Zlato prvi put prešlo 4.000 dolara, podstaknuto zatvaranjem američke vlade

Spot cena zlata je prvi put probila granicu od 4.000 dolara po unci, jer su zabrinutost zbog američke ekonomije i blokade vlade dodali novi zamah brzom rastu.

Ovo je prekretnica za zlatne poluge, koji su pre samo dve godine bile ispod 2.000 dolara po unci, a sada donose prinos koji nadmašuju one na akcijama u ovom veku. Zlato je poraslo više od 50 odsto ove godine, suočeno sa nesigurnostima u vezi sa globalnom trgovinom, nezavisnošću Federalnih rezervi i fiskalnom stabilnošću SAD.

Povećane geopolitičke tenzije takođe su povećale potražnju za sigurnim imovinama ove godine, dok su centralne banke nastavile da ubrzano kupuju ovaj plemeniti metal.

Porast cena zlata je dobio dodatno ubrzanje jer investitori traže zaštitu od potencijalnih šokova na tržištu nakon zastoja u finansiranju američke vlade u Vašingtonu. Početak ciklusa monetarnog popuštanja Feda takođe je bio koristan za zlato, koje ne donosi kamate. Investitori su reagovali ulaganjem u fondove kojima se trguje na berzi, pri čemu su ETF-ovi podržani zlatom u septembru zabeležili najveći mesečni priliv u poslednje tri godine.

"Zlato koje prelazi 4.000 dolara nije samo posledica straha, to je preusmeravanje kapitala", rekao je Charu Chanana, strateg u Saxo Capital Markets Pte. "Sa ekonomskim podacima na pauzi i očekivanim smanjenjem kamatnih stopa, stvarni prinosi opadaju, dok akcije koje su povezane sa veštačkom inteligencijom izgledaju previše skupe. Centralne banke su postavile osnovu za ovaj porast, ali sada trgovci na malo i ETF-ovi vode narednu fazu."

Bloomberg

 

Zlato je poraslo čak 0,9 odsto na 4.021,48 dolara po unci u sredu i njime se trgovalo po ceni od 4.018,16 dolara u 12.19 po singapurskom vremenu.

Porast cene zlata obično prati šire ekonomske i političke stresove. Metal je prešao granicu od 1.000 dolara po unci nakon globalne finansijske krize, 2.000 dolara tokom pandemije kovida, i 3.000 dolara kada su najavljene carine administracije Donalda Trumpa uticale na globalna tržišta u martu.

Plemeniti metal je sada prešao 4.000 dolara, između ostalog, i zbog napada američkog predsednika Donalda Trumpa na Fed, uključujući pretnje predsedniku Jeromeu Powellu i pokušaj smene guvernerke Lise Cook, što je najjasniji test autonomije američke centralne banke do sada.

 

Fleksibilan Fed, koji bi smanjio kamatne stope i podstakao viši inflacioni pritisak, mogao bi da da stvori idealnu situaciju za zlato. Zlato se smatra zaštitom od inflacije i obično je pod pritiskom visokih troškova zaduživanja, koji čine gotovinu ili obveznice privlačnijim.

"Očekujemo da će zlato dostići ciklični vrhunac kada bude najveća zabrinutost tržišta u vezi sa izgledima za nezavisnost Feda", napisali su analitičari Macquarie Bank Ltd. u napomeni od 30. septembra. "Međutim, u slučaju da kompromitovani Fed napravi očigledne greške u politici, učinak zlata bi naravno trebalo da bude još jači."

Zlato je na putu da postigne najbolji godišnji učinak od sedamdesetih godina dvadesetog veka kada su brza inflacija i kraj zlatnog standarda pokrenuli 15 puta veći rast vrednosti plemenitog metala. Tada je predsednik Richard Nixon pritisnuo Fed da smanji kamatne stope. Centralna banka kojom je tada predsedavao Arthur Burns, preduzela je samo "ograničene napore" da održi nezavisnost i na kraju je omogućila volatilnu inflaciju iz "političkih razloga", prema sudskom izveštaju raznih stručnjaka za monetarnu politiku.

Bloomberg

 

"Razlog zbog kojeg investitori kupuju zlato, i treba da kupuju zlato, jeste njegovo svojstvo diverzifikacije", rekao je Stephen Miller, savetnik za investicionu strategiju u GSFM-u. "To osećanje je još uvek u ranim fazama, a zlato će sve više biti prihvaćeno kao deo razumnog investicionog ponašanja", dodao je, napominjući da bi cena mogla da dosegne 4.500 dolara do sredine naredne godine.

Milijarder Ray Dalio je u utorak izjavio da je zlato "definitivno" sigurnija imovina od dolara, a rekordni uspon podseća na sedamdesete godine. Ove primedbe osnivača hedž-fonda Bridgewater Associates došle su nakon što je osnivač Citadela Ken Griffin rekao da rast vrednosti zlata odražava zabrinutost u vezi sa američkom valutom.

"Uspon metala do granice od 4.000 dolara ne odražava samo nagli porast potražnje za sigurnim ulaganjima već i sve dublje nepoverenje u papirne aktive, kako fiskalni rizici i geopolitičke tenzije postaju intenzivniji", rekao je Hebe Chen, analitičar u Vantage Markets u Melburnu. "Kratkoročno, faza konsolidacije je verovatna nakon ovako neprekidnog rasta."

Bloomberg

 

Centralne banke su bile ključni pokretač uspona zlata, prelazeći sa neto prodavaca na neto kupce nakon globalne finansijske krize. Tempo kupovine se udvostručio nakon što su SAD i njihovi saveznici zamrzli devizne rezerve Rusije 2022. godine, nakon potpune invazije na Ukrajinu. To je mnoge centralne banke podstaklo da razmotre diverzifikaciju, dok inflacija i spekulacije da bi američka vlada mogla manje povoljno tretirati strane poverioce još više naglašavaju privlačnost zlata za kreatore politike.

Povećana kupovina od strane centralnih banaka predstavlja "strukturnu promenu u ponašanju upravljanja rezervama, i ne očekujemo nagli preokret u skorijem periodu", napisala je Lina Thomas, strateg za robne proizvode u Goldman Sachs Group Inc., u izveštaju iz septembra. "Naš osnovni scenario je da će se trenutni trend akumulacije zvaničnog sektora nastaviti još tri godine", rekla je Thomas.

Goldman je ovog nedeljnog podigao svoju prognozu za cenu zlata za decembar 2026. godine na 4.900 dolara po unci, u poređenju sa prethodnom prognozom od 4.300 dolara.

Među drugim plemenitim metalima, srebro je poraslo za 1,2 odsto na 48,42 dolara po unci, dok su platina i paladijum takođe zabeležili rast. Bloombergov Dollar Spot indeks porastao je za 0,2 odsto.

- U pisanju pomogli Jake Lloyd-Smith, Doug Alexander, Mark Burton, Andrew Janes i Yihui Xie.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar