Šta je 'all weather' portfelj - strategija ulaganja koja prkosi šokovima

Pandemija kovida 19, ratovi, energetska kriza, rekordna inflacija, kripto euforija, tehnološki bum podstaknut veštačkom inteligencijom, trgovinska previranja izazvana novom carinskom politikom SAD - samo su neki od događaja koji su poslednjih godina potresali globalnu ekonomiju i na tržištima kapitala izazvali značajne promene u vrednosti različitih investicionih instrumenata. Zapravo, svet se danas menja neverovatnom brzinom, zbog čega nestabilnost tržišta možda nikada nije bila veća.

U takvim uslovima nameće se pitanje da li postoji način da investitori zaštite svoja sredstva, odnosno da ostvare zaradu čak i u okolnostima kontinuiranih ekonomskih i tržišnih šokova. Upravo to je ideja skrivena iza takozvanog "portfelja za sve sezone" (engl. all weather portfolio) - investicione strategije koju je razvila američka kompanija za upravljanje imovinom Bridgewater Associates, pod vođstvom njenog osnivača Raya Dalioa.

Eureka

Dalio je osnovao Bridgewater 1975. godine u svom stanu u Njujorku. U to vreme aktivno je trgovao robama, valutama i na kreditnom tržištu, i radio kao konsultant. Među njegovim klijentima bili su McDonald’s i jedan od najvećih proizvođača pilećeg mesa u zemlji. McDonald’s je želeo da promoviše novi proizvod, Chicken McNuggets, i bio je zabrinut da bi cene pilećeg mesa mogle da porastu, što bi ih primoralo da biraju između povećanja cena u jelovniku i smanjenja profitnih marži. Želeli su da se zaštite od rizika, ali tada nije postojao održiv tržišni mehanizam za fjučerse na pileće meso. Proizvođači živine nisu pristajali da prodaju po fiksnoj ceni jer su strahovali da bi njihovi troškovi mogli da porastu, što bi ih dovelo u gubitak zbog ugovornih obaveza.

Dalio je tada uvideo da cena pilećeg mesa, zapravo, zavisi od vrednosti samog mesa (koje je jeftino) i od cene kukuruza i soje. Ukazao je na to da su kukuruz i soja nestabilni troškovi o kojima proizvođač treba da brine, i predložio je kombinovanje ova dva faktora u fjučers koji bi efikasno zaštitio proizvođača od fluktuacija cena, omogućavajući im da McDonald’su ponude fiksnu cenu. Proizvođač živine je prihvatio predlog, i McDonald’s je 1983. lansirao McNuggets.

Ray Dalio/Bloomberg

Dalio je tada shvatio da se svaki izvor prinosa na kapital može razložiti na njegove sastavne delove i preciznije analizirati kroz ispitivanje pokretača tih pojedinačnih elemenata. Naime, cena živine zavisi od cena kukuruza i soje. Cena nominalne obveznice može se razložiti na realnu komponentu prinosa i inflacioni deo. Ovakav način razmišljanja postavio je temelje za konstruisanje "all weather" portfelja - ako se sredstva mogu raščlaniti na različite sastavne komponente, a zatim ponovo sagledati u celini, isto se može uraditi i sa jednim portfeljom.

Raznolikost

Posle dugih istraživanja o tome kako različiti investicioni instrumenti reaguju u različitim okolnostima, Dalio je zajedno sa svojim kolegama 1996. izašao sa "formulom" za portfelj za koji je smatrao da može doneti prinos bez obzira na trenutna kretanja na tržištu. Glavna motivacija bila mu je da dugoročno finansijski obezbedi svoju porodicu (i nakon svoje smrti).

U osnovi, reč je o relativno pasivnoj i raznovrsnoj investicionoj strategiji dizajniranoj da dobro funkcioniše u različitim ekonomskim uslovima, uključujući rast, recesiju, inflaciju i deflaciju. Ovaj portfelj predviđa raspodelu sredstava na akcije (30 odsto), srednjoročne obveznice (15 odsto), dugoročne obveznice (40 odsto), robu (7,5 odsto) i zlato (7,5 odsto).

Glavni cilj je balansiranje rizika i prinosa.

 

 

Naime, Dalio i njegov tim su pri izboru investicionih instrumenata pošli od činjenice da obveznice mogu doživeti procvat kada se pojavi deflacija, roba može rasti kada inflacija iznenadi, a akcije mogu imati neočekivano snažan rast ukoliko ekonomiji ide dobro. Raspodelom ulaganja kroz klase imovine koje imaju različitu osetljivost na ekonomske cikluse, portfelj ima za cilj da smanji volatilnost i održava stabilan rast. Ključno je to što cilj nije da se pobedi tržište u svakoj situaciji, već da se portfelj zaštiti u brojnim mogućim scenarijima i da se izbegnu dramatični gubici.

Performanse i kompromisi

Testovi i istorijski podaci sugerišu da "all weather" pristup donosi respektabilan dugoročni prinos. Prema proračunima Backtesta, investicija od 10.000 evra iz 2005. godine, primenjena prema ovoj formuli raspodele, danas bi iznosila oko 36.000 evra, što predstavlja složenu godišnju stopu rasta od 6,61 odsto.

 

Pri tome, treba naglasiti da se radi o nominalnoj vrednosti, odnosno da bi, uzimajući u obzir uticaj inflacije u ovom periodu, realna stopa rasta iznosila 4,44 odsto.

 

Takođe, važno je naglasiti da se radi o portfelju koji podrazumeva niz kompromisa, odnosno moguću izgubljenu dobit. Na primer, tokom snažnih bikovskih tržišta akcija, relativno skromna raspodela sredstava u akcije unutar "all weather" portfelja pružila bi manju dobit u poređenju sa agresivnijom strategijom fokusiranom na akcije. Istovremeno, velika alokacija u dugoročne obveznice nosi rizik slabijih performansi kada kamate rastu ili inflacija iznenadi.

Ipak, današnji investicioni pejzaž - narušena dinamika inflacije, geopolitičke tenzije i tržišta koja reaguju na nepredvidljiv način - čini "all weather" filozofiju veoma relevantnom. Ona ne obećava spektakularne prinose svaki put kada tržište raste, ali nudi suptilnije kretanje i manju ranjivost kada se desi neočekivani šok.