Janković: Privatna zelena kompanija emitovaće obveznicu pre NIS-a

Uspavano tržište kapitala u Srbiji godinama se sprema da povrati poverenje investitora i uveri kompanije u pogodnosti izdavanja hartija od vrednosti. Čini se da se potreban entuzijazam na tržištu vraća, ali sada se oprezno moraju povlačiti svi naredni potezi, upozorava predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković. Nema mesta za nove gafove, a kvalitet investicionih proizvoda mora biti prioritetniji od brzine kojom će oni biti objavljeni.

Teren za prve korporativne obveznice u okviru projekta podsticanja dugoročnog finansiranja koji Srbija sprovodi sa Svetskom bankom već je pripremljen i one bi mogle poslužiti kao uvertira za dugo čekanu inicijalnu javnu ponudu (engl. initial public offering - IPO) na Beogradskoj berzi. Iščekuju se i prvi ETF-ovi (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi), ali i investicioni proizvodi u sektoru nekretnina - takozvani REIT (engl. real estate investment trust - trust za upravljanje nekretninama) i REIF (engl. real estate investment fund - fond za ulaganja u nekretnine).

Ako bi se uz to održao pokrenuti zamajac u domenu alternativnog investiranja - što onaj kroz specijalizovane fondove, što onaj koji se dešava na polju digitalne imovine - sledeća godina može doneti početak revitalizacije srpskog tržišta kapitala u celosti.

"Mislim da će 2025. biti prekretnica za naše tržište kapitala. Prethodnih pet-šest godina smo radili na kreiranju sveobuhvatne infrastrukture - zakonske, ljudske, infrastrukture znanja i druge - i sada je trenutak da se konačno vide i neki pozitivni pomaci. Učinili smo sve što možemo kada je regulativa u pitanju, ona je sada usklađena sa evropskom i rekao bih da smo uspeli da odskočimo u odnosu na region, za kojim smo u prethodnim godinama kaskali", kaže Janković.

Bloomberg Adria

 

U intervjuu za Bloomberg Adriju detaljno obrazlaže ambiciozne ciljeve za naredni period, ne skrivajući veliki optimizam da će srpsko tržište uskoro doživeti preporod. Kako navodi, u narednih šest meseci pažnja će im ponajviše biti usmerena na dva paralelna procesa - menjanje regulative i sprovođenje Strategije za razvoj tržišta kapitala.

- Zašto je u ovom trenutku potrebna promena fondovskih zakona?

Verujem da će do kraja ovog meseca izmene i dopune Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Zakona o alternativnim investicionim fondovima proći skupštinsku proceduru i biti usvojene. Ideja je davanje više prostora investicionim fondovima da nastave svoj razvoj, budući da su prethodnih godina pokazali veliki potencijal za rast, pa u ovom trenutku imamo oko milijardu i po evra pod upravljanjem. Od toga su alternativni investicioni fondovi, koji postoje oko dve godine, na nivou od otprilike 80 do 100 miliona evra pod upravljanjem.

Pokazalo se da poslovni anđeli koji investiraju u VC (engl. venture capital - rizični kapital) scenu u Srbiji imaju problem da se organizuju mimo nekog formalnog, institucionalnog okvira, kao i da je dosadašnji minimum za investiranje u tu vrstu fondova od 50.000 evra previsok prag. Cilj je da spustimo limit na 5.000 evra da bismo širem krugu investitora omogućili da ulažu, prvenstveno u srpsku IT industriju, koja je vrlo živa i treba joj dati još novih izvora finansiranja. Verovatno smo bili previše strogi prilikom inicijalnog pisanja zakona. Gledali smo iskustva drugih zemalja i uočili različita rizična ponašanja, zbog čega smo želeli da budemo konzervativniji u startu. Međutim, videli smo da se naša industrija ponaša odgovorno i to nam daje sigurnost da možemo da napravimo ovaj korak.

Očekujem da će industrija investicionih fondova praktično ući u kompletno srpsko tržište kapitala, to je deo finansijskog tržišta koji se sada najbrže razvija.

- Šta predstoji implementacijom Strategije za razvoj tržišta kapitala?

Tu su pre svega emisije korporativnih obveznica - mislim da ćemo ih vrlo brzo videti i želimo da taj proces protekne na najbolji mogući način. Već nekoliko godina pripremamo teren za to, edukujemo kompanije da budu spremne za takav trenutak, budući da od tog momenta one postaju javna društva, sa obavezom adekvatnog finansijskog izveštavanja. Trenutno imamo desetak kompanija koje se mesecima pripremaju za svoje emisije. Raduje me što vidim da većina tih firmi razmišlja o tome da naredni korak možda bude IPO na srpskom tržištu.

Kada je reč o samim IPO-ovima, mi smo spremni i imamo iskustva iz perioda privatizacije - tu nemam bojazan. Nemam je čak ni kada je u pitanju trgovanje tim akcijama po obavljenom IPO-u, siguran sam da će kvalitetne kompanije zavredeti interesovanje investitora. Imali smo dve ozbiljne analize – Evropske banke za obnovu i razvoj (engl. European Bank for Reconstruction and Development - EBRD) i Svetske banke - na osnovu kojih smo videli da banke imaju višak likvidnosti, da osiguravajuća društva imaju potrebu za adekvatnim proizvodima u koje mogu da investiraju, kao i da fondovska industrija traži nešto u šta može da ulaže. Kada saberemo sve te iznose raspoloživih sredstava pričamo o milijardama evra.

Depositphotos

Mislim da je generalno veći problem pronaći adekvatnu kompaniju u koju se može investirati nego pronaći dovoljno investitora da u nju ulože. Obradovalo me je što se Raiffeisen banka odlučila za izdavanje jedne MREL obveznice - to je dinarska obveznica za likvidnost, dakle, podržava koncept dinarizacije srpskog finansijskog tržišta, a s druge strane bila je izuzetno atraktivna za investitore. Vidimo da se čak i EBRD odlučio za ozbiljnu investiciju u tu obveznicu, što samo potvrđuje tezu da kada kreiramo jedan kvalitetan proizvod, od kvalitetnog emitenta - onda stignemo i do kvalitetnog investitora.

- Naftna industrija Srbije (NIS) najavila je da će na sednici skupštine akcionara 15. novembra raspravljati o emisiji planiranih korporativnih obveznica. Šta očekujete?

Budući da je NIS već dugi niz godina prisutan na srpskom tržištu kapitala i rekao bih da na tom polju ima dosta pozitivna iskustva, verujem da je vrlo verovatno da će podržati izdavanje korporativne obveznice. Oni su odlučili da u kompletan proces uđu samostalno, bez nekakve prevelike podrške jer je to kompanija - slično kao u primeru Telekoma - koja ima interne kapacitete i dugogodišnje poznavanje regulative i kretanja na samom tržištu.

 

Ipak, mislim da će ih u izdavanju prve korporativne obveznice u skladu sa projektom koji imamo sa Svetskom bankom preteći jedna druga kompanija koja dolazi iz privatnog sektora. Reč je o firmi koja je jedna od najprofitabilnijih u Srbiji i bavi se različitim oblastima - od zelene energije do reciklaže i uklanjanja otpada. Tako da bismo do kraja godine mogli da imamo donete dve odluke o emitovanju. 

Kroz projekat koji realizujemo sa Svetskom bankom kompanijama dodeljujemo eksperte u oblasti prava, finansijske posrednike i konsultante, a ono što će biti novina jeste dodeljivanje kreditnog rejtinga. Dakle, prvi put će se na našem tržištu desiti da emisija ima dodeljen kreditni rejting. Njega će dodeljivati nekoliko agencija koje su dobile dozvolu Evropske centralne banke.

Najveći izazov nam je bio da se pobrinemo da troškovi celog procesa ostanu na prihvatljivom nivou i mogu da kažem da je trošak izdavanja korporativne obveznice sada na nivou koji je znatno ispod evropskog. Država će iz kredita Svetske banke dati emitentima određenu finansijsku podršku u smislu da će projekat snositi deo troškova koji će se onda refundirati od kompanije u slučaju uspešne emisije. To će biti moguće uraditi za najmanje 17 emitenata, pri čemu projekat ima cilj da se sve te emisije dogode u naredne tri godine - do 2027. godine.

Depositphotos

- Šta biste rekli da su sada najveće brige kompanija koje razmatraju izlazak na domaće tržište kapitala?

Prvo - da li imaju internih kapaciteta da podignu svoje korporativno upravljanje na adekvatan nivo koji je neophodan da bi bili javno društvo. A drugo - izveštavanje. Lično ne znam nijednu kompaniju koja je imala bilo kakvu vrstu štete od toga što je redovnije izveštavala investitore o svojim rezultatima, iako ljudi misle da je to bauk, verovatno gledajući američko tržište, gde od jednog kvartalnog izveštaja izuzetno zavisi cena akcija. Ali tu postoji bitna razlika, a to je da je srpsko tržište još mlado i investitorima fali tržišnog materijala, dok kompanije koje trenutno pokazuju interesovanje za izlazak na tržište prestavljaju najbolje što srpska privreda može da ponudi.

Mi se, kao regulator i tržišta revizije u Srbiji, zaista trudimo da segment verodostojnosti finansijskih izveštaja i informacija koje se dele investitorima dovedemo na evropski nivo. Mogu da kažem da kada gledamo rezultate koje smo postigli prethodnih godina - broj kontrola, izrečenih mera i drugo - zaista vidimo jedan pomak i u toj oblasti. 

- Za sledeću godinu najavljen je prvi ETF na Beogradskoj berzi. Od čega će biti sačinjen i ima li šansi i za neke druge investicione proizvode? 

Suština je da motivišemo ljude koji treba da kreiraju te ETF-ove da kvalitetne akcije i obveznice upakuju u jedan proizvod koji će biti prihvatljiv investitorima. To su praktično sve akcije sa "prime listinga" Beogradske berze i sve obveznice koje će biti emitovane kroz pomenuti projekat.

Probaćemo da odemo i korak dalje, kako ETF-ovi ne bi bili najegzotičnije što nudi naše tržište. U tom smislu, kreirali smo sve preduslove za pokretanje REIT-a, što bi praktično spojilo dve pasije koje srpski ulagači imaju – nekretnine i pasivne investicije. Mislim da ima dovoljno velikih kompanija koje se bave nekretninama i koje će shvatiti prednosti REIT-a za pronalaženje investitora i profesionalizaciju upravljanja. Mislim da ćemo i u slučaju REIT-a ići sa minimalnim iznosom za investiranje od 5.000 evra.

Depositphotos

Moguće je da ćemo čak gledati bitku između ETF-a i REIT-a po pitanju toga koji će se prvi pojaviti. Ja bih iskreno tu više voleo da vidim REIT kao prvi, mislim da će to biti potpuni bum na srpskom tržištu. Postoji šansa i za REIF, koji je nešto drugačiji - REIT se odnosi na nekretninu koja je već izgrađena, a REIF na nekretnine koje su u razvoju. Možda se i nešto tog tipa pojavi, videćemo.

- Ne treba zaboraviti ni na sektor digitalne imovine. Tokom 2024. Komisija za hartije od vrednosti je odobrila više belih papira. U kom pravcu vidite da će se ta oblast razvijati?

Dosad su se izdavali tokeni koji su suštinski bili digitalne obveznice, a ono što očekujemo u narednom periodu su, uslovno rečeno, čisti tokeni. Pričamo praktično o "utility" tokenima, odnosno tokenima koji nude nekakvu uslugu ili benefit investitorima. Imali smo mnogo razgovora o tome i ja se nadam da će najkasnije sledeće godine jedan takav token biti izdat.

Kada je u pitanju digitalna imovina, postoji potreba da deo našeg Zakona o digitalnoj imovini prilagodimo MiCA (engl. Markets in Crypto Assets Regulation - uredba EU o tržištima kripto-imovine), koja je stigla nakon donošenja zakona u Srbiji. Ono što ta direktiva predviđa, a što mi nemamo definisano u svom zakonu jesu tokeni koji imaju elemente elektronskog novca - videćemo da li će to naići na odobravanje svih zainteresovanih strana. S tim u vezi, očekujem određene izmene zakona u toku naredne godine, ne samo zbog prilagođavanja evropskoj direktivi, već i zbog inicijativa tržišnih učesnika odavde. Pokazalo se da je za njih jedna od ključnih stvari to da se poveća limit za ukupnu vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan emitent. Ona trenutno ne sme da prelazi tri miliona evra. Tu je i pitanje "asset-backed" tokena, to jest omogućavanje jedne robusnije tokenizacije imovine - ona danas nije zabranjena, ali je možda treba eksplicitnije definisati u zakonu.

- Proteklih godina su postojale inicijative za zajedničke projekte Beogradske berze i predstavnika sektora digitalne imovine. Da li se odmaklo na tom planu?​

Beogradska berza je trenutno u procesu ne samo kreiranja novih proizvoda za investitore nego i kompletne promene sopstvene infrastrukture. Očekujem da će do kraja godine da se konačno poveže sa Atinskom berzom i njihovim sistemom za trgovanje. S druge strane imamo Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti koji u potpunosti menja svoju IT strukturu. Sve su to preduslovi da možemo da kreiramo neke segmente tržišta koji će biti napredni - bazirani na blokčejnu, jer nam je u prethodnom periodu upravo to bila kočnica.

Očekujem da preduslovi budu ispunjeni do kraja godine i onda ćemo tokom 2025. videti kako da integrišemo tržište digitalne imovine sa Beogradskom berzom. Nemam dilemu da će se i to u narednom periodu dogoditi.