvi. Pad je vratio rublju na granicu koja je izazvala hitno povećanje kamatnih stopa u avgustu i podstakala je žestoku diskusiju o mogućim merama kontrole kapitala za jačanje rublje.
Guvernerka Banke Rusije Elvira Nabiullina signalizirala je da se zalaže protiv administrativnih mera za podršku deviznom kursu, u korist monetarne politike. Centralna banka je podigla svoju ključnu stopu na 12 sa 8,5 odsto na hitnom sastanku u avgustu nakon što je rublja poslednji put probila nivo od 100 za dolar, a onda povećala za još jedan procentni poen na 13 odsto prošlog meseca.
Opširnije
Kina brokerima ograničila trgovanje valutama zbog slabog juana
Banke su najveći igrači, a na brokere otpada manji deo obima Forex trgovanja.
15.09.2023
Banka Rusije ponovo podigla kamatnu stopu i pored slabljenja rublje
Ruska centralna banka podigla je kamatne stope treći put zaredom.
15.09.2023
Kriptovalute kao način zaobilaženja sankcija, ali i bekstva iz diktature
U Rusiji, konvertovanje tvrdih, stabilnih valuta u kriptovalute ima dva cilja.
03.09.2023
Avgustovsko povećanje stope bilo je najveće od onog neposredno nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Iako je do sada povećanje imalo ograničen uticaj, rublja bi bila mnogo slabija da ga nije bilo, rekla je Nabiullina na Moskovskom finansijskom forumu prošle nedelje.
Centralna banka je takođe u avgustu najavila da će se uzdržati od kupovine deviza do kraja ove godine.
Ipak, rublja je nastavila da pada kako tražnja za čvrstom valutom u Rusiji raste usled oporavka uvoza u vreme kada je ekonomija pod međunarodnim sankcijama zbog rata. Najveći ruski izvoznici, glavni dobavljači deviza, istovremeno se suoavaju sa značajnim padom prihoda od izvoza.
Vlada je oblažila svoje mere usmerene na ublažavanje prodajnog pritiska na rublju na preporuke izvoznicima, bez nametanja ikakvih obaveza.
Ministarstvo finansija se zalagalo za strožu kontrolu kapitala, ali se povuklo kada se centralna banka suprotstavila toj ideji. Ministar ekonomije Maxim Reshetnikov takođe je predložio da se devizno tržište podeli po uzoru na Kinu, koja ima domaći i strani kurs za svoju nacionalnu valutu, što je ideja koju Nabiullina oštro kritikuje.
.webp){kind=icon}
