Kina prestala da kupuje zlato, cena metala pala

Kineska centralna banka prošlog meseca nije kupovala zlato, čime je okončan period neprestane kupovine koji je trajao 18 meseci i cenu metala je u maju pogurao na svetski rekord.

Cena zlata pala je za 1,75 odsto nakon što je Narodna banka Kine (PBOC) saopštila da su količine zlata u rezervama u maju ostale nepromenjene. Banka je uvećavala svoje rezerve od novembra 2022. godine, i prednjačila je po kupovini u odnosu na ostale centralne banke u svetu.

"Moja prva misao je da Kina, glavni motor rasta zlata u prošloj godini, nikako nije gotova sa kupovinom zlata", rekao je Ole Hansen iz Saxo Banka. Pauza pokazuje da nisu radi da zlato kupuju po rekordnim cenama.

Zlato je u maju skočilo na najviši nivo iznad 2.450 dolara za uncu, najviše zbog kupovine kineske centralne banke. Tražnju je vodila želja Kine da diverzifikuje svoju imovinu i zaštiti se od slabljenja valute.

Količine koje su svetske centralne banke kupile su u prvom kvartalu bile na rekordnom nivou, a Kina je najveći kupac, prema Svetskom savetu za zlato. PBOC je u maju držala svoje rezerve na 72,80 miliona troj unci, dok je pre 18 meseci imala 62,64 miliona troj unci.

Slabljenje apetita

Bilo je znakova da se kineska potražnja smanjuje jer su više cene uzele danak. U aprilu je PBOC kupila samo 60.000 troj unci, što je manje od 160.000 unci iz marta i 390.000 unci iz februara. Uvoz zemlje u aprilu je u međuvremenu pao za 30 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Rizik za one koji se klade na rast cene zlata je taj što je Kina agresivnim kupovinama metal učinila osetljivijim na pad potražnje.

Prva reakcija pomalo "izgleda kao su je izveli tehnički trgovci", rekao je Nicholas Frappell iz sidnejske kompanije ABC Rafinery. "Iznenadilo bi me da ovo bude bilo šta drugo osim pauze u širem trendu kupovine", dodao je.

Cena zlata je u 12.47 časova bila 2.335,39 dolara po troj unci, što je pad od 1,75 odsto u odnosu na prethodni dan.