Šta treba da imaju u vidu oni koji sada ulažu u evropske akcije

Sa najnovijim političkim previranjima i upornim ekonomskim problemima, Nemačka postaje novi problem Evrope. Kontinent je pritom u iščekivanju dodatnih pritisaka iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), koje je najavio novoizabrani američki predsednik Donald Trump. Neizvesni ekonomski i poltički uslovi odražaju se na evropske berze, pa se postavlja pitanje na koje se industrije trenutno vredi kladiti.

Šta se desilo u Nemačkoj ove nedelje

Nemački kancelar Olaf Scholz u sredu je saopštio odluku o otpuštanju ministra finansija Christiana Lindnera. Taj potez je faktički označio kraj vladajuće koalicije, koja bez Lindnerove liberalne Stranke slobodnih demokrata (FDP) nema većinu u parlamentu. Raspad koalicije usledio je posle višenedeljnih unutrašnjih sporova oko načina za podsticanje rasta nemačke ekonomije.

Scholz je rekao da planira da traži glasanje o poverenju vladi u parlamentu 15. januara, što bi, u slučaju njegovog poraza, moglo da dovede do vanrednih izbora do kraja marta. Redovni izbori u Nemačkoj treba da budu održani u septembru sledeće godine.

Bloomberg

 

Kancelar je kazao da će kontaktirati sa Friedrichom Merzom, liderom Hrišćansko-demokratske unije (CDU), najjače opozicione stranke, kako bi razgovarali o idejama za jačanje nemačke ekonomije i odbrane. Međutim, poslovni lideri su u četvrtak pozvali Scholza da deluje znatno brže kako bi stvorio stabilnu vladu spremnu da se uhvati ukoštac sa krizom.

Do kolapsa vladajuće koalicije, u kojoj su Scholzove socijaldemokrate, Lindnerovi liberali i Zeleni, došlo je u poslednjim satima dana u kojem su evropski lideri počeli da prihvataju izvesnost drugog Trumpovog mandata, za koji se veruje da će imati ozbiljne implikacije po evropsku bezbednost i privredu, prenela je Beta pisanje Associated pressa.

Stanje na berzama

Referentni indeks Frankfurtske berze DAX u petak u 11 sati bio je u padu za 0,59 odsto, a londonski FTSE 100 oslabio je za 0,6 odsto. Madridski IBEX 35 bio je u minusu za 0,22, dok je pariski CAC 40 pao za 0,7 odsto. Panevropski berzanski indeks EuroStoxx 600 beležio je pad od 0,48 odsto. 

 

Iako su evropske berze ove godine generalno u zelenom i donose jednocifrene prinose investitorima, zaostajanje za američkim indeksima je značajno - i kratkoročno i dugoročno. Američki indeks S&P 500 je samo ove godine ostvario prinos od 25 odsto, a tehnološki orijentisan Nasdaq od 28 odsto. Na ovoj strani Atlantika, 50 evropskih akcija uključenih u indeks EuroStoxx 50 dalo je prinos od sedam odsto. Iako se Nemačka suočava sa mnogim izazovima, njihov DAX od 40 akcija donosi investitorima povrat od 15 odsto ove godine.

Kada posmatramo iz duže perspektive, recimo petogodišnjeg perioda, razlika je više nego očigledna - zaostatak je značajan. Recimo jednostavno: ako ste uložili 100 evra u S&P 500, za pet godina imali biste 200. Ako ste se kladili na nemački DAX 40, imali biste 147 evra, dok bi se opklada na EuroStoxx 50 završila sa 133 evra.

Politička i ekonomska kriza u Nemačkoj trenutno samo ograničeno utiče na većinu kompanija u indeksu DAX 40, a nemački trgovinski bilans ostaje jak, što se odražava i na rast indeksa, ističe analitičar Lojze Kozole iz Ilirike.

Brzi pregled takođe pokazuje da je u indeksu 40 akcija ove godine bilo samo 13 gubitnika - većina njih iz automobilske industrije, poput Volkswagena, Porsche i Continentala. Među pobednicima prednjače odbrambena i vazduhoplovna industrija, sa predstavnicima kao što su Rheinmetall i MTU Aero Engines. 

Imajući u vidu ekonomske probleme Evrope u vezi sa višim cenama energije i povećanom konkurencijom iz Kine, ima smisla da investitor u evropske akcije bude manje izložen proizvodnim kompanijama i da se više fokusira na evropske multinacionalne kompanije koje imaju veliki deo svoje proizvodnje i prodaje u inostranstvu, što ih čini otpornijim na probleme kod kuće, kaže Rok Brezigar iz NLB Skladi.

Depositphotos

Evropske kompanije za odbrambenu industriju su takođe atraktivne, jer će evropske zemlje najverovatnije biti prinuđene da povećaju svoju potrošnju na odbranu na osnovu prethodnog iskustva sa Trumpom, dodaje on. U vremenima ekonomskog zahlađenja, takođe ima smisla pojačano izlaganje sektorima čije poslovanje manje zavisi od ekonomskog ciklusa, kao što su farmacija, zdravstvo ili potrošačke usluge.

Američke carine na već oslabljenu nemačku privredu

Potpredsednik italijanskog istraživačkog centra ISPI Antonio Villafranca rekao je da "na evropskom nivou, politička nestabilnost u Nemačkoj nije dobra vest", ukazujući na to da je jak francusko-nemački savez predstavljao važnu protivtežu tokom prvog Trumpovog mandata od 2017. do 2021. godine.

Podsetimo, Trump je zapretio neispunjavanjem obaveza prema NATO, smanjenjem podrške Ukrajini za njenu odbranu od Rusije i uvođenjem carina do 20 odsto na robu iz Evropske unije (EU) - uz još više carine na robu iz Kine - čime je povećao izglede za trgovinski rat sa evropskim saveznicima Vašingtona.

Carine bi zadale oštar udarac nemačkom izvozu i doprinele bi još jednom bolnom nazadovanju privrede, koju dugo pokreće jeftina energija iz Rusije, jeftina radna snaga iz istočne Evrope, kao i velika izvozna tržišta - prvenstveno rast izvoza u Kinu. Međutim, nemačka privreda se smanjuje u poslednje dve godine usled pandemije virusa korona, rata u Ukrajini i jačanja konkurencije iz Kine.

Naime, industrija im se još nije potpuno oporavila od pandemije, a kada je izbio rat u Ukrajini 2022, Nemačka i druge zapadne zemlje su obustavile kupovinu ruskog gasa i nafte. Konkurencija iz Kine, uključujući njena električna vozila, u međuvremenu je primorala nemačke i druge evropske proizvođače automobila da smanje proizvodnju i otpuštaju radnike.

Osim toga, nemačka privreda je opterećena jakom regulativom, visokim troškovima zelene tranzicije i pritiscima moćnih sindikata, napominje Brezigar, koji ujedno podseća da su SAD, pored Kine, najveći trgovinski partner Nemačke.

Usred strukturalnih problema kod kuće i svetskih izazova, nejedinstvena tročlana koalicija kancelara Scholza nije uspela da postigne dogovor o nekim ključnim pitanjima. Jedan od direktora u holandskoj bankarskoj kompaniji ING Carsten Brzeski rekao je da su poslednja politička dešavanja "dodatno zamračila od ranije sumorne kratkoročne izglede za nemačku privredu".

"Drugi mandat Trumpa u SAD, sa očekivanim novim trgovinskim tenzijama, pogodiće nemačku privredu, čijih 10 odsto izvoza ide u SAD. Ne treba puno mašte da biste shvatili da američke carine na evropske automobile šalju nemačku automobilsku industriju u dublje probleme", kazao je Brzeski.

Bloomberg

 

Za evropske kompanije koje posluju na američkom tržištu to bi značilo dodatne prepreke i manju konkurentnost. Nestabilnost se ogleda i na valutnim tržištima, pošto je vrednost evra prema dolaru naglo pala, što znači skuplji uvoz za EU ​​i povećava inflatorne pritiske, ističe Tomaž Arih iz Infond Skladi.

Drugi analitičari, međutim, navode da bi Trumpovo uvođenje carina zapravo moglo da koristi nemačkoj automobilskoj industriji, čije su teškoće bile među razlozima za slabljenje privrede. Dok Trump preti uvođenjem novih carina na evropske proizvode, odlazeći predsednik Joe Biden je već uveo stoprocentne carine na kineska električna vozila, koja preplavljuju svetsko tržište.

"Trenutna politička kriza u Nemačkoj može se čak pokazati kao pozitivna na srednji rok", traži Brezigar svetle tačke trenutne situacije, ali odmah dodaje "ali samo ako dovede do formiranja tržišno orijentisane koalicije koja će moći bolje da se prilagodi trenutnoj složenoj geopolitičkoj situaciji."

Kina ostaje važan faktor rizika za evropska tržišta akcija, a zbog zavisnosti evropskih kompanija od kineskih sirovina i proizvoda, rastući troškovi u azijskoj zemlji izazvali su dodatni pritisak na evropske izvoznike, upozorava Arih.

Svetska industrija je snažno povezana, što znači da uvođenje novih carina može da izazove poremećaje, dodaje Kozole. Primer za to je automobilska industrija, gde evropski proizvođači imaju svoje fabrike u SAD, što im omogućava bolji pristup američkom tržištu, niže troškove logistike i prilagođavanje lokalnim potrebama. Takođe, neki američki proizvođači automobila, poput Tesle, imaju proizvodne pogone u Evropi. Zbog ovih veza, teže je da se povećanje carina potpuno sprovede u takvom sektoru.

Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar