.webp){kind=icon}
Teško je naći investitora, stručnjaka ili analitičara koji bi bio zadovoljan trenutnim stanjem tržišta kapitala u Adria regionu. Niko ne može ni da porekne da su ova tržišta prilično nelikvidna. Da li je konsolidacija jedno od mogućih rešenja? Ljubljanska i Zagrebačka berza već posluju kao deo iste grupe, a Zagrebačka berza je i najveći akcionar Makedonske berze.
Dakle, već postoji određeni stepen konsolidacije u regionu na nivou berzanskog vlasništva. Pored navedenih, u regionu posluju i Beogradska berza, i Banjalučka i Sarajevska berza u Bosni i Hercegovini. Po prometu prednjači Ljubljanska berza, koja je prošle godine imala promet od 431 milion evra. Samo nešto manje - 40 miliona evra - ili 392 miliona evra bio je promet na Zagrebačkoj berzi.
"Ako bismo želeli da ostvarimo pravu ulogu tržišta kapitala u celom regionu, bilo bi neophodno da se stvori jedinstveno tržište kapitala koje bi bilo znatno privlačnije institucionalnim investitorima izvan regiona“, smatra Damir Bećirović, ekonomski analitičar i profesor na Međunarodnoj poslovno-informacionoj akademiji u Tuzli.
Opširnije
Ko su srpski dividendni teškaši i koliko isplaćuju ove godine
Dunav osiguranje neće isplatiti dividendu akcionarima prvi put od 2015. godine.
13.04.2023
Vodoprivreda i Centroslavija na korak od praga za prinudni otkup
Za konsolidaciju vlasništva nad Centroslavijom potrebno je tek nešto više od jednog procenta, a za Vodoprivredu ni toliko.
25.03.2023
Berzu napušta i Potisje iz Ade, 2023. nosi još 30-ak odlazaka
Kompanija Jugoimport SDPR otkupiće i preostalih 8,35 odsto akcija kompanije Potisje - precizni liv iz Ade.
25.01.2023
Prema njegovom mišljenju, to bi stvorilo preduslove za mogući izlazak privatnih regionalnih kompanija na tržište kapitala, čime bi se povećala dinamika kako ponude, tako i strane tražnje finansijskih instrumenata. Time bi se poboljšala likvidnost tržišta, što je sada njegov glavni nedostatak", ističe Bećirović.
Možda ekonomski efikasno, ali teško za implementaciju
Danijel Delač, član uprave hrvatske brokerske kuće Intercapital, pesimistički napominje da je razvoj tržišta kapitala u regionu u budućnosti praktično nemoguć zbog nepažnje pojedinih vlada. "Bez poreskih olakšica i privatizacije državnih preduzeća razvoj lokalnih tržišta kapitala je upitan", kaže Delač.
Kako nastavlja, jedna regionalna berza, ili bar regionalna berza za najveće kompanije u regionu, imala bi mnogo smisla, ali je to u praksi teško sprovesti. "Morate biti svesni da je region veoma heterogen: imamo različite valute, različite sisteme poravnanja transakcija, razlikuju se i propisi i sistemi trgovanja", navodi Delač. Moguće rešenje vidi u takozvanom duplom uvrštavanju najvažnijih "plavih čipova" iz regiona na neku od berzi.
Kako ističu na Zagrebačkoj berzi, mnoge druge zemlje uglavnom imaju svoju berzu. "Teško je naći primer da jedna berza 'opslužuje' nekoliko država. Možda bi bila efikasnija sa poslovnog ili ekonomskog stanovišta, ali propisi to znatno ograničavaju", objašnjavaju. Prema njihovim rečima, trgovina nije jedina aktivnost koju omogućavaju lokalne berze; transparentnost, koja je uvek obezbeđena na lokalnom jeziku, takođe je ključna.
Istovremeno, Zagreb prepoznaje da su različiti procesi konsolidacije svakako neizbežni u ovoj industriji. "Jačanje tržišne efikasnosti može se sprovesti i na druge načine: u svetu imamo primere kao što je Interkontinentalna berza (ICE), holding kompanija koja upravlja sa 12 regulisanih tržišta i tržišnih operatera i kliring kuća", navode. Isto je i sa Euronextom, panevropskom berzom koja upravlja berzama u Parizu, Amsterdamu, Briselu, Lisabonu, Dablinu, Oslu i Milanu.
Troškovi berze su zanemarljivi
"Berza u svom smislu predstavlja jedan od osnovnih gradivnih blokova tržišta kapitala. Značaj lokalne berze je pre svega u njenoj blizini, prilagodljivosti i dostupnosti lokalnim učesnicima", naglašava Andraž Aš, šef regulative Ljubljanske berze. Prema njegovim rečima, suštinski zadatak berze je podrška domaćim emitentima, investicionim kompanijama i krajnjim investitorima. "Istovremeno, troškovi berze su zanemarljivi u ukupnim troškovima tržišta kapitala, gotovo sigurno je najjeftinija institucija na tržištu", naglašava Aš.
Ljubljanska berza je svesna da su tržišta kapitala globalna, pa teži većoj integraciji u regionalna, kontinentalna i globalna tržišta i njihovu infrastrukturu. Prema Ašovim rečima, relativno niska svest i nekorišćenje usluga lokalnih berzi u zemljama regiona jugoistočne Evrope mnogo je više uzrok nego posledica relativne anemije lokalnih berzi.
"Da li postoji jedna berza ili više, sa ovog stanovišta je relativno nevažno pitanje, jer su navedene kompanije različite. Dakle, nema likvidnosti, a ni spajanje je ne bi značajno povećalo", objašnjava on i dodaje da je opšte interesovanje za trgovanje jednostavno prenisko.
Čak i u kompaniji SIJ, rad Ljubljanske berze je prepoznat kao smislen, jer pomaže da se prevaziđu ograničeni kapaciteti slovenačkog bankarskog sistema. "Na ovaj način, u poređenju sa stranim investitorima, slovenački investitori dobijaju više informacija o slovenačkim kompanijama i stoga su spremni da investiraju više i dobiju nižu premiju rizika", kaže Igor Malevanov, potpredsednik i izvršni direktor za finansije u SIJ.
Kako objašnjava, izlaskom na tržišta kapitala grupacija je stekla nove izvore finansiranja, što im omogućava i optimizaciju strukture finansijskih sredstava, uz donedavno još povoljne izvore finansiranja. Tako su u poslednjih devet godina postali jedan od najprepoznatljivijih i najznačajnijih emitenata dugoročnih hartija od vrednosti na Ljubljanskoj berzi, gde su emitovali obveznice vredne 173 miliona evra i korporativne obveznice za 209 miliona evra.
„Želimo da i Ljubljanska berza i država dodatno promovišu slovenačko tržište hartija od vrednosti, što bi povećalo broj investitora i obezbedilo dodatnu likvidnost privredi“, kaže Malevanov.
Veća birokratija i troškovi
Jedna od najvećih informacionih konsultantskih grupa u regionu ima drugačije iskustvo sa ulaskom na berzu: Datalab Tehnologije. Za ulazak na berzu odlučili su se jer su 2003. godine pozvali i zaposlene da postanu vlasnici. Posle 20 godina, 40 odsto preduzeća je u rukama zaposlenih, zbog čega se u ovom periodu postavilo pitanje likvidnosti ovih akcija.
Smatrali su da je najbolja opcija ulazak na organizovano tržište. "Zbog značajnih oscilacija u ceni akcija (i na kraju, ali ne i manje važno, sumnjičavosti slovenačkih institucionalnih investitora), berza nije donela očekivane rezultate u stvaranju stabilnog tržišta akcija zaposlenih, niti poboljšala pristup finansijskim resursima", objašnjava Andrej Mertelj, izvršni direktor kompanije.
Prema njegovim rečima, obim posla, kao i troškovi u početnoj fazi, bili su prihvatljivi i održivi. "Nažalost, stvari se drastično menjaju u poslednjih nekoliko godina. Sve veća birokratizacija upravljanja, kao i dodatni zahtevi, prevazišli su prihvatljive troškove", kaže Mertelj. To je dovelo do situacije u kojoj su zaposleni bili opterećeni znatnim troškovima i birokratijom oko vlasništva. Još veće probleme vidi u pritiscima da se u poslovanje kompanije uvedu ESG standardi, koje su često u suprotnosti sa njihovim primarnim ciljevima.
"Razdvajanje prve i ulazne kotacije nije dovoljno značajno. Pitanje je i da li Ljubljanska berza može na drugi način pomoći sličnim manjim akcionarskim društvima, jer je pomor slovenačkog tržišta zagarantovan bez novih ulazaka", predviđa Mertelj.
- U pisanju pomogao Rijad Durkić.
