Vodič za početnike - kako ulagati u indeks S&P 500

Glavni berzanski indeksi su zabeležili dvocifren prinos u 2024, tako da nije iznenađenje da među maloprodajnim investitorima postoji veliko interesovanje da budu deo uspona berze. Mnogi koji prvi put ulaze na berzu najčešće biraju investicije koje prate najveće indekse, a uglavnom je to neki američki indeks, poput S&P 500 ili globalnog indeksa MSCI World, koji obuhvata skoro 1.500 akcija najvećih kotiranih kompanija na razvijenim berzama.

Proverili smo kako mali investitori mogu da ulažu u ove indekse, a postoji nekoliko načina. Radi lakšeg predstavljanja, fokusiraćemo se na indeks S&P 500, jer je to jedan od najpoznatijih indeksa na svetu, koji obuhvata 500 najvećih američkih kompanija po tržišnoj kapitalizaciji. Među njima su Apple, Microsoft, Amazon, Alphabet, Tesla, Nvidia i Meta.

Zbog svoje široke diverzifikacije i istorijski stabilnog rasta, ovaj indeks je često izbor malih investitora koji žele da obogate svoju imovinu na duži rok. Iako indeks broji 500 najvećih tzv. blue chip kompanija, gorenavedene kompanije poznate kao "veličanstvenih sedam" - predstavljaju čak trećinu ukupne tržišne kapitalizacije indeksa.

 

Oni koji bi želeli malo ravnomerniju distribuciju unutar indeksa, bez obzira na tržišnu kapitalizaciju svake akcije, mogli bi da investiraju u S&P 500 Equal Weight Index. Da su "veličanstvenih sedam" pokretači ovog indeksa, potvrđuje i poređenje prinosa između dva pomenuta indeksa - klasični S&P 500 beleži prinos od 25 odsto u 2024. godini, a S&P 500 Equal Weight Index skoro 11 odsto. Neki analitičari procenjuju zdravlje američke ekonomije analizirajući samo 25 akcija sa najvećom tržišnom kapitalizacijom u okviru S&P 500 indeksa, mimo "veličanstvenih sedam", a to su akcije kompanija Netflix, Visa, MasterCard, Exxon Mobil, Walmart, Bank of America i JP. Morgan.

 

Čak i S&P 500 može imati lošu godinu

Vrednost S&P 500 indeksa je u poslednjih 60 godina zabeležila negativan godišnji prinos samo 15 puta, dok je u ostalim godinama ulaganje u ovaj indeks investitorima uglavnom donosilo dvocifrene prinose. Poslednji negativan period bio je 2022. godine, kada je vrednost indeksa pala za 19 odsto godišnje (u dolarima). To je bio rezultat raznih događaja - postkovid period, rat u Ukrajini, energetska kriza i visoka inflacija.

U proseku, ovaj indeks je ostvario nominalni prinos od 8,8 odsto (pre inflacije) tokom 60 godina. U 2024, S&P 500 je zabeležio prinos od 25 odsto i (tek) je 20. najprofitabilniji indeks na svetu. Prethode mu tri blue chip indeksa iz Adria regiona - makedonski MBI20 sa prinosom od 60 odsto, slovenački SBITOP i srpski Belex, oba sa više od 30 odsto prinosa. Ova tržišta su marginalna tržišta koja imaju mnogo izazova - uglavnom veći rizik, nestabilnost i nelikvidnost berzi, što nije karakteristika razvijenih tržišta kao što je američko.

Ne postoje garancije na berzi i zanimljive priče su napisane iza generisanih prinosa. Tu su bikovi i medvedi, krahovi i oporavak, recesije i naduvavanje balona, skokovi inflacije i intervencije centralne banke, promene u skupu kompanija koje čine indeks. Bez obzira na sve to, investitori koji ulažu na duže staze danas mogu biti veoma srećni gledajući svoje portfelje.

Primer: Da ste ulagali 100 evra mesečno u S&P 500 indeks poslednjih 10 godina, danas biste na računu imali 23.500 evra (uzimajući u obzir inflaciju). Ulaganje jednakih iznosa u redovnim intervalima, bez obzira na cenu hartije od vrednosti i na berzi, jedna je od popularnijih investicionih strategija malih investitora. To je takozvani DCA (usrednjavanje troškova dolara).

 

Kako ulagati kao mali investitor

Kao što je pomenuto, ne možemo direktno da ulažemo u S&P 500, ali to se može uraditi putem različitih fondova ili finansijskih instrumenata koji prate indeks ili čija je vrednost povezana sa vrednošću indeksa. Indeksi akcija su takozvani tržišni proseci i pružaju investitorima pojednostavljen pregled onoga što se dešava na tržištu bez analize svih 500 akcija u indeksu. Na osnovu ovih indeksa, kreiraju se različiti proizvodi, koji često koriste indekse kao meru performansi menadžmenta (benchmark). Neki prate ove indekse, manje ili više uspešno (pasivna strategija), dok drugi pokušavaju da ih nadmaše (aktivna strategija ulaganja).

1. Fondovi kojima se trguje na berzi (ETF)

ETF (Exchange-Traded Funds) su fondovi koji se kotiraju na berzi i čije se akcije mogu kupiti preko berzanskog posrednika. Većina ETF-ova ima pasivnu strategiju upravljanja i jednostavno prati unapred određene indekse. Kupovinom ETF-a investitor kupuje raznovrsnu korpu. Na primer, u slučaju S&P 500, ona se sastoji od 500 kompanija koje su uključene u navedeni indeks. ETF-ovi se često preporučuju početnicima koji žele da investiraju sami, a ne znaju koje akcije da kupe. Prednosti ulaganja u ETF su:

• Niski troškovi upravljanja: ETF-ovi su poznati po veoma niskim provizijama, od 0 do 0,2 odsto, u zavisnosti od provajdera, veličine fonda i investicione politike investicije (kao što su tržišta u razvoju, razvijena tržišta, određene industrije).

• Diverzifikacija: Jednom kupovinom kupujemo raznovrsnu korpu investicija.

• Likvidnost: ETF-ovi se mogu kupiti ili prodati tokom radnog vremena na otvorenom tržištu. Za maloprodajne investitore, preporučuje se da izaberu ETF koji ima dovoljnu kritičnu masu ili najviše sredstava pod upravljanjem (među uporedivim), jer to često rezultira i najnižim troškovima.

 

Popularan ETF sa investicionom politikom ulaganja u S&P 500:

Sa poreske tačke gledišta, za male investitore je praktičnije da izaberu akumulacioni ETF, što znači da se dividende ne isplaćuju, već akumuliraju i reinvestiraju. Distributivni ETF-ovi, s druge strane, isplaćuju dividende, što znači da investitor svake godine mora da ih prijavi poreskom organu i plati porez (kao rezultat toga imaće više radnih i poreskih obaveza, pa po pravilu investitori koji ne zavise od priliva gotovine od dividendi odluče da se one već reinvestiraju na nivou fonda). Na platformi justETF.com pronašli smo 13 akumulacionih ETF-ova sa investicionom politikom praćenja ili repliciranja prinosa S&P 500 indeksa. Izdvajamo prvih pet najvećih.

 

Zašto evropski maloprodajni investitor ne može da ulaže u popularne američke ETF-ove kao što su Vanguard, SPDR, iShares ili ARK Innovations

Evropski propisi zahtevaju od izdavaoca ETF-ova da podnesu takozvani KIID - ključni informativni dokument za investitore - u svrhu marketinga finansijskih instrumenata malim investitorima na evropskom tlu. Ovo predstavlja transparentan i ujednačen finansijski instrument i istovremeno omogućava lako poređenje među njima. Mnogi američki ETF provajderi ne odlučuju da izdaju KIID.

Kako možemo kupiti ETF-ove

Da bismo kupili ETF, moramo imati otvoren trgovački račun kod finansijske institucije koja je licencirana za tržište brokerskih usluga u zemlji u kojoj živimo i koja nudi trgovanje ETF-om. Tradicionalno, takve usluge nude banke i brokerske kuće. U poslednjoj deceniji, onlajn brokerima kao što su Interactive Brokers, eToro, Trading 212, Trade Republic, pridružile su se i neobanke kao što su Revolut i N26, koje pored upravljanja transakcionim računima nude i mogućnosti ulaganja u različite investicione instrumente iz akcija, uključujući ETF-ove. Za kupovinu ili prodaju kod ovih onlajn provajdera odbija se iznos od jednog do tri evra po transakciji. Neki takođe nude planove štednje preko ETF-ova, koji su besplatni za transakcijske naknade. Kada samostalno investirate preko stranih provajdera, znanje engleskog je neophodno pored finansijskog znanja.

2. Neuvršteni zajednički fondovi

Najpopularniji način ulaganja među stanovništvom i dalje su klasični investicioni fondovi kojima se ne trguje na berzi. Ukupna vrednost imovine pod upravljanjem otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom (UCITS fondovi) i alternativnih investicionih fondova u Srbiji je oko milijardu i po evra. Od toga su alternativni investicioni fondovi, koji postoje oko dve godine, na nivou od otprilike 80 do 100 miliona evra pod upravljanjem. Nije poznato koliki je deo imovine uložen u fondove koji investiraju u američke kompanije iz S&P 500 indeksa. Zajedničke (engl. mutual) fondove nude specijalizovani pružaoci usluga kao što su društva za upravljanje. Tim fondovima rukovode profesionalni upravitelji koji često pokušavaju da nadmaše rezultate indeksa S&P 500 svojom aktivnom strategijom upravljanja.

Ova sredstva obično biraju investitori koji žele podršku i savete na svom maternjem jeziku. Međutim, troškovi upravljanja su često mnogo veći od troškova upravljanja ETF-om. Ovi troškovi imaju značajan uticaj na profitabilnost, često upravo zbog većih troškova, aktivnog upravljanja fondovima koji ne dostižu kriterijume indeksa i kao rezultat toga, učinak ETF-ova, gde su ti troškovi znatno niži. Često se uspeh aktivnog upravljanja ne meri S&P 500 indeksom, već MSCI USA indeksom, koji uključuje 590 američkih blue chip akcija.

Prednosti zajedničkih fondova:

• Jednostavna upotreba: kupovina i prodaja se obavljaju preko menadžera fondova, bez potrebe za računom za trgovanje.

• Profesionalno upravljanje: menadžeri vrše prilagođavanja fondova u skladu sa promenama na tržištu. Investitor dobija savete na svom maternjem jeziku, što često nije moguće kada samostalno trguje preko stranih platformi.

Mane zajedničkih fondova:

• Veći troškovi upravljanja: prosečne naknade su veće od ETF-ova, što može uticati na prinos.

• Nema momentalne likvidnosti: transakcije isplata mogu potrajati danima.

3. Penzioni fondovi

Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji postoje od 2006. godine, a za ulaganje u njih do sada se opredelilo više od 222.000 ljudi koji imaju preko 300.000 zaključenih ugovora.

Poređenja radi, kada je reč o regionu, u Sloveniji su ovi penzioni fondovi dobrovoljni, a u Hrvatskoj obavezni. Najveći broj Slovenaca (njih 613.000) štedi na berzi preko penzionih fondova, gde je uloženo 3,3 milijarde evra njihove imovine. Ovo su dugoročni investicioni planovi kojima upravljaju penziona društva, i vezani su za fondove sa različitim strategijama, u zavisnosti od starosti štediše. To su takozvani fondovi životnog ciklusa. 

Mnogi provajderi penzionih fondova, pored ulaganja u obveznice i akcije, značajan deo imovine pojedinačnih fondova usmeravaju u berzanske indekse kao što je S&P 500. Uplate u fondove se vrše iz neto ili bruto plate, u zavisnosti od toga da li se plaća za individualno ili kolektivno osiguranje. U fondovima životnog ciklusa, mlađi investitori su više izloženi ulaganjima u kapital. Što se više približavaju cilju penzionisanja, to se više povlače u sigurna ulaganja, često kada fondovi nude zagarantovani prinos. Investitor ne može pristupiti štednji do penzionisanja.

Osnovna pravila ulaganja u akcije Ulažemo u berze dugoročno, odnosno na period duži od 10 godina. Drugi finansijski proizvodi, a ne akcije, pogodni su za kraće dospeće. S&P 500 je istorijski imao prosečni godišnji rast od osam do 10 odsto. Nema garancija na berzi. To znači da prošli prinosi nisu garancija da će se nastaviti u budućnosti. Ove godine, S&P 500 je ostvario prinos od 25 odsto. Prema mišljenju mnogih analitičara, takav rezultat će biti teško ponoviti 2025. godine. Pri tome je važna i psihologija investitora. Morate biti svesni da na berzi ima uspona i padova, korekcija cene na berzi za 10 ili 20 odsto naniže ne bi trebalo da budu iznenađenje. Efikasnost troškova. Kada ulažemo u različite finansijske proizvode, potrebno je da uradimo domaći zadatak, tj. analizu troškova. Troškovi, poput inflacije, smanjuju prinose, tako da je važno razumeti kako rashodi dugoročno mogu da utiču na zaradu. Sistematičnost i disciplina. Kada ulažemo u berze, moramo biti dosledni. Takođe je neophodno razumeti i koristiti "compounding" u svoju korist. To je efekat grudve od snega - što je duže kotrljate, lopta će biti veća. Raspršivanje. Iako je S&P 500 indeks široko diverzifikovan, važno je uključiti i druge investicije u portfolio, možemo dodati "prstohvat" evropskih ili azijskih akcija, plemenitih metala, nekretnina i tako dalje. Sastav portfelja zavisi od sklonosti riziku, postojeće imovine i ciljeva štednje.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar