Upozorenja zbog slabosti jena postaju sve izraženija među japanskim donosiocima odluka, s obzirom na njegovu ulogu u rastu cena uvoza i troškova života domaćinstava.
Zabrinutost je dodatno porasla krajem aprila, kada je valuta pala na najniži nivo od jula 2024. godine. Vlasti su odgovorile trošeći gotovo 74 milijarde dolara, rekordan iznos za period od mesec dana, kako bi podržale valutu, što je izazvalo njen izrazit oporavak.
Međutim, efekat je bio kratkog daha. Valuta je 30. juna pala na najslabiji nivo u odnosu na dolar još od 1986. godine, što je naglasilo ograničenja intervencija bez širih promena monetarne politike. Najnoviji pad dodatno je povećao nervozu među trgovcima zbog mogućnosti da će Ministarstvo finansija ponovo posegnuti za deviznim rezervama, koje su na kraju maja iznosile 1,09 biliona dolara. Ministarka finansija Satsuki Katayama je ponovila da su vlasti "spremne da preduzmu odgovarajuće mere kad god to bude neophodno".
Zašto je jen slab?
Nekoliko faktora opterećuje jen. Glavni među njima je razlika između izuzetno niskih kamatnih stopa u Japanu i onih u SAD i drugim velikim ekonomijama, što je podstaklo investitore da se jeftino zadužuju u jenima i ulažu u imovinu sa višim prinosima u inostranstvu. Posledični odliv kapitala trajno pritiska japansku valutu. Iako je Banka Japana u junu povećala referentnu kamatnu stopu najviše u 31 godini, ona je i dalje niska prema međunarodnim standardima.
Dodatni pritisak stvara zabrinutost investitora zbog fiskalnih izgleda Japana. Veliki teret javnog duga koji premašuje 200 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je najviše među velikim ekonomijama, i trajni budžetski deficiti izazvali su bojazan da japanska vlada troši iznad svojih mogućnosti. To može narušiti poverenje u japansku imovinu i jen.
Rat između SAD i Izraela protiv Irana takođe je dodatno opteretio jen. Japan uvozi gotovo svu svoju energiju, pri čemu više od 95 odsto uvoza nafte dolazi sa Bliskog istoka, zbog čega je veoma izložen poremećajima u tom regionu. Više cene nafte znače da Japan mora više da plaća za uvoz energije u dolarima, čime raste potražnja za stranom valutom na račun jena.
Rastuća globalna inflacija proistekla iz sukoba na Bliskom istoku takođe je promenila očekivanja u vezi sa kretanjem američkih kamatnih stopa, sa smanjenja na povećanja, čineći imovinu denominovanu u dolarima još privlačnijom, što dodatno slabi domaću valutu.
Zašto slabost jena izaziva zabrinutost?
Pad jena tokom prethodne decenije pomogao je da Japan postane pristupačna turistička destinacija za milione stranih turista, istovremeno povećavajući profite najvećih japanskih izvoznika.
Međutim, u ekonomiji koja u velikoj meri zavisi od uvoza energije i sirovina, slab jen je povećao troškove, podstakao inflaciju za domaćinstva i smanjio profitne marže kompanija koje posluju pretežno na domaćem tržištu. Kriza izazvana rastom troškova života doprinela je padu dvojice premijera pre nego što je sadašnja premijerka Sanae Takaichi preuzela dužnost.
Pored domaćih razloga, postoji još jedan razlog zbog kojeg bi japanska vlada mogla da podrži jači jen. Predsednik SAD Donald Trump više puta je kritikovao slab jen, tvrdeći da japanskim proizvođačima daje nepravednu trgovinsku prednost. To pitanje bilo je deo trgovinskih pregovora između dve zemlje.
Šta može da se uradi kako bi se podržao jen?
Japan ima nekoliko opcija za usporavanje pada jena, pri čemu je direktna intervencija najneposredniji alat koji donosioci odluka mogu da primene. To je situacija kada vlasti kupuju ili prodaju valutu na deviznom tržištu kako bi uticale na njenu vrednost. Takve operacije šalju poruku da zvaničnici neće tolerisati prekomerna valutna kretanja i mogu odvratiti špekulante od guranja valute u slobodan pad ili izazivanja naglog rasta.
Japan je tokom godina često intervenisao na deviznim tržištima kako bi uticao na jen. Istorijski gledano, vlasti su uglavnom nastojale da oslabe jen, ali su noviji napori bili usmereni na njegovo jačanje. Pre aprilske intervencije, poslednje takve operacije dogodile su se 2024. godine, kada je vlada potrošila gotovo 100 milijardi dolara kupujući jene kako bi podržala valutu. Sve četiri intervencije te godine dogodile su se kada je kurs bio oko 160 jena za dolar, čime je taj nivo postao neformalna granica pri kojoj donosioci odluka intervenišu.
Vlasti ne moraju uvek zaista da kupuju ili prodaju jene kako bi uticale na trgovanje. Ponekad pre, ili umesto direktne intervencije, visoki zvaničnici pribegavaju verbalnim intervencijama, upozoravajući špekulante da prekomerno trgovanje neće biti tolerisano. Izjave ministarke finansija ili glavnog zvaničnika ministarstva zaduženog za valutu mogu brzo pokrenuti tržišta. Zvaničnici obično koriste pažljivo odabrani skup izraza kako bi pojačali upozorenja i pokazali koliko su blizu intervencije. Pominjanje "preduzimanja mera" sugeriše da je intervencija blizu.
Kako funkcioniše valutna intervencija?
Japan je potpisnik međunarodnih sporazuma kojima se predviđa da kurseve uglavnom određuje tržište. Istovremeno, članice Grupe 20 priznaju da prekomerna ili neuređena valutna kretanja mogu ugroziti ekonomsku i finansijsku stabilnost, što vladama daje prostor da intervenišu kada volatilnost naglo poraste.
U Japanu Ministarstvo finansija odlučuje kada će intervenisati, a BOJ sprovodi operaciju preko malog broja komercijalnih banaka. Te banke ili kupuju jene i prodaju dolare kako bi ojačale domaću valutu, ili obrnuto kako bi je oslabile. Obim transakcija zavisi od toga koliki efekat ministarstvo želi da postigne i koliko brzo tržište reaguje.
Dolari koji se koriste za kupovinu jena obično dolaze iz japanskih deviznih rezervi kroz gotovinu ili američke državne obveznice. Izgleda da je Japan prodao deo svojih američkih državnih obveznica kada je intervenisao radi podrške jenu 2024. godine, a postoje naznake da su vlasti koristile svoje zalihe strane hartije od vrednosti, uključujući američke državne obveznice, i tokom poslednje intervencije krajem aprila.
Kako bi trgovce držali u neizvesnosti, zvaničnici često odbijaju da odmah potvrde intervenciju. Umesto toga, Ministarstvo finansija objavljuje iznos potrošen na intervencije na kraju svakog meseca. Stvaranje sumnje i straha od gubitaka na tržištu deo je strategije vlade, zbog čega izjave zvaničnika imaju posebno snažan efekat.
Koliko je valutna intervencija efikasna?
Kada Japan interveniše na deviznim tržištima, neposredni efekat je obično snažan. Prethodna iskustva pokazuju da jen ojača za oko dva jena u odnosu na dolar u roku od nekoliko sekundi i za četiri do pet jena u roku od nekoliko sati. Međutim, efekat je često samo privremen, osim ako se ne reše i ekonomski temelji koji pokreću taj trend.
Devizne rezerve namenjene su zaštiti ekonomije tokom velikih finansijskih kriza ili neočekivanih događaja, a ne beskonačnom održavanju vrednosti valute. Iako intervencija može kupiti vreme dok se tržišna dinamika ne promeni, jednostrana intervencija verovatno neće preokrenuti širi tržišni trend.
Ograničenja intervencije bila su vidljiva ranije tokom godine kada su vlasti intervenisale 30. aprila, a moguće i narednih dana. Iako je efekat bio neposredan i izražen, jen je naglo ojačao u odnosu na dolar, a taj rast je ubrzo oslabio. Do početka juna valuta je ponovo oslabila na oko 160 za dolar, pre nego što je do kraja meseca pala na četrdesetogodišnji minimum od 162,40.
Da li vlasti mogu da nastave da intervenišu kako bi podržale jen?
Pitanje nije da li vlada može da nastavi sa intervencijama, već da li i kada to ima smisla. Devizne rezerve Ministarstva finansija od 1,09 biliona dolara daju vlastima značajnu finansijsku snagu, ali ponovljene intervencije možda neće biti korisne ako ne promene osnovnu tržišnu dinamiku.
Postoje i drugi faktori koje donosioci odluka moraju da uzmu u obzir. Nagla kretanja izazvana direktnom intervencijom mogu stvoriti probleme kompanijama koje određuju cene robe, izvršavaju plaćanja i štite se od promena deviznog kursa. Takođe mogu naneti ogromne gubitke trgovcima koji se klade da će valuta nastaviti da se kreće u prethodnom smeru.
Za vladu intervencija nosi i političke i diplomatske rizike. Može izazvati kritike zbog valutne manipulacije, iako je to češće kada je intervencija usmerena na slabljenje jena, što može pomoći izvoznicima u trgovini. Takvu optužbu je teže izneti kada vlada deluje kako bi podržala jen.
Mogu li vlasti ojačati jen na druge načine?
Pored direktne intervencije, Japan bi mogao pokušati da se izbori sa slabim jenom rešavanjem širih monetarnih i ekonomskih pitanja. Teoretski, zaoštravanje monetarne politike trebalo bi da pomogne smanjenjem razlike u kamatnim stopama u odnosu na SAD, čime bi imovina denominovana u jenima postala privlačnija. U praksi, međutim, razlika u kamatnim stopama između dve zemlje već se smanjila na manje od polovine nivoa koji je postojala neposredno pre nego što je BOJ u martu 2024. godine ukinuo režim negativnih kamatnih stopa, a jen je ipak nastavio da slabi.
Druge mere mogle bi uključivati podsticanje kompanija da vrate kapital u zemlju i više investiraju na domaćem tržištu. Veće domaće investicije mogle bi da povećaju potražnju za imovinom denominovanom u jenima, dok bi snažniji privredni rast mogao s vremenom učiniti Japan privlačnijim za strane investitore. Takaichi je u junu predstavila strateški plan za jačanje ulaganja privatnog sektora u ključne industrije kao što su veštačka inteligencija, poluprovodnici, odbrambena industrija i brodogradnja, kao deo šireg napora za povećanje stope privrednog rasta Japana.
Fiskalne reforme, poput ograničavanja državne potrošnje i smanjenja rastućeg javnog duga zemlje, takođe bi mogle dugoročno da podrže jen povećanjem poverenja u japanske javne finansije i poboljšanjem privlačnosti japanske imovine.
Međutim, za većinu ovih mera verovatno će biti potrebno vreme da daju rezultate. Prema rečima Tsuyoshija Uena, glavnog ekonomiste u NLI Research Institute, vlada ima veoma malo neposrednih alata za zaustavljanje pada valute. "Tržište to zna i mislim da je to jedan od razloga zbog kojih je jen nastavio da slabi", rekao je Ueno.
Kakav je stav SAD prema slabom jenu?
Američki zvaničnici osetljivi su na preveliku slabost jena. U januaru su Federalne rezerve kontaktirale sa finansijskim institucijama u ime američkog ministarstva finansija kako bi se raspitala o kursu dolar-jen, što je potom izazvalo snažan oporavak valute.
Donald Trump dugo optužuje Japan da usmerava jen ka nižem kursu kako bi stekao trgovinsku prednost. U martu prošle godine zauzeo je oštriji stav, nagoveštavajući mogućnost uvođenja carina na japansku robu kao odgovor. Iako se Japan nalazi na "listi za praćenje" Ministarstva finansija zbog devizne prakse, ne ispunjava sve kriterijume da bi bio označen kao valutni manipulator.
U septembru su SAD i Japan objavili zajedničko saopštenje u kojem se navodi da svaka intervencija treba da bude ograničena na rešavanje prekomerne volatilnosti ili neuređenih tržišnih kretanja, a ne na sticanje konkurentske prednosti. U praksi, to Japanu daje određeni prostor za delovanje ako bude potrebno. Svaki takav potez, međutim, obično bi unapred bio saopšten američkim vlastima i, ukoliko bi bio usmeren na jačanje valute, verovatno naišao na odobravanje u Vašingtonu.
Ipak, američki ministar finansija Scott Bessent nedavno je jasno stavio do znanja koje rešenje preferira, nagovestivši da bi BOJ trebalo dozvoliti da podigne kamatne stope i omogući jenu da dostigne odgovarajući nivo.
.webp){kind=icon}
