Ministarstvo finansija Srbije će po deveti put ove godine pokušati da proda dvogodišnje državne obveznice, a prinos na dužničke hartije od vrednosti je na poslednjoj aukciji porastao na 4,1 odsto, dostigavši tako najviši prinos na tu ročnost od oktobra 2017. godine.
Pitanje koje se danas postavlja je da li će se rast prinosa nastaviti, odnosno da li će investotori nastaviti da srpske državne obveznice percipiraju kao riskantne. Ukoliko bi se to obistinilo, prinos bi mogao da nastavi svoju uzlaznu putanju, a ako premaši 4,65, dostići će najviši nivo u skoro četiri i po godine.
Kraća ročnost privlači
Ono što bi moglo da dovede do veće potražnje jeste kraća ročnost hartija od vrednosti, jer je najveća tražnja u prethodnoj godini dostignuta upravo na aukciji jednogodišnjih obveznica kada je prodata celokupna emisija.
Opširnije
Države će se zaduživati na domaćem tržištu i na kraći rok
Knez je naveo da će i privredi, kao i državi, biti teže da dođe do kredita
10.10.2022
Srbija mora da se zaduži 'samo' za 10 odsto BDP-a, Hrvatska čak za 15
Ulagači će sigurno uzeti u obzir i prilike za kupovinu obveznica država poput Rumunije ili Mađarske.
10.10.2022
Ministarstvo finansija približilo metu pa pogodilo cilj
Na aukciji su prodate desetogodišnje obveznice vredne 3,7 milijardi dinara, što je za oko 700 miliona dinara više u odnosu na planirani obim.
04.10.2022
Srbija traži kupce obveznica vrednih 9,6 milijardi dinara
Uprava za javni dug Ministarstva finansija objavila je raspored aukcija državnih obveznica za poslednje tromesečje godine.
28.09.2022
Ova aukcija se održavala početkom avgusta, a prinos je iznosio 3,9 odsto, što je skoro upola niže u poređenju sa izvršnom stopom na desetogodišnje obveznice, gde je dostigao 6,8 odsto.
Kako su tada ocenili iz tima analitičara Bloomberg Adria, upravo je ročnost odigrala presudnu ulogu u višem stepenu tražnje.
Srbija manje privlačna od evrozone
Tržište obveznica u zemljama koje nisu pod jurisdikcijom Evropske centralne banke (ECB), gde spada i Srbija, biće promenljivije u odnosu na one države koje se nalaze u evrozoni, rekao je za Bloomberg Adriju generalni direktor kompanije Fiks Miodrag Janjušević.
U intervjuu objavljenom sredinom oktobra, Janjušević je takođe naveo da će zbog promenljivosti tržišta dužničke hartije od vrednosti kraće ročnosti biti primamljivije investitorima i dodao da će ulagači na narednim aukcijama posebnu pažnju obraćati na uspeh centralnih banaka u borbi sa inflacijom.
Referentne kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS), Evropske centralne banke (ECB) i Federalnih rezervi nalaze se na četiri odsto, dva odsto, i 3,25 odsto, dok se za sve tri monetarne institucije očekuju dalja pooštravanja monetarnih politika.
Prinos raste
Iako su privlačnije od hartija od vrednosti sa kasnijim datumom dospeća, investitori se sve teže odlučuju za ulaganje u državne obveznice sa ročnošću od 24 meseca.
Prema podacima uprave, prinos na aukcijama dvogodišnjih obveznica ravnomerno je rastao od 18. januara, kada je održana prva prodaja u 2022. godini. Najviši prinos, što znači i najnižu cenu, ostvaren je na poslednjoj aukciji, 12. jula. Statistika aukcije će biti objavljena kasnije u toku dana.
Ukoliko ne bude dopunskih aukcija, u ovoj godini nam preostaje još jedna prodaja državnih obveznica. Ona će se održati šestog decembra, i na njoj će biti ponuđene desetogodišnje aukcije.
.webp){kind=icon}
