Investicije u Kini najniže od 1993. i to nije dobra vest za Srbiju

Strane direktne investicije u Kini u godini za nama pale su na najniži nivo u poslednjih 30 godina, a to bi moglo da bude loša vest i za Srbiju, kažu ekonomisti.

"Ovo je u medijima tačno opisano kao nedostatak poverenja investitora", rekao je za Bloomberg Adriju Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments CEE.

Bloomberg

Dodaje da je Kina bitan svetski igrač i da Srbija uticaj pogoršanja stanja u toj zemlji može da oseti kroz više kanala.

"Kina je veliki deo svetske slagalice i efekti će se osetiti i direktno, ali i kroz evrozonu. Manja potražnja iz Kine (najviše u pogledu trajnih dobara) koju vidimo u Nemačkoj i drugim razvijenim zemljama već dovodi do usporavanja privrednog rasta. Zbog toga postoji više kanala i ovo neće na Srbiju uticati samo kroz direktnu trgovinu između dve zemlje", rekao je Kratky.

Kina je ove nedelje objavila izveštaj u kom se vidi da su obaveze po osnovu stranih direktnih investicija u 2023. pale na 33 milijarde dolara, što je pad od 82 odsto u odnosu na 2022. i najniži nivo od 1993. godine.

Kako piše Bloomberg, ovo pokazuje koliko sporo ide oporavak od pandemijskog perioda. Takođe, ovo je prvi put od 1998. godine da su investicije pale u trećem kvartalu godine. "Sveprisutna slabost kineske privrede pokazuje nam da strane kompanije izvlače kapital iz Kine zbog geopolitičkih tenzija i kamatnih stopa koje su više u drugim razvijenim zemljama."

Osim velikih razvijenih zemalja, i države koje tradicionalno dosta ulažu u Kinu menjaju svoje strategije. Tajvanske firme su u 2023. tako u svoje poslovanje u Kini uložile najmanje novca od 2001. godine.

Slika Srbije ipak nije crna

Što se poverenja investitora tiče, kako Kratky kaže, Srbija je u dosta boljoj situaciji, makar po pitanju tendencija. "Naše projekcije u vezi sa Srbijom ostaju relativno optimistične, a poverenje investitora izgleda dosta bolje, što pokazuje i rekordan priliv stranih direktnih investicija iz prošle godine", kaže analitičar.

 

 

Okruženje bi i dalje na dugi rok trebalo da se popravi, naročito po pitanju strane tražnje, pa je Srbija i dalje u dobroj poziciji da profitira od procesa deglobalizacije ili takozvanog "near-shoringa", dodao je.

Prema proceni analitičkog tima Bloomberg Adrije, bruto domaći proizvod Srbije će ove godine rasti tri odsto, dok je Narodna banka Srbije nešto optimističnija, i privredni rast projektuje na raspon od tri do četiri procenta, sa srednjom vrednošću od 3,5 odsto.

Ako se pogledaju zemlje gde Srbija najviše izvozi, Kina je ove godine bila na sedmom mestu, dok je uvoz iz Kine po veličini odmah iza Nemačke.