Četvrti mesec 2023. godine donosi i četvrtu aukciju dvogodišnjih dinarskih obveznica Uprave za javni dug Ministarstva finansija.
Nakon skoka prinosa na nivo od skoro šest odsto krajem januara, izvšna stopa na ove dužničke zapise bila je u laganom padu na sledeće dve aukcije. To nameće pitanje da li i na ovoj ponudi možemo očekivati prinose.
Utočište na međunarodnom tržištu
Davanje prognoza u vezi sa cenom na aukcijama državnih hartija od vrednosti jeste nezahvalan zadatak jer postoji diskreciono pravo države da "podvuče liniju" i odredi prinos (i cenu), rekao je glavni broker brokersko-dilerskog društva Momentum securities Nenad Gujaničić. Na aukcijama ovog zapisa beleži se kontinuirani pad prinosa, ali i smanjenje prometa, što je u velikoj meri posledica određene više cene i nižeg prinosa, smatra broker.
Opširnije
Aukcija 12-godišnjeg duga donela niži prinos i prepolovljen obim prodaje
Prva aukcija državnih obveznica Srbije donela je prinos za 25 baznih poena manji od prethodne prodaje, održane početkom marta.
11.04.2023
NBS će kamatnu stopu podići za još 25 bp, inflacija oko vrhunca
NBS će i pored današnjeg podizanja morati da nastavi da podiže kamatne stope, smatra Branimir Jovanović.
06.04.2023
Srbija emituje 50 milijardi dinara, bez emisije u evrima
U ponudi će biti dvogodišnje, desetogodišnje i dvanaestogodišnje državne obveznice.
30.03.2023
Korporativnim obveznicama u Srbiji treba nova publika
Kako podići iz pepela tržište bez rasta ekonomije i bez poverenja.
30.03.2023
"Potrebu za većim zaduživanjem, ukoliko nastane, država će verovatno rešavati izlaskom na međunarodno tržište kapitala jer je domaće tržište ograničeno u pogledu kapaciteta i broja portfeljnih investitora", rekao je Gujaničić. On je za našu reakciju dodao da uvođenje većeg broja aukcija i njihova češća frekvencija ne bi mogle promeniti ovu situaciju po pitanju dodatnog finansiranja.
Pad od početka godine
Za razliku od prve i druge aukcije (održane krajem januara i februara), kada su prodati dužnički zapisi ukupne vrednosti oko 49,5 milijardi dinara, na trećoj aukciji je obim prodaje iznosio tek 6,22 milijarde dinara, što znači da je procenat realizacije bio jedva dvocifren (na oko 12 odsto).
Dužničke hartije od vrednosti koje su do sada ponuđene tri puta izdate su 23. januara, a na naplatu dospevaju 25. januara 2025. godine. Kuponska stopa zapisa, koja se isplaćuje jednom godišnje do dospeća, iznosi pet odsto.
"Procenat realizacije na današnjoj aukciji je bio 12,3 odsto od ukupnog obima, što je, čini mi se, samo trenutno finansiranje nekih tekućih stvari", rekla je za Bloomberg Adriju nakon treće aukcije Tijana Jevtić, glavni broker Dunav stockbroker, dodavši tom prilikom da ne očekuje da će kamate dalje rasti, ali da je isto tako teško praviti projekcije.
"Videćemo kako će se kretati referentna kamatna stopa i kakve će biti dalje mere monetarne politike", zaključila je naša sagovornica krajem marta.
Deficit će rasti, udeo duga će se smanjiti
Budžetski deficit u Srbiji (i širom Adria regiona) tokom ove godine će porasti, predviđaju iz analitičkog tima Bloomberg Adrije. S druge strane, udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) u Srbiji će se (zbog nominalnog rasta BDP-a) smanjiti još više, rekli su analitičari Bloomberg Adrije u svom poslednjem regionalnom izveštaju o fiskalnoj politici.
Više izveštaja pronađite OVDE.
Udeo javnog duga u BDP-u Srbije na kraju 2022. iznosio je oko 55 odsto, dok analitičari predviđaju da će taj nivo krajem ove godine pasti na 53,3 odsto, a krajem 2024. godine na 52,1 odsto.
Kako je Gujaničić dodao, i za tržišta u Adria regionu važi da bi kroz emisije na međunarodnom tržištu privrede lakše došle do potrebnih sredstava.
"Nemam podatke o prometima na lokalnim tržištima kapitala, ali za sve njih je zajednično da su manje ili više nedovoljno likvidna za potrebe lokalnih budžeta i da nemaju razvijeno efikasno sekundarno tržište", rekao je broker.
"Stoga, većina ovih emitenata (država) izlazi na međunarodno tržište i tamo prikuplja gro kapitala", zaključio je.
.webp){kind=icon}
