Pomama za kineskim obveznicama ne pokazuje znake slabljenja, a na aukciji državnih hartija sa najdužim rokom dospeća zabeležena je tražnja veća od očekivane.
Kina je prodala 50-godišnje obveznice vredne 35 milijardi juana (4,8 milijardi dolara) po stopi prinosa od 2,53 odsto, kažu investitori. U anketi koju je među ekonomistima sproveo Bloomberg, očekivala se kamata viša za pet baznih poena. Tražnja je petostruko prebacila ponudu tokom aukcije, rekli su za Bloomberg učesnici na aukciji koji nisu želeli da budu imenovani jer podaci nisu javni.
Aukcija je deo plana Pekinga da izda obveznice posebne namene vredne jedan bilion juana tokom 2024. Investitori su sa elanom kupovali ove hartije usled pesimizma u pogledu privrednog rasta, i u kupovini ih nisu sprečila ni upozorenja vlade da bi tržište obveznica moglo da postane prenaduvano, naročito ako se radi o daljim rokovima dospeća.
Opširnije
Kina prestala da kupuje zlato, cena metala pala
Cena zlata je u 12.47 časova bila 2.335,39 dolara po troj unci, što je pad od 1,75 odsto u odnosu na prethodni dan.
07.06.2024
Kina oprezna sa ’dugim’ obveznicama, želi da izbegne SVB scenario
Kina bi mogla da krene da smanjuje kamatne stope, što nosi rizike po finansijski sistem.
04.06.2024
Kina preko srednjoročne stope izvlači višak likvidnosti prvi put od 2022.
Narodna banka Kine (PBOC) povukla je 94 milijarde juana (13 milijardi dolara) iz bankarskog sistema kako bi izbegla prekomernu likvidnost.
15.03.2024
Srbija prvi put u 2024. na međunarodnom tržištu obveznica, prodate hartije vredne 1,5 milijardi dolara
Radi se o takozvanoj održivoj obveznici, odnosno hartijama čija će sredstva biti korišćena za održive projekte u oblasti zelene agende i socijalno odgovornih aktivnosti.
05.06.2024
Cene u Kini su u maju rasle manje od očekivanja, a proizvođačke cene su pale i 20. mesec zaredom. Zbog ovoga su mnogi investitori i ekonomisti pozvali na dodatne mere podrške privredi. Narodna banka Kine (PBOC) nije smanjivala kamatne stope od avgusta jer bi veća razlika u prinosima između američkih i kineskih obveznica dodatno oslabila juan. U ponedeljak sledi i nova odluka ove institucije o monetarnoj politici.
Prošlog meseca je Kina prodavala 20-godišnje obveznice, i tada je tražnja bila četiri puta veća od ponude. Pre toga su investitori pogurali cenu 30-godišnjeg duga 25 odsto, zbog čega je zaustavljeno trgovanje. Sledećeg dana, državni mediji su pozvali investitore da se racionalnije ponašaju na berzi.
Kina je 50-godišnji dug poslednji put izdavala 22. marta. Tada je prinos bio 2,65 odsto, što je tada bila rekordno niska kamata. Tražnja je bila za 3,81 put veća od ponude