Zašto kompanije otkupljuju vlastite deonice

Na berzama u Adria regionu prošle godine ostvareno je 1,7 milijardi evra prometa. Najviše se istakla Banjalučka berza, na kojoj je zabeležena gotovo trećina ukupnog prometa - 538 miliona evra. Slede Zagrebačka i Ljubljanska berza, gde su ulagači ostvarili promet od 372, odnosno 330 miliona evra. Te tri berze su zajedno činile 71 odsto prošlogodišnjeg prometa u regionu. 

Sredinom ove godine situacija se donekle promenila. Od tri najuspešnije berze prošle godine, Ljubljanska se izdvojila na prvo mesto s prometom od 239 miliona evra, dok je Banjalučka imala 16 miliona evra manje. Zagrebačka berza je zabeležila 204 miliona evra prometa, prema objavljenim izveštajima dostupnim na njihovim službenim stranicama. 

Više desetina miliona evra prometa ostvarile su i kompanije koje se kotiraju na navedenim berzama, a koje su se upustile u otkup vlastitih akcija. Na primer, slovenački farmaceutski div Krka je ove godine već potrošio 16,5 miliona evra, dok je Hrvatski Telekom nedavno objavio izmenjeni petogodišnji program otkupa vlastitih akcija iz 2021. Umesto prvobitno planiranih gotovo 80 miliona evra, sada će potrošiti dodatnih 55 miliona evra, što je povećanje od 69 odsto. 

Nagrada deoničarima, ali i upravama 

Zašto preduzeća uopšte otkupljuju vlastite deonice? Firme mogu nagraditi deoničare isplatom dobiti, odnosno dividendom ili otkupom vlastitih deonica. Otkup vlastitih deonica može uticati na cenu deonica jer veća potražnja vodi do veće cene, objašnjava ekonomista Maks Tajnikar sa Ekonomskog fakulteta u Ljubljani. Takođe, otkupima se može sprečiti da veliki deoničari postanu još veći, odnosno da preuzmu kontrolni udeo u kompaniji. 

 

 

Uprave kompanija takođe mogu biti zainteresovane za povećanje cene deonica. Na Zapadu, a kod nas vrlo retko, bonusi rukovodećih kadrova mogu biti vezani za cenu deonica, ističe Matteo Mošnja, analitičar za korporativne finansije Bloomberg Adrije. 

Naš drugi analitičar, stručnjak za makroekonomiju i tržišta kapitala Mihael Blažeković rekao je da u SAD otkup deonica akcionarima donosi više nego dividende, dok je u Evropi obrnuto. Američke kompanije povlačenjem otkupljenih deonica povećavaju vrednost preostalih i održavaju cenu ako smatraju da su deonice potcenjene ili pod velikim pritiskom prodaje.  

 

 

"Dividendni prinos u indeksu SPX500 u proseku iznosi svega 1,3 odsto, pa se 35 odsto dobiti izdvaja za dividende, dok u evropskom indeksu STOXX600 dividendni prinos iznosi 3,4 odsto, a 70 odsto dobiti odlazi na dividende", objasnio je.  

Dodao je kako neka preduzeća imaju programe otkupa deonica, ali ne služe uvek u korist deoničara, već ponekad i kao nagrada upravi. 

Dobar primer jeste hrvatska Podravka, kompanija poznata u prehrambenoj industriji. Prošle godine otkupila je vlastite akcije vredne 2,6 miliona evra, dok je godinu ranije taj iznos bio gotovo milion evra veći. Kod njih je otkup deonica na berzi korišćen za nagrađivanje menadžera, koji su ih potom brzo prodali i ostvarili milionske profite. 

Zula Rabikowska/Bloomberg

 

Cilj slovenačkih preduzeća je povlačenje deonica 

Među najagresivnijim kompanijama po pitanju otkupa vlastitih deonica u Adria regionu ističe se Hrvatski Telekom. Za deonice je prošle godine potrošio 22,4 miliona evra, a  godinu ranije 24,2 miliona evra. Prema podacima Bloomberg Terminala, Hrvatski Telekom je u prvom polugodištu ove godine na Zagrebačkoj berzi kupio dodatne 123.393 deonice. Konstantan otkup vlastitih deonica beleži i Atlantic Grupa, koja je 2021. godine potrošila četiri miliona evra na otkup, 2022. godine tri miliona, a prošle godine 2,6 miliona evra, a s otkupima nastavlja i ove godine. 

 

 

U Sloveniji se ističu farmaceutska kompanija Krka i Cinkarna Celje iz hemijske industrije. Iz Krke su o kupovini vlastitih deonica izjavili: "Nekim deoničarima zbog poreskih i drugih razloga više odgovara isplata dividendi, dok drugima više odgovaraju otkupi vlastitih deonica". 

Isplata dividendi donosi godišnju poresku obavezu, dok s otkupom deonica raste tržišna vrednost deonica, a poreska obaveza za ulagača nastaje tek prilikom prodaje deonica. Krka planira da povuče kupljene deonice, o čemu će deoničari odlučiti na jednoj od budućih skupština. Cinkarna Celje nema dilemu: jedini cilj otkupa vlastitih deonica jeste njihovo povlačenje, skladno zakonu i statutu društva o smanjenju osnovnog kapitala. 

Yuki Iwamura/Bloomberg

 

Niska likvidnost i manipulacija cenom 

Deset preduzeća koja se kotiraju na Beogradskoj berzi redovno isplaćuju dividende, no otkup vlastitih deonica nije uobičajena praksa. Otkup vlastitih deonica "jeste proces koji se kod nas pokreće kad cena pokazuje tendenciju pada ili se otkupom želi stabilizovati radi održanja kredibiliteta društva", objasnio je Vladan Pavlović iz Ipopema Securitiesa. Dodao je kako je to moguće u Srbiji zbog niske likvidnosti, što olakšava vraćanje vrednosti deonice na određeni nivo ili zaustavljanje daljeg pada. Među poznatijim preduzećima po otkupu vlastitih deonica su Metalac iz Gornjeg Milanovca i Jedinstvo iz Sevojna. 

 

 

Na makedonskoj berzi najaktivniji kupac vlastitih deonica je preduzeće Okta iz Skoplja, koje je na osnovu odluke o otkupu u aprilu ove godine otkupilo ukupno 84.636 deonica, a u maju još tri puta, te već raspolaže desetinom svojih deonica. Drugi najveći kupac vlastitih deonica ove godine je kompanija Tetex, koja poseduje 25.390 vlastitih deonica, što čini 6,13 odsto osnovnog kapitala društva. Iako u manjim iznosima, među kupcima se često pojavljuje i Prilepska pivara, koja je od početka godine do 2. septembra svoj udeo u osnovnom kapitalu povećala sa 0,22 na 1,13 odsto. 

 

 

U sve četiri zemlje kompanije mogu u skladu sa zakonima steći deonice koje predstavljaju do deset odsto osnovnog kapitala. Na berzama su prisutne mnoge druge kompanije. Među njima i slovenačka banka NLB, koja se trudi da se proširi na hrvatsko bankarsko tržište, ali vlastite deonice ne otkupljuje: 

"Dosad se nismo odlučili za otkup jer smatramo da je vlasnička struktura NLB, s državnim udelom od 25 odsto plus jednom deonicom, odgovarajuća". Otkupom vlastitih deonica na tržištu bi se pojavio novi kupac, što bi verovatno povećalo promet, ali bi po prestanku otkupa banka imala manji broj deonica u opticaju, što bi moglo smanjiti njihovu likvidnost, procenjuju u NLB.  

"Dugoročni učinak bio bi upitan, a u razgovorima s mnogim međunarodnim investitorima primećujemo da je likvidnost deonica jedan od glavnih razloga zašto ne ulažu ili ne ulažu više u naše finansijske instrumente", istakli su. 

- U pisanju članka učestvovali  su Vladimir Nikoloski, Miro Soldić i Branislav Urošević. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar