Azijski kapital beži iz SAD - povlačenje u toku

Decenijama su izvozne sile Azije imale jednostavnu finansijsku strategiju: prodavati robu u Sjedinjene Američke Države, a zatim investirati prihode u američku imovinu.

Taj model sada je pred najvećom pretnjom još od globalne finansijske krize 2008. godine, dok Donald Trump pokušava da preoblikuje svetsku trgovinu i američku ekonomiju - potkopavajući logiku iza 7,5 hiljada milijardi dolara investicija iz Azije. Neki od najvećih svetskih upravljača novcem kažu da je proces povlačenja tek počeo.

Za one koje je zaokret zatekao nespremne, bol je već bio ozbiljan. Prodaja dolara, nakon što je Trump uveo carine većem delu sveta, dovela je do toga da tajvanska osiguravajuća društva prijave gubitak od 620 miliona dolara samo u aprilu. Zatim je početkom maja dvodnevni rast vrednosti tajvanskog dolara od čak 8,5 odsto otvorio mogućnost gubitka od 18 milijardi dolara po osnovu valutnih razlika za njihove nezaštićene američke investicije.

Čak i pre početka Trumpovog drugog predsedničkog mandata, kapital iz Azije prema SAD već je bio ispod istorijskih vrhunaca. Sada postoje znaci da će se taj trend ubrzati: najveći japanski životni osiguravač traži alternative američkim državnim obveznicama, porodične kancelarije smanjuju ili zamrzavaju investicije, a jedan australijski penzioni fond vredan 96 milijardi dolara objavio je da je dostigao vrhunac ulaganja u SAD. Najnoviji podaci pokazuju da je Kina u martu dodatno smanjila vlasništvo nad američkim obveznicama.

"Svet se menja i ne verujem da ćemo se vratiti na stanje kakvo je bilo ranije", kaže Virginie Maisonneuve, globalna direktorka za akcije u kompaniji Allianz Global Investors, koja upravlja imovinom od 571 milijardu evra (649 milijardi dolara). "To je evolucija poretka nastalog posle Drugog svetskog rata, delimično izazvana time što Kina postaje konkurent SAD u ekonomiji i tehnologiji."

Preokret strategije

Azijski investitori sada imaju dugačku listu razloga da traže alternative američkoj imovini: rastući budžetski deficit, sve dublja politička polarizacija i zabrinutost zbog zastarele infrastrukture. Upotreba dolara - svetske rezervne valute - u sankcijama protiv Rusije takođe izaziva sumnju u bezbednost deviznih rezervi koje Azija drži u američkim papirima. Osim toga, Trumpovo zalaganje za smanjenje poreza povećava strahove od fiskalne neodgovornosti, a SAD su 16. maja izgubile i poslednji najviši kreditni rejting, nakon što je agencija Moody’s spustila ocenu.

Prelazak sa gomilanja dolara na sumnju u američku izuzetnost mogao bi, prema rečima Stephena Jena, izvršnog direktora kompanije Eurizon SLJ Capital, pokrenuti talas od 2,5 biliona dolara kroz globalna tržišta. U tom scenariju, valute tržišta u razvoju bi ojačale prema dolaru, evropske i japanske akcije bi profitirale od priliva kapitala, dok bi tržišta obveznica u Australiji i Kanadi privukla novac.

Za Aziju ovakav zaokret predstavlja napuštanje strategije osmišljene tokom finansijske krize 1997. Tada je preterano oslanjanje na kratkoročno zaduživanje bez pokrića u dolarima izazvalo dužničku krizu, kolaps valuta i pad akcija.

Pouka je bila jasna: zemlje Azije počele su da zarađuju dolare izvozom u SAD, stvarajući viškove koje su potom ulagale nazad u Americi. Kolektivno, 11 najvećih ekonomija Azije kupilo je američke akcije i obveznice u vrednosti od 4,7 hiljada milijardi dolara od 1997. godine, pri čemu su ukupne investicije dostigle 7,5 hiljada milijardi, prema analizi agencije Bloomberg zasnovanoj na podacima Ministarstva finansija SAD.

Godišnji priliv kapitala iz Azije u SAD dostigao je vrhunac 2004. godine sa 354 milijarde dolara, kada je ulazak Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju počeo da menja tokove trgovine i investicija. U to vreme, gotovo svaki dolar zarađen izvozom u SAD vraćao se u američke akcije i obveznice zbog visokih prinosa i ekonomskog rasta.

 

 

Globalna finansijska kriza 2008. bila je "ozbiljno buđenje", kaže David Gibson-Moore, predsednik firme Gulf Analytica sa sedištem u Dubaiju, koja savetuje bogate azijske klijente. Tokom protekle decenije, "državni fondovi, porodične kancelarije i institucionalni investitori širom Azije postupno su balansirali portfelje kako bi smanjili izloženost američkoj imovini".

Do 2024, priliv azijskog kapitala u SAD pao je na 68 milijardi dolara, što je činilo svega 11 odsto suficita u trgovini sa Amerikom. Izvoz je, uprkos tome, znatno porastao zahvaljujući jakom dolaru i oporavku američke potrošnje nakon pandemije.

Raspad 'carry' trgovine

Uprkos opadanju kapitalnih tokova, Azija se i dalje oslanjala na jak dolar. Rizici su se pokazali prošle godine kada je Banka Japana podigla kamatne stope, napustivši dugogodišnju politiku izuzetno niskih kamata, i intervenisala na tržištu kako bi podržala jen.

Od početka jula do avgusta, jen je ojačao 14 odsto u odnosu na dolar. Globalna "carry" trgovina (kada investitori pozajmljuju jeftine jene da bi ulagali u imovinu sa višim prinosima u SAD i drugde) odjednom je bila ugrožena. Investitori su počeli da zatvaraju pozicije najbrže od 2007, prema podacima Bloomberg Economics.

Usledila je spirala - jačanje jena je dodatno pogoršalo situaciju, pa je još više pozicija likvidirano. Akcije Nvidia korporacije, obveznice tržišta u razvoju i Bitcoin pretrpeli su gubitke. Oko 85 milijardi dolara izbrisano je sa tržišne vrednosti tri najveće japanske banke za dva dana.

Taj događaj doveo je do preispitivanja dugoročnih strategija, kaže Udith Sikand, viši analitičar u firmi Gavekal Research u Hongkongu. "Ta trgovina funkcioniše samo dok se valutni kursevi ponašaju kako očekujete - da vaša lokalna valuta slabi, a dolar jača."

Bloomberg

Onda je Trump započeo drugi mandat.

Njegovo obećanje da će vratiti proizvodnju u SAD, uz česta negodovanja zbog slabljenja valuta u drugim zemljama radi konkurentske prednosti, direktno se suprotstavljaju azijskom modelu rasta kroz izvoz.

Neočekivano visoke carine koje je najavio, posebno prema azijskim izvoznicima, podstakle su Japan i Južnu Koreju da požure sa pregovorima. Pojavila su se pitanja da li će valutne politike postati deo trgovinskih pregovora, s obzirom na to da se Kina, Japan, Tajvan, Južna Koreja, Vijetnam i Singapur nalaze na američkoj listi za monitoring valuta.

Skok tajvanskog dolara

Početkom maja pojavile su se spekulacije da će SAD tražiti od Tajvana da ojača svoju valutu. Dvodnevni skok tajvanskog dolara šokirao je tržišta. Brzina jačanja, nezabeležena od osamdesetih, pretila je da obori vrednost 294 milijarde dolara američkih obveznica koje drži Tajvan, delimično kroz životna osiguravajuća društva koja nisu bila zaštićena od takvog scenarija. Vlada je kasnije saopštila da je više od 90 odsto njihovih stranih investicija denominovano u dolarima.

Već u aprilu, tajvanski osiguravači, koji su efektivno reciklirali trgovinski suficit od izvoza čipova, zabeležili su gubitak od 620 miliona dolara zbog volatilnosti koju su izazvale Trumpove carine. Analitičari Goldman Sachsa procenili su da bi jačanje tajvanskog dolara za 10 odsto moglo dovesti do 18 milijardi dolara nerealizovanih valutnih gubitaka i uništiti kapitalne rezerve.

Dana 14. maja, južnokorejski von je skočio za oko dva odsto nakon što je Bloomberg objavio da su valutne politike bile tema sastanka američkih i korejskih zvaničnika u Milanu 5. maja. Valuta je dodatno ojačala nedelju dana kasnije, a jen je oslabio nakon što su američke vlasti rekle da valutna pitanja nisu bila tema susreta japanskog ministra finansija Katsunobua Kata i američkog sekretara za finansije Scotta Bessenta u Kanadi 21. maja.

Bloomberg

"Tržišta su na prekretnici, svedoci smo porođajnih muka novog finansijskog režima", kaže Rajeev De Mello, portfelj menadžer u GAMA Asset Management iz Ženeve, koji upravlja sa oko 700 miliona dolara. "Epizoda s tajvanskim dolarom nije izolovan slučaj - to je bio poziv na buđenje. Pitanje je ko je sledeći."

Postoje pokazatelji koji ukazuju na to da su azijske valute ozbiljno potcenjene.

U proseku, glavne valute u regionu, uključujući jen i juan, trguju se po stopama koje su čak 57 odsto slabije od kurseva koji uzimaju u obzir razlike u troškovima života, prema podacima koje je prikupio Bloomberg od 2007. godine. To je blizu rekordnog minimuma od 59 odsto, zabeleženog sredinom 2024.

Iako je Vašington negirao da planira uključivanje obećanja o kursnoj politici u trgovinske sporazume, sastanci su podstakli stratege da upozore na mogućnost da azijske kompanije ubrzano razdužuju svoje dolarske pozicije. Stephen Jen iz kompanije Eurizon, poznat po "teoriji osmeha dolara", prema kojoj ova valuta jača kada američka ekonomija snažno raste ili pada, upozorio je da bi odliv kapitala iz Azije mogao da pogodi poput lavine, pri čemu bi mnogi prevideli rane znake upozorenja.

"To su simptomi strukturne promene koja je već u toku", kaže Sashi Sikand iz firme Gavekal, komentarišući jačanje jena i tajvanskog dolara. "Morate da diverzifikujete rizik, a najbolji način da to uradite jeste da kapital približite kući."

Pretnja po američke obveznice

Kina je već počela da smanjuje svoja ulaganja, imajući u vidu pogoršane odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Podaci američkog Trezora pokazuju da je ta azijska zemlja tokom prošle godine neto prodala američke akcije i obveznice u vrednosti od 172 milijarde dolara, što se nadovezuje na 64 milijarde iz 2023. godine. Iako su podaci možda nepotpuni (neki analitičari ukazuju da su kineski fondovi možda prikrili kupovine preko posrednika u drugim zemljama) višegodišnji trend smanjenja izloženosti i pad u posedovanju američkih obveznica u martu sugerišu da rizici od istorijske preraspodele nisu jednostrani. Američka tržišta takođe su u opasnosti.

Kina i Japan zajedno drže 1,7 biliona dolara američkih obveznica. Tokom panike na obvezničkom tržištu u aprilu, izazvane najavom tarifa, špekulisalo se da li će ove dve zemlje prodavati američki dug ili ga koristiti kao sredstvo pritiska, s obzirom na to da je odluka Donalda Trumpa da kasnije ublaži carine bila pod uticajem rasta prinosa. Čak i ako to nisu učinili, sama mogućnost da će azijske države u budućnosti kupovati manje američkog duga izaziva zabrinutost, naročito jer se očekuje da predloženo smanjenje poreza dodatno proširi budžetski deficit SAD.

Mnoge azijske ekonomije već planiraju fundamentalnu promenu u globalnom trgovinskom režimu, bez obzira na to što je Trump delimično smanjio carine i pokrenuo nove pregovore. Njegova nepredvidiva politika dodatno zabrinjava, kaže David Gibson-Moore iz firme Gulf Analytica, dodajući da su SAD za mnoge porodične fondove u Aziji od sigurne luke postale izvor nestabilnosti.

Bloomberg

Najveći japanski životni osiguravač, Nippon Life Insurance Co., traži alternativu za američke obveznice u Evropi, Australiji i Kanadi, jer su, kako je rekao glavni investicioni direktor Keisuke Kawasaki, "SAD zastupljene u velikom delu našeg portfelja državnih obveznica".

Australijski penzioni fond UniSuper, koji upravlja imovinom vrednom 149 milijardi australijskih dolara (96 milijardi američkih), izjavio je početkom aprila da su njegova ulaganja u SAD verovatno dostigla vrhunac i da planira da smanji izloženost, jer je Trump "katastrofa za biznis". To predstavlja zaokret u odnosu na februar, kada je fond bio deo industrijske delegacije koja je tražila načine da dodatno investira u SAD.

Prema rečima Amy Lo, direktorke za upravljanje imovinom u Aziji u banci UBS Group AG, njihovi bogati klijenti sve češće napuštaju dolarske investicije, koje su godinama bile favorit, i okreću se zlatu, kriptovalutama i Kini. Oko deset porodičnih fondova i savetnika, koji upravljaju milijardama dolara, takođe je izjavilo da smanjuje izloženost ili zamrzava ulaganja, uglavnom u američke akcije i obveznice.

Međutim, ne misle svi da Trumpova politika ubrzava odlazak kapitala ili vodi ka trajnoj promeni oslonca Azije na dolar. Neki smatraju da, iako protekcionizam ograničava pristup američkom tržištu, investitori se ipak neće potpuno odvojiti.

"Da bi ovo postalo strukturno, morate znati kuda da usmerite kapital", kaže Alicia Garcia Herrero, glavna ekonomistkinja za Aziju i Pacifik u banci Natixis SA u Hongkongu, koja smatra da je trenutni pomak cikličan. "Niko ne nudi prinose kakve nudi dolar. Niko."

Ipak, i globalno i u regionu se već planiraju strateške promene.

Virginie Maisonneuve iz kompanije Allianz očekuje da će Evropa i Indija imati koristi od preusmeravanja kapitala. Tai Hui, glavni tržišni strateg za Aziju i Pacifik u JPMorgan Asset Managementu, ukazuje na atraktivnost japanskih akcija. Salman Ahmed iz Fidelity Internationala vidi prilike u evru i jenu.

Podaci pokazuju da novac već pristiže u Japan, čija se ekonomija oporavlja od deflacije, a prinosi na tridesetogodišnje obveznice dostigli su rekordne vrednosti. Prema preliminarnim podacima japanskog ministarstva finansija, strani investitori su u aprilu kupili neto 8,2 triliona jena (57 milijardi dolara) japanskih akcija i obveznica - najviše od 1996. godine, kada su podaci prvi put objavljeni.

Ima prostora za preraspodelu, s obzirom na to da su opklade na američku izuzetnost - očekivanje da će SAD nadmašiti druge ekonomije - dovele do dominacije američkog tržišta. Na primer, japanske akcije čine samo pet odsto MSCI indeksa globalnih akcija, dok Kina učestvuje sa oko tri odsto. Tržišta Kine, Japana i Hongkonga zajedno imaju tržišnu kapitalizaciju od oko 23 biliona dolara. SAD čine 64 odsto indeksa, sa vrednošću od oko 60 biliona.

George Saravelos, šef za istraživanja deviznog tržišta u Deutsche Bank AG, smatra da će nedavni skok prinosa na japanske obveznice podstaći investitore da se preusmere sa američkih hartija. Njegova analiza ukazuje na to da jačanje jena prema dolaru sugeriše da je promena već u toku.

Međutim, takav zaokret neće biti jednostavan. Američke obveznice zabeležile su skok 27. maja usled nagađanja da bi japanska vlada mogla da proda manje duga, čime bi se smanjila konkurencija za kapital.

"Ekstremna koncentracija verovatno je dostigla svoj vrhunac", kaže Shaniel Ramjee, direktor za više klase imovine u Pictet Asset Managementu u Londonu. "Stabilizacija u Kini znači da će tržišta u razvoju, posebno azijska, privlačiti znatno više kapitala - naročito domaćeg."

Odlazak od dolara

U idealnom scenariju, dominacija dolara bi se postepeno razgradila, a kapital bi se vratio u Aziju. Potcenjene valute bi jačale, što bi stvorilo situaciju "triple-merit" - priliv stranog kapitala, pad realnih kamatnih stopa i rast cena imovine, kaže Sashi Sikand iz Gavekala.

Bloomberg

Zajednički tekući suficit 11 najvećih azijskih ekonomija iznosio je više od 900 milijardi dolara prošle godine, prema zvaničnim podacima koje je prikupio Bloomberg. To je novac koji potencijalno može da bude reinvestiran u inostranstvu.

Takav scenario zahtevao bi zaokret Azije ka domaćoj potrošnji. Sklonost ka štednji - u Kini stopa štednje domaćinstava prelazi 30 odsto - umesto potrošnji, već dugo se navodi kao razlog zavisnosti regiona od izvoza. I danas izvoz čini oko 17 odsto bruto domaćeg proizvoda Kine i Japana.

"Carine iz Trumpove ere i nestabilna politika izmenili su okvire za upravljanje rizicima", kaže Steve Alain Lawrence, glavni investicioni direktor kompanije Balfour Capital Group iz Švajcarske. "On ubrzava već postojeće procese dedolarizacije i razdvajanja od SAD."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar