.webp){kind=icon}
Kineski državni investicioni fondovi su kupili akcije vredne 410 milijardi juana (57 milijardi dolara) kako bi pomogli tržištu kapitala da se oporavi, pokazuju procene kompanije UBS Group AG, koji navode da se može očekivati i nastavak ovih tendencija.
Švajcarska banka svoje pretpostavke bazira na “višku” transakcija 54 kineska ETF-a. Više od 75 odsto sredstava otišlo je u investicione instrumente koji prate indeks CSI 300, a još 13 odsto otišlo je u CSI 500, navodi tim na čijem se čelu nalazi Lei Meng.
Državni fondovi su bili ključni u održavanju tržišta akcija, a u jednom od njih - Central Hujin Investment Ltd. - ranije ovog meseca rekli su da će nastaviti da uvećavaju izloženost ETF fondovima. Niz skokova prometa ETF-ova pokazuje da vlasti jednako kupuju akcije velikih i malih kompanija.
Opširnije
Zašto je investiranje u Kinu sve rizičnije i šta to znači
U poslednjih nekoliko decenija, Kina je bila nadugačko i naširoko hvaljena, ne samo kao nova globalna ekonomska sila, već i kao uspešan slučaj zemlje u razvoju.
25.02.2024
Kina zakonom o privatnom sektoru pokušava da vrati poverenje ulagača
Kina je počela da priprema zakon kojim bi se obezbedila podrška privatnom sektoru privrede dok Peking pokušava da vrati poverenje investitora.
21.02.2024
Investicije u Kini najniže od 1993. i to nije dobra vest za Srbiju
Strane direktne investicije u Kini pale su za 82 odsto, na 33 milijarde dolara.
21.02.2024
Stratezi UBS-a rekli su da državni fondovi drže kineske akcije vredne 1,24 biliona juana (podatak iz septembra 2015. godine – kada su intervencije na tržištu takođe bile česte). Portfelji trenutno “ostaju dobrano ispod rekordnih nivoa, ali imaju potencijal da dalje rastu pod nekim ekstremnim okolnostima”, napisali su.
Indeks CSI 300 je ovog meseca porastao više od sedam odsto, dok je indeks kineskih akcija na berzi u Hongkongu napredovao za devet procenata. Neki investitori očekuju dalji rast zahvaljujući smanjenim valuacijama i skromnijim brojem pozicija među "retail" investitorima.
Pored intervencija državnih fondova, Peking je uveo i niz mera kojim bi se stimulisala tržišta i privreda. Jedna od njih su i strože mere regulacije algoritamskog trgovanja i podsticaji za građevinske kompanije.
