.webp){kind=icon}
Srbija će prvi put ove godine ponuditi na prodaju desetogodišnje državne obveznice, a osim pitanja prinosa, u prvom planu će biti i pitanje obima prodaje dužničkih zapisa. Predviđeni obim prodaje je 10 milijardi dinara.
Prethodni put, početkom decembra, Uprava za javni dug Ministarstva finansija uz prinos od 6,75 odsto prodala je sve ponuđene dužničke hartije od vrednosti, ali je obim aukcije iznosio skromnih 3,18 milijardi dinara.
Kako je za našu redakciju ranije rekao glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić, domaće tržište je ograničeno mogućnošću emitenta (države) da reguliše prinos kroz cenu.
Opširnije
Srbija prodala dvogodišnje obveznice vredne 28 milijardi dinara
Izvršna stopa bila je za skoro 20 baznih poena niža u odnosu na prošlu aukciju.
25.04.2023
Da li će prinos na dvogodišnje zapise pasti treći put zaredom
Prinos je pao sa januarskih 5,95 odsto na 5,65 odsto na trećoj aukciji održanoj u martu.
25.04.2023
Aukcija 12-godišnjeg duga donela niži prinos i prepolovljen obim prodaje
Prva aukcija državnih obveznica Srbije donela je prinos za 25 baznih poena manji od prethodne prodaje, održane početkom marta.
11.04.2023
Prinosi na obveznice ostaju visoki makar do polovine 2023.
Sporiji rast cena biće uslov za rast vrednosti obveznica, kako na globalnom, tako i na lokalnom planu.
06.01.2023
"Potrebu za većim zaduživanjem, ukoliko nastane, država će verovatno rešavati izlaskom na međunarodno tržište kapitala jer je domaće tržište ograničeno u pogledu kapaciteta i broja portfeljnih investitora", rekao je Gujaničić pre prethodne aukcije dvogodišnjih zapisa.
Kako su analitičari Bloomberg Adrije ranije naveli, vlade u celom Adria regionu se zadužuju uz prinose koji su od dva do četiri procentna poena viši u odnosu na početak 2021. godine.
"Kako će u 2023. inflacija padati postepeno, očekujemo da će kamatne stope u svetu ostati povišene najmanje do prve polovine 2024. godine, što znači da će se države skuplje zaduživati kroz izdavanje obveznica", rekli su analitičari.
Petogodišnja evroobveznica koju naši analitičari koriste kao pokazatelj kretanja na tržištu obveznica, nakon maksimalnog prinosa od 6,47 odsto koliko je dostigla 21. februara, pala je za oko 70 baznih poena na 5,74 odsto.
Promena okolnosti
Na prethodnoj aukciji, Uprava za javni dug uspela je da proda dvogodišnje dinarske obveznice u vrednosti od 28,3 milijarde dinara, dok je izvršna stopa iznosila 5,48 odsto (maksimalni prinos od 5,95 odsto dostignut je krajem januara).
Prema podacima objavljenim na internet stranici uprave, procenat realizacije je iznosio oko 64 odsto jer su ponuđeni zapisi ukupne vrednosti 44,3 milijarde dinara.
Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci, ovakva kretanja objasnio je kao posledicu mešavine faktora.
"Treba imati u vidu da je država u relativno lagodnoj poziciji po pitanju potreba za finansiranjem u ovoj godini i da je trenutni raspoloživi višak dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru, nakon što banke izdvoje obaveznu rezervu kod NBS, značajno iznad 400 milijardi dinara", rekao je Zečević za našu redakciju nakon aukcije.
"Na veću tražnju učesnika u odnosu na prethodni mesec je uticalo i to što smo tokom aprila imali redovna dospeća u iznosu od 54 milijarde dinara (u poređenju sa martovskih 30 milijardi dinara dospeća) od kojih je određeni volumen sada zanovljen, dodatno se očekuje da se bližimo kraju monetarnog zatezanja, pa samim tim je u prethodnom periodu došlo i do korekcije tržišnih očekivanja po pitanju kretanja budućih dinarskih prinosa. Svi ovi faktori su doprineli blagoj korekciji naniže, a ista je bila primetna i u trgovanju na sekundarnom tržištu u periodu između dve aukcije", pojasnio je bankar.
