Američke i evropske berze u crvenom pred odluku Feda

Pred dan odluke Federalnih rezervi (Fed), američke i evropske akcije trgovanje završavaju u crvenom. Investitori su imali manje želje za ulaganjem nakon najnovijih prognoza OECD-a, ali i nakon što je cena nafte na svetskom tržištu prešla 95 dolara po barelu. Rast cene nafte plaši i donosioce odluka i privrednike i investitore, jer bi rast cene ovog energenta mogao da utiče na povećanje ostalih cena i tako produži borbu centralnih banaka protiv inflacije. A da borba morala bi da se nastavi daljim povećanjem kamatnih stopa.

Indeks S&P 500 završio je trgovanje padom od 0,21 odsto, indeks DJIA završio je trgovanje padom od 0,31 odsto, odnosno za više od 100 poena, dok je indeks Nasdaq 100 pao za 0,23 odsto.

Kada je reč o evropskim berzama, indeks Euro Stoxx 600, koji prati poslovanja 600 najvećih kompanija u 17 evropskih zemalja, završio je trgovanje padom od 0,04 odsto, kao i nemački DAX padom od 0,40 odsto, dok su rast ostvarili francuski CAC (0,08 odsto) i  londonski berzanski indeks FTSE (0,09 odsto).

Zvaničnici Feda u sredu donose odluku o kamatnoj stopi. Mnogi analitičari i ekonomisti su mesecima ranije bili gotovo uvereni da će Fed u septembru napraviti pauzu, međutim, poslednji porast cena nafte poljuljao je njihovu prvobitnu procenu. Postoji doza sumnje da će Fed možda i ovog puta podići kamatnu stopu - što bi bila reakcija na rast cena nafte.

Bloomberg

Mada, ekonomisti koje je Bloomberg anketirao i dalje su uvereni da Fed to ovog puta neće učiniti, ali da će biti još jednog povećanja do kraja godine.

"Otporna američka ekonomija će naterati Federalne rezerve da najave još jedno povećanje kamatnih stopa ove godine i da kažu da će kamate ostati tolike duže nego što se ranije očekivalo", rekli su ekonomisti koje je anketirao Bloomberg.

Druga stvar koja je demotivisala investitore da ulažu u utorak na berzi bila je najnovija prognoza OECD-a. Naime, iz ove organizacije predviđaju da je svetska ekonomija spremna za usporavanje kako povećanja kamatnih stopa nastavljaju da pritiskaju privrednu aktivnost, a kineski oporavak nakon pandemije ne ispunjava očekivanja.

Rast će u 2024. godini biti usporen na 2,7 odsto, uz ovogodišnji rast od tri odsto, koji je već ispod proseka, pokazuju poslednje prognoze koje je objavio OECD. S izuzetkom 2020, kada je počela panedmija kovida, to će biti najniži godišnji rast od svetske finansijske krize.

Između ostalog, iz ove organizacije su naveli da je najveća evropska ekonomija, Nemačka, jedina država u G20, pored Argentine, koja se ove godine suočava sa privrednim padom.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar