Koje bi akcije najviše profitirale od završetka rata u Ukrajini

U jeku pojačanih nastojanja da se okonča rat u Ukrajini, koji traje gotovo četiri godine, kao i izjava ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je u nedelju nakon sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom rekao da je mirovni plan "90 odsto ugovoren", tržišta su se usmerila ka potrazi za akcijama i imovinom koji bi mogli najviše profitirati od završetka sukoba na istoku Evrope.

Naime, Ukrajina je, nakon četiri godine potpunog ratovanja, a pre toga osam godina ograničenog sukoba u svojim istočnim regionima, u velikoj meri razorena zemlja. U četvrtoj proceni štete i potreba (RDNA4) za Ukrajinu, koju je izradila Svetska banka, navodi se da će za obnovu i rekonstrukciju zemlje u narednoj deceniji biti potrebno 524 milijarde dolara. Ova procena objavljena je u februaru 2025. godine, tako da je taj iznos danas veći za nekoliko milijardi dolara.

 

Kijev, nakon gotovo četiri godine rata, teško finansira svoje potrebe i zavisi od zapadne finansijske pomoći. Tako su se, na primer, pre nekoliko nedelja čelnici Evropske unije dogovorili da Ukrajini pozajme 90 milijardi evra za naredne dve godine, kako bi ojačali poziciju Kijeva za pregovaračkim stolom i pomogli zemlju razorenu ratom. S druge strane, Ukrajina oko trećine državnog budžeta izdvaja za vojne potrebe.

Pitanje budućeg finansiranja i posleratne obnove zemlje i dalje je veliko otvoreno pitanje, pri čemu se često pominju zamrznuta ruska sredstva koja se nalaze u Euroclearu u Briselu, ali konačno rešenje još nije postignuto. U poslednjih nekoliko meseci većina lidera EU izjavila je da je njihova najbolja opcija za finansiranje Ukrajine korišćenje 210 milijardi evra zamrznute imovine ruske centralne banke. Predlog SAD da se ta sredstva iskoriste za posleratna ulaganja zajedno sa Rusijom dodatno je zaoštrio ovo pitanje za Evropu.

Koje akcije treba pratiti

U posleratnu obnovu zemlje snažno će biti uključen i privatni sektor, pre svega građevinske kompanije, zajmodavci, kao i različite odbrambene firme. Financial Times je početkom 2025. povezao "optimizam mirovnih pregovora" sa širim evropskim pomakom ka preuzimanju rizika i istakao avio-kompanije poput Wizz Aira i Lufthanse, hemijski sektor (BASF), automobilsku industriju (Stellantis) i građevinske kompanije (Legrand) kao aktere koji bi mogli imati koristi od nižih premija rizika i potencijalno nižih troškova energije.

Analitičari banke UBS navode da bi mir mogao doneti prilike povezane sa obnovom ratom razorenih ukrajinskih područja. Dodaju i da bi kompanije mogle profitirati od nižih cena gasa i električne energije, a time i od smanjenja troškova za potrošače. Banka je takođe razvila tržišni pokazatelj povezan sa obnovom Ukrajine, UBS Ukraine Reconstruction Index, koji poslednjih meseci beleži rekordan rast interesovanja investitora.

Analitičari UBS-a su početkom 2025. preporučili kupovinu sledećih akcija povezanih sa obnovom Ukrajine: Schneider Electric, Siemens, niskotarifne avio-kompanije Ryanair, EasyJet i Wizz Air, kao i zajmodavca Erste Group, finske šumarske grupe UPM-Kymmene i Stora Enso, punionice Coca-Cola HBC i poljsku multinacionalnu kompaniju za odeću LPP.

Bloomberg

Građevinske firme pod lupom

Najveća prilika nakon završetka vruće faze rata po pravilu je obnova: stambeni objekti, putevi, mostovi, kao i energetska i saobraćajna infrastruktura. Ukrajinske kompanije biće deo procesa obnove, ali će najveći deo poslova verovatno pripasti Evropi. Grupe iz Austrije, Nemačke i Francuske raspolažu potrebnim znanjem, a često imaju i prednost zahvaljujući nacionalnim programima finansiranja obnove i snažnoj povezanosti velikih kompanija sa državnim interesima. Posebno je interesantna Poljska – zbog blizine i intenzivne uloge u ukrajinskom zaleđu, kako je pisao portal UndervaluedShares.

Obnova energetike i saobraćaja biće centralna tema, ali ne samo u smislu popravki. Može se očekivati i modernizacija. Drugi veliki front biće pristupačna stambena gradnja, sa nizom podtema – od izolacionih materijala i opreme za kupatila do bezbednosnih sistema.

Agencija Reuters je pre nedelju dana izvestila da su evropske građevinske akcije među najvećim dobitnicima u 2025. godini, podstaknute klađenjima na nemački infrastrukturni zamah, očekivanjima obnove Ukrajine i procvatom povezanim sa veštačkom inteligencijom. Indeks građevinskog sektora STOXX godinu završava sa rastom od oko 21 odsto, na rekordnom nivou.

Posebno su se istakli proizvođači građevinskog materijala, pre svega Holcim i Heidelberg Materials, zahvaljujući optimizmu u vezi sa cenama cementa i javnom potrošnjom za infrastrukturu. Sektor bi mogao imati koristi i od odbrambenih narudžbina, kako države povećavaju izdvajanja radi ispunjavanja ciljeva NATO-a, ali su veći projekti ostavljeni za dalju budućnost.

 

 

Međutim, potreban je izvestan oprez jer vremenski okvir za nastavak rata u Ukrajini ostaje nejasan. Deo tržišta veruje da je veliki deo dobrih vesti već uračunat u cene i da će stvarno dobijanje ugovora biti ključno za dalji rast. Vrednovanja su porasla na oko 17 puta zarade, što predstavlja premiju od oko 15 odsto u odnosu na širi STOXX, navodi Reuters.

Ukrajina će imati ogromne potrebe u građevinarstvu: od stambenih objekata, puteva, mostova i elektroenergetskih mreža do škola. Kako je Saxo naveo, potražnja samo za cementom mogla bi da poraste za desetine miliona tona godišnje, kako se oštećena infrastruktura bude zamenjivala i modernizovala.

"Najvrelije" akcije povezane sa obnovom Ukrajine, prema pisanju portala Saxo, jesu CRH, Heidelberg Materials i Holcim. Reč je o diverzifikovanim proizvođačima građevinskih materijala koji širom Evrope i šire isporučuju cement, agregate i beton. CRH već sada ima značajan udeo na ukrajinskom tržištu cementa, što mu donosi i lokalno znanje, ali i realnu imovinu i prisustvo na terenu.

U GlobalX-u izdvajaju kompaniju Ferrovial, koja je preko svoje firme Budimex važan igrač u Poljskoj, odakle potiče oko četvrtine njenog građevinskog portfelja. Budimex je izabran za modernizaciju delova železničke pruge 7 između Varšave i područja uz ukrajinsku granicu, a realizovao je i niz drugih železničkih projekata u Poljskoj. To je važno i zato što se Poljska često pominje kao logističko i organizaciono središte obnove Ukrajine, zahvaljujući dugoj zajedničkoj granici i političkoj podršci Ukrajini.

Francuska kompanija Vinci, koju takođe navodi GlobalX, snažno prisustvo u regionu pokazala je ulogom u izgradnji zaštitnog luka u Černobilju, kao i obimnim ugovorima u Češkoj, gde je 2023. godine ostvarila više od milijardu evra prihoda.

Ukrajinski dug, istočnoevropske banke

Takozvana ukrajinska "mirovna berzanska" strategija (engl. peace trade) u 2025. godini, prema Bloombergu, donela je izuzetne prinose: najviše su rasla sredstva koja bi mogla profitirati od završetka rata – među njima akcije poljskih banaka, češka kruna i ukrajinski dug. Međutim, zbog rasta cena, uprkos neujednačenim signalima iz mirovnih pregovora, investitori su istovremeno postali oprezniji.

Zbog toga su upravljači imovinom sve selektivniji. Barings bira tek nekolicinu potencijalnih pobednika, Ninety One je smanjio izloženost, dok Amundi i RBC BlueBay upozoravaju na rizike ukoliko bi mirovni okvir oslabio ukrajinsku autonomiju. Deo investitora zato zauzima oportunističniji pristup i čeka konkretnije uslove.

Rast ovih imovina pojačao se početkom 2025. godine uz veći politički angažman SAD u tom procesu i uključivao je kupovine ukrajinskih obveznica, kao i istočnoevropskih valuta i akcija. Korpa od 12 akcija koju prati Bloomberg Intelligence porasla je od sredine oktobra za oko 14 odsto. Ukrajinske obveznice denominovane u dolarima dodatno su ojačale nakon odobrenja velikog zajma EU, završetka restrukturiranja duga i poboljšanja kreditnog rejtinga kod Fitcha, navodi Bloomberg.

Bloomberg Mercury

Odbrambene kompanije

Među dobitnicima će biti i različite odbrambene kompanije, od kojih su neke već direktno prisutne u Ukrajini. Tako je, na primer, francuski Thales potpisao ugovore o zajedničkim ulaganjima i održavanju ukrajinskih radarskih, komunikacionih i elektronskih ratnih sistema. Italijanski Leonardo isporučuje radare za obnovu mreže vazdušnog saobraćaja, sa ciljem obnove i unapređenja civilne vazdušne navigacije.

Među kompanijama se pojavio i američki Palantir, koji sa ukrajinskim ministarstvom privrede sarađuje na planu sanacije velikog dela potencijalno kontaminiranog zemljišta, kako bi ono bilo spremno za korišćenje u roku od deset godina, kako je naveo i GlobalX.

Međutim, kratkoročna kretanja evropskih odbrambenih akcija su negativna. Nakon sastanka Zelenskog i Trumpa, evropske odbrambene akcije su pale – indeks Stoxx Europe za vazduhoplovnu i odbrambenu industriju oslabio je u ponedeljak za 1,6 odsto. Londonski indeks FTSE 100 takođe je pao, uglavnom zbog pada akcija odbrambenih kompanija.

 

 

To su bili najveći evropski gubitnici: akcije Leonarda pale su za 3,6 odsto, a Rheinmetalla za 2,5 odsto, dok su Renk, Kongsberg i Saab zabeležili pad veći od 1,5 odsto.

Iako bi mirovni pregovori mogli dovesti do pada akcija odbrambene industrije, analitičar Sydbanka Jacob Pedersen rekao je za CNBC: "Uskoro će biti jasno da će ulaganja potrebna za odbranu u Evropi nastaviti da rastu i značajno se ubrzaju u narednim godinama."

Niže cene nafte?

Tržišta očekuju niže cene nafte ukoliko se rat u Ukrajini završi. Nedavna očekivanja mogućeg mirovnog sporazuma u Ukrajini podstakla su optimizam na tržištima nafte i smanjila deo geopolitičke premije rizika koja je podržavala cene još od ruske invazije. Ipak, čak i ako Ukrajina i Rusija već sutra postignu dogovor, ukidanje zapadnih sankcija bilo bi sporo, upozoravaju analitičari, navodeći da bi prvo značajnije ublažavanje verovatno trajalo mesecima, a potpuno ukidanje godinama.

Od 2022. godine uvedene su hiljade sankcija, pa njihovo ukidanje ne podrazumeva samo političku odluku već i dugotrajne pravne provere. Kako se sankcije često odnose i na povezana preduzeća i pojedince u trećim zemljama, bila bi potrebna dodatna usklađivanja između SAD, Evrope i pojedinih azijskih saveznika obe strane. Zbog toga bi dugoročniji efekti na globalno tržište nafte verovatno bili ograničeni.

Cene sirove nafte, s druge strane, i bez promena na ratištu u Ukrajini tokom 2025. godine neprekidno padaju. Zbog odluka naftnog kartela OPEC+ o povećanju proizvodnje, početkom 2026. godine očekuje se višak ponude na tržištu, dok bi, s druge strane, rast cena "tečnog zlata" mogao uslediti kao posledica mogućeg rata između SAD i Venecuele – zemlje sa najvećim rezervama nafte na svetu – kao i ponovnog rasplamsavanja sukoba između Izraela i Irana (četvrte najveće rezerve nafte na svetu).

Povratak na rusko tržište?

Mnogi se u međuvremenu pitaju da li se, u slučaju mirovnog sporazuma, isplati povratak na rusko tržište kapitala. Ono je od početka invazije 2022. godine praktično nedostupno zapadnim investitorima, pri čemu su transakcije u dolarima i evrima na Moskovskoj berzi takođe zabranjene.

"Sve dok nad ruskom ekonomijom budu visile senke sankcija, političke nestabilnosti i upitnih ekonomskih perspektiva, to tržište će ostati više minsko polje nego investiciona prilika", rekao je ove godine za Bloomberg Adriju Tomaž Arih iz kompanije Sava Infond.

Bloomberg

Ako bi mirovni sporazum donekle smirio situaciju i Rusiji otvorio finansijske kanale, ruski indeks MOEX mogao bi, prema mišljenju analitičara Bloomberga Adrije Mihaela Blažekovića, predstavljati "dobru priliku za diverzifikaciju portfelja, budući da je reč o indeksu koji je pretežno povezan sa sirovinama, ali rizik i dalje ostaje ogroman", kako je izjavio u februaru.

U slučaju ublažavanja zapadnih sankcija prema Rusiji, analitičari smatraju da bi se podstakao priliv kapitala, posebno u ključne ruske energetske i bankarske gigante. S druge strane, međunarodni investitori zbog brojnih rizika oklevaju sa povratkom na rusko tržište, a postupno ukidanje sankcija u slučaju mirovnog dogovora trajalo bi mesecima, ako ne i godinama, pri čemu ne postoji nikakva garancija da rat ne bi brzo ponovo izbio.

"Iako se na prvi pogled čini da bi eventualni mir u Ukrajini mogao doneti preporod ruskog tržišta, realnost ostaje složena, a ruska berza je zasad odvojena od zapadnog kapitala", tvrdi Arih. "Čak i ako se rat završi, to ne znači da će se investitori vratiti preko noći. Poređenje sa prethodnim krizama pokazuje da oporavak traje godinama, a ne nedeljama ili mesecima", dodaje, ističući da se možda čini "kako je rusko tržište sada dobra prilika, ali bez temeljnih promena ono brzo može postati zamka".

Klađenje na kraj rata

Sve je popularnije i klađenje na "ishode" globalnih sukoba – bilo da je reč o opkladama na to hoće li neki sukob početi ili završiti. Trenutno su najpopularnije opklade one na kraj rata u Ukrajini i početak mogućeg sukoba između SAD i Venecuele.

Platforme Polymarket, Kalshi i PredictIt omogućavaju ljudima klađenje na ishod stvarnih događaja. Učesnici se klade odgovorom "da" ili "ne" na pitanje hoće li se nešto dogoditi. Na najposećenijoj među njima, platformi Polymarket, trenutna verovatnoća da će rat u Ukrajini završiti 2026. godine iznosi 51 odsto.

Kada se događaj dogodi, trgovci koji tačno predvide ishod dobijaju jedan dolar za svaki kupljeni ugovor. Oni koji pogreše gube novac. Na primer, ako kupite ugovor za 51 cent da će se rat u Ukrajini završiti sledeće godine i to se dogodi, dobijate jedan dolar – što znači profit od 49 centi (umanjen za proviziju).