Šta znamo o najavljenim NIS-ovim obveznicama koje možda stižu na berzu?

Naftna industrija Srbije (NIS) objavila je detalje o planiranim korporativnim obveznicama, koje bi mogle da budu prve nove hartije od vrednosti te vrste (obveznice koje je izdala kompanija van finansijskog sektora) koje će se naći na Beogradskoj berzi posle više godina. Ovi finansijski instrumenti najavljuju se već duže vreme, a značajni su u pogledu potencijalnog oživljavanja domaćeg tržišta kapitala, na čemu i država duže vreme radi kroz projekat sa Svetskom bankom.

Prva emisija naftne kompanije obuhvatala bi 585.500 obveznica, nominalne vrednosti od 10.000 dinara, navodi se na sajtu NIS-a. Zamišljeno je da obveznice budu indeksirane u evrima, sa kamatnom stopom od 6,5 odsto godišnje, kvartalnim kuponom i rokom dospeća od pet godina.

Minimalni iznos za uplatu je 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a rok za to bi trebalo da bude 15 dana (od 29. novembra do 13. decembra 2024). Agent emisije je brokersko-dilersko društvo Dunav Stockbroker iz Beograda, dok je uplatna banka Banka Poštanska štedionica.

Od uloženih 100.000, neto prihodi oko 27.000 evra

Ako bi se za primer uzelo pomenutih 100.000 evra, bruto prihod od kamate za 20 kvartalnih kupona iznosio bi 32.5000 evra. Porez na prihode od kapitala bio bi 4.875 evra, uobičajena provizija brokera za usluge 325 evra, provizija brokera za isplatu glavnice 43 evra, provizija Centralnog registra za isplatu kamatnog kupona 18 evra, a provizija Centralnog registra za isplatu glavnice 55 evra, procenjuje se u prezentaciji NIS-a.

Sa ukupnim troškom i porezom od 5.315 evra, računica kompanije je da bi neto prihod po dospeću u ovom slučaju bio 27.185 evra.

NIS će o emisiji raspravljati na Skupštini akcionara zakazanoj za 15. novembar.

Iz firme su poručili da je reč o ponudi koja će, u slučaju da bude usvojena, najpre biti upućena određenim investitorima preko odabranog brokerskog društva, sa naknadnim uključenjem obveznica na tržište, to jest sekundarno trgovanje, preneo je Biznis.rs.

"U narednih pet godina NIS ima oko 55 milijardi dinara kredita koji treba da budu otplaćeni. Moguće je da se preko obveznice želi refinansirati deo tih obaveza", rekao je ranije za Bloomberg Adriju analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović.

Bloomberg

Budući da se NIS ne može zaduživati na međunarodnom tržištu jer mu je većinski vlasnik ruski Gasprom njeft, pretpostavlja se da bi kupci obveznica mogli biti domaće banke i druge finansijske institucije.

Profit oslabio u prvoj polovini godine

NIS je u prvoj polovini godine uspeo da uveća prihode od prodaje, ali su ključni pokazatelj profitabilnosti (EBITDA) i sama neto dobit pali.

Profit energetske kompanije u prvih šest meseci pao je za 61 odsto, uprkos rastu neto dobiti od 75 procenata (međugodišnje) u drugom kvartalu.

I projekcije kompanije i očekivanja analitičara ranije su smanjene usled sprovođenja remonta u pančevačkoj Rafineriji. Kapitalna ulaganja u prvih šest meseci više su nego udvostručena i iznosila su 24,4 milijarde dinara. Najviše se ulagalo u segmente istraživanja i proizvodnje i prerade.

Finansijski izveštaj firme za treći kvartal ove godine biće objavljen kasnije u toku dana.

Korporativne obveznica kao šansa za oporavak berze

Podsetimo, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković najavio je da će korporativne obveznice u Srbiji stići krajem godine, a da bi prvi ETF (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi) mogao da se pojavi u prvoj polovini naredne godine. Ovime bi trebalo da počne i prva faza pokušaja revitalizacije domaće berze.

Mada kompanija ne mora da izađe na berzu kako bi emitovala dužničke hartije od vrednosti, niti se izdavanjem ovakvih hartija stimuliše akcionarstvo i privoljavanje vlasnika kompanija da svoja čeda listiraju na berzi, ipak se smatra da bi izdavanje korporativnog duga privrednike moglo da ka berzi privuče "na mala vrata".

Kompanije imaju dve mogućnosti za pribavljanje dodatnih sredstava - od banaka i finansijskih institucija i na tržištu kapitala. Korporativna obveznica je dužnička hartija od vrednosti koju firma emituje na tržištu kapitala kako bi obezbedila sredstva koja će iskoristiti u najrazličitije svrhe, uključujući kupovinu nove opreme, ulaganje u istraživanje i
razvoj, refinansiranje duga i finansiranje spajanja ili preuzimanja.

Kako se navodi u objašnjenju Komisije za hartije od vrednosti, ključna prednost za kompaniju koja izdaje korporativne obveznice jeste što se na taj način može zadužiti po potencijalno nižoj kamatnoj stopi u poređenju sa kreditom uzetim kod poslovne banke.

"Vrlo važna prednost je i fleksibilnost koju kompanije imaju prilikom izdavanja korporativnih obveznica kao načina prikupljanja dužničkog kapitala. Glavna razlika između korporativne obveznice i kredita jeste u tome što kompanija kao izdavalac korporativne obveznice ima potpunu slobodu da samostalno, u odnosu na svoje interese i planove, ugovara uslove emisije i na taj način upravlja vlastitim dugom, naravno poštujući tržišne zahteve da uslovi koje nudi investitorima budu konkurentni", dodaje se.

Depositphotos

Takođe, preduzeće koje ne poseduje adekvatan kolateral za uzimanje kredita kod poslovne banke, koje je iscrpelo mogućnosti kreditnog zaduživanja i time nema mogućnost da pozajmi novac od banaka, emisijom korporativnih obveznica može da dođe do dodatnih sredstava.

Korporativne obveznice imaju uglavnom fiksnu kuponsku stopu, što štiti kompaniju od promena kamatnih stopa
na tržištu. Vrlo često kompanije emituju obveznice sa ugrađenom opcijom (engl. callable/puttable bonds), kako bi mogle da je otkupe ukoliko dođe do pada kamatnih stopa na tržištu, a zatim da je izdaju ponovo po nižoj kamatnoj stopi.

(Tekst ažuriran u naslovu i prvom pasusu.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar