Evropske berze pretežno u padu, rasle samo francuske akcije

Evropske akcije dan su završile uglavnom sa gubicima, a većina investitora je i dalje fokusirana na četvrtak, kada ćemo saznati kakve poruke stižu iz Evropske centralne banke (ECB), koja će tada odlučivati o monetarnoj politici.

Iako se očekuje da će kamatne stope ostati nepromenjene, investitori će sa pažnjom pratiti govor predsednice Christine Lagarde i njene odgovore na pitanja novinara.

Pored nje, i predsednik Federalnih rezervi SAD Jerome Powell će odgovarati na pitanja, ali ne novinara već američkih zakonodavaca, jer prvog čoveka Feda čeka jedno od dva godišnja svedočenja pred Kongresom.

Od korporativnih vesti, izdvaja se odluka Evropske unije da kazni kompaniju Apple, a visina kazne je iznenadila i analitičare. Naime, Apple je u ponedeljak dobio kaznu od 1,8 milijardi evra (dve milijarde dolara) od Evropske unije zbog istrage o optužbama da je onemogućio konkurenciju muzičkih striming platformi, uključujući Spotify, na svojim platformama.

Evropska komisija takođe je naložila kompaniji sa sedištem u Kupertinu u Kaliforniji da prestane da sprečava muzičke striming aplikacije u obaveštavanju korisnika o jeftinijim ponudama izvan Appleovog AppStorea. Kazna veća od očekivane prva je koju je EU izrekao Appleu.

Bloomberg

 

Deonice su pale skoro tri odsto nakon otvaranja tržišta u Njujorku.

Što se statističkih podataka tiče, raspoloženje investitora je u evrozoni blago poraslo, dok je švajcarska inflacija u februaru usporila sa 1,3 na 1,2 odsto.

Takođe, tražnja za obveznicama namenjenim stanovništvu u Belgiji (takozvane narodne ili građanske obveznice) pala je na manje od 500 miliona evra, što je tek deo tražnje iz 2023. godine.

Jednogodišnje hartije privukle su 413,3 miliona evra, dok su trogodišnji zapisi prikupili 19,7 miliona, pokazuju podaci Uprave za javni dug Belgije. Tražnja za istim hartijama je u septembru 2023. iznosila čak 21,9 milijardi evra.

Domaćinstva su prošle godine potrčala da kupe ove hartije od vrednosti jer je kamata bila znatno veća od one koje su nudile banke na depozite. Iz vlade su i rekli da je svrha ovih emisija i da primora banke da ponude veće kamate na depozite. Podsetimo, banke tada nisu baš žurile da pasivne kamate podižu zajedno sa rastom referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke.

Nemački DAX i britanski FTSE 100 nazadovali su za po 0,11 i 0,55 odsto, dok je francuski indeks CAC 40 napredovao za 0,29 odsto predvođen bankom BNP Paribas, čije su akcije skočile više od dva procenta.