Slabljenje dolara u odnosu na evro prolazi prilično ispod radara, posebno u Srbiji, verovatno zato što se poslovi sklapaju u evrima i zato što se cenovni rast vrlo lako prenosi na krajnjeg kupca, pa naručioci i ne mare toliko. Ipak, s obzirom na to da se često licitira prinosima ostvarenim u Americi, bilo bi dobro primetiti šta se događa s odnosom evro-dolar, posebno u sferi ulaganja.
Ako ste na početku godine uložili 10.000 evra u S&P 500 ETF, vrednost bi porasla i ostvarili biste 1.200 evra profita (12 odsto). Međutim, kada ste novac konvertovali preko FX transakcije, izgubili ste 190 evra (1,9 odsto) na valutnom kursu, pa je stvarni profit bio manji za tu sumu. To što taj iznos ima manju kupovnu moć, za inflaciju, ne treba posebno isticati, ali vas barem ne čeka još porez na kapitalnu dobit u Srbiji i Americi, jer ste, ipak, u minusu.
O problemu kratkog roka mnogo se pisalo u ulagačkoj zajednici. Verujem da će ova godina naterati učesnike da su usredsrede i na evro-dolar. Ako ste bili hrabri i, uprkos pandemiji kovida 19, krajem 2020. godine odlučili da uložite u S&P 500, situacija je sasvim drugačija. Čak i kada se vrednost indeksa koriguje za inflaciju, vaš prinos je na nivou koji ostvaruju i američki ulagači.
Drugim rečima, na dugi rok razlika nije značajna jer je dolar krajem 2020, odnosno početkom 2021. bio slab, još slabiji nego danas, tada se plaćalo 1,2216 dolar za svaki evro.
Da bismo shvatili valutni rizik, setimo se iskustava ljudi koji su uzimali kredite u švajcarcima. Njihove rate kredita nisu naglo rasle zbog kamatne stope, već zbog promene kursa valute. Ista situacija je ovde, slabljenje dolara uz evro inflaciju briše popriličan deo zarade srpskim ulagačima koju zaradu traže u Americi.
Rešenje postoji, zove se hedž, ali s obzirom na kamatne stope - prilično je skupo, još uvek.
