Kripto-pioniri u Srbiji najavljuju: Uskoro i zamena kripto za kripto

Srbija je u finišu godine dobila prve dozvole za kripto-usluge - Narodna banka Srbije (NBS) licencirala je dve beogradske kripto-menjačnice, ECD i Crypto12. Do izdavanja rešenja je došlo više od godinu i po otkako je počela primena Zakona o digitalnoj imovini. Prema rečima predstavnika ovih firmi, proces je prilično potrajao usled velike doze opreznosti regulatora.

Kada je reč o ECD-u - prvoj kripto-menjačnici u našoj zemlji osnovanoj pre 10 godina - oni su zahtev za dobijanje dozvole podneli još u junu prošle godine. Osnivač i izvršni direktor Aleksandar Matanović kaže da procedura svakako jeste trajala duže nego što su očekivali. "Verovatno postoji više razloga za to. Ovo je bilo novo iskustvo za sve, pa verujem da će neki naredni procesi kraće trajati. Istini za volju, postoje i neke stvari koje smo mi mogli da uradimo bolje da proces traje kraće, ali nije lako kad radite nešto što niko pre vas nije radio."

Odlazeća godina bila je incidentna kada je u pitanju kripto-industrija. Obeležili su je slomovi Terraform Labsa, Three Arrows Capitala, Voyger Digitala, Celsiusa, FTX-a... Uz to su isplivali i navodi da se odbegli suosnivač Terraform Labsa Do Kwon nalazi u Srbiji, a naši organi dosad se nisu oglašavali o tom pitanju. Moglo bi se pretpostaviti da je sve to podstaklo NBS da konačno napravi ovaj važan korak u sprovođenju regulacije tržišta u našoj zemlji, budući da se i na svetskom nivou kontinuirano govori o neophodnom uvođenju većeg broja projekata iz kripto-industrije u zakonske tokove. Ali, moglo bi se, naravno, pretpostaviti i drugačije.

"Ja baš imam suprotan stav. Smatram da nam situacija nije išla naruku i da je uticala na to da regulator bude oprezniji, a ne da ubrza proces. Naravno, to je samo moje mišljenje, ne mora biti tačno", kaže izvršni direktor ECD-a.

Iz centralne banke napominju da su takve pojednostavljene pretpostavke koje povezuju aktuelna dešavanja na svetskom tržištu virtuelnih valuta s datim dozvolama ne samo neosnovane i insinuirane, već ukazuju i na nepoznavanje regulatornog okvira, i to kako onog koji postoji na svetskom nivou, tako i posebno onog koji je na snazi u Srbiji.

"Podsećamo Vas da je Republika Srbija usvojila regulatorni okvir za virtuelne valute u pogledu pravila koja se odnose na sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma još 2017. godine i pre nego što je usvojena direktiva EU koja je u toj oblasti uredila ovo pitanje, dok Evropska unija još nema zajednički opšti okvir za poslovanje pružalaca usluga u oblasti digitalne imovine", kažu centralni bankari.

Drugim rečima, ističu, bolja regulacija kripta o kojoj se masovno govori već postoji u Srbiji. "Ovaj sektor je već duže vremena regulisan u ključnim oblastima, a očigledno je da mnogim jurisdikcijama zbog propusta i odsustva proaktivnog delovanja u prethodnom periodu tek predstoji rad na izgradnji regulative."

Nova menjačnica na tržištu

Predstavnici manje poznate platforme Crypto12 - koja treba da počne da radi sredinom februara - zahtev su predali u decembru 2021, pa je proces apliciranja za njih trajao okruglo godinu.

"Bio je veoma temeljan i naporan, ali smo istrajali. NBS nije htela ništa da prepusti slučaju, tako da je due diligence (dubinska analiza kompanije, prim. aut.) bio veoma dugačak i detaljan - što bi u stvari trebalo da poveća poverenje potencijalnih klijenata u naše poslovanje", priča za Bloomberg Adriju izvršni direktor Vescona (firme koja stoji iza platforme Crypto12) David Veselinović.

On je, inače, rođen i odrastao u Beču, a 2017. je odlučio da napusti posao menadžera u iGaming (onlajn klađenje) kompaniji i preseli se u Srbiju. Kako bi ulagao u projekte u našoj zemlji, sa tadašnjim poslovnim partnerom osnovao je holding kompaniju, kojom će koju godinu kasnije pokrenuti i projekat Crypto12. "IT projekti su nam bili glavni cilj, iako smo ulagali i u projekte iz drugih delatnosti. Tada sam prvi put ušao dublje u tematiku kripta - sektora za koju sam znao već više godina - jer smo uložili u razvoj jednog softvera u vezi sa kriptovalutama", priseća se Veselinović perioda početka poslovanja firme. A pripreme za sadašnju kripto-platformu počele su krajem 2021, dodaje.

Bloomberg

 

Kao i druge kripto-menjačnice, zamišljeno je da Crypto12 na zahtev korisnika izvršava zamenu novca u kriptovalute i obrnuto, s tim da je moguće i ispostavljanje složenih naloga. "Na primer, korisnik može da ispostavi nalog da mu se kupi bitcoin tek ukoliko mu cena padne ispod 14.000 dolara", pojašnjava on. Sem toga, korisnici će moći da dobiju usluge čuvanja digitalne imovine (takozvani custody) i upravljanja portfoliom.

Za korisnike nema promena

Dobijanje ovih dozvola ne menja ništa za same korisnike ECD-a (budući da potencijalni korisnici Crypto12 još čekaju da menjačnica počne da radi) u smislu operacija koje vrše putem njih, niti u smislu zaštite od strane javnih institucija u slučaju gubitka sredstava.

Naime, zakonom o digitalnoj imovini izričito je propisano da Republika Srbija, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi i organi javne vlasti ne garantuju za vrednost digitalne imovine i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke koje korisnici i drugi imaoci digitalne imovine i/ili pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom i/ili treća lica pretrpe u vezi sa obavljanjem transakcija s digitalnom imovinom.

Čeka se i na dozvole Komisije za hartije od vrednosti

Na sajtu NBS se za obe ove kompanije navodi da imaju mogućnost da pružaju usluge zamene virtuelnih valuta za virtuelne valute ili drugu digitalnu imovinu ako dobiju dozvolu Komisije za hartije od vrednosti (KHoV) za pružanje usluga povezanih s drugom vrstom digitalne imovine. Firme su, kažu, zainteresovane i već su aplicirale i za ovu licencu.

U ECD-u poručuju da su zahtev za tu dozvolu podneli u isto vreme kad i zahtev kod NBS. "Nadam se veoma skorom dobijanju dozvole i od KHoV", kaže Matanović.

Slično navodi i predstavnik Crypto12. "Očekujemo da ćemo uskoro dobiti i dozvolu KHoV, budući da smo blagovremeno ispunili sve njihove zahteve, a da nam dodatne zahteve nisu ispostavili", zaključuje Veselinović.

NBS nema drugih zahteva u obradi

Osim navedena dva privredna društva, nijedan drugi podnosilac zahteva nije dostavio kompletnu dokumentaciju i podatke koji su propisani Zakonom o digitalnoj imovini, rekli su u NBS za naš portal. "Na primer, nisu dostavili uverenja o neosuđivanosti kojima se dokazuje dobra poslovna reputacija članova uprave i kvalifikovanih vlasnika."

Neretko se može zaključiti da se podnosioci zahteva nisu bliže ni upoznali s relevantnim propisima u ovoj oblasti, dodali su.

"U ovom trenutku Narodna banka Srbije nema u obradi nijedan drugi zahtev za davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama", navode u centralnoj banci.

Naglašavaju da postoji samo jedan kriterijum na osnovu kog izdaju dozvole, a to je da li je NBS utvrdila da su ispunjeni svi taksativno nabrojani uslovi propisani Zakonom o digitalnoj imovini i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona, kao i drugim relevantnim propisima, kao što su Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i propisi doneti na osnovu tog zakona.

"Narodna banka Srbije jednako ceni ispunjenost svih propisanih uslova i poslovni model podnosioca zahteva, te dozvolu izdaje samo ako utvrdi da su ispunjeni svi navedeni uslovi. Međutim, izuzetno veliku pažnju Narodna banka Srbije posvećuje primeni propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od strane pružalaca usluga povezanih s virtuelnim valutama, u skladu sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, tako da se u postupku licenciranja posebno ceni obezbeđenje primene tih propisa."

 

(Tekst dopunjen komentarima iz Narodne banke Srbije.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar