Berzu napušta i Potisje iz Ade, 2023. nosi još 30-ak odlazaka

Nakon još jednog uspešno sprovedenog prinudnog otkupa akcija, Beogradska berza će ostati sa kompanijom manje, a aktivnosti usmerene ka konsolidaciji vlasništva listiranih firmi naizgled ne prestaju.

Kako navode finansijski stručnjaci, nakon okončanih postupaka otkupa berzu je u toku prošle godine napustilo oko 30 kompanija, a sličan broj možemo da očekujemo i u 2023.

I dok su prošlu godinu obeležile odluke NLB Komercijalne banke da se povuče sa berze u Beogradu, i Amasisa da privede kraju konsolidaciju vlasništva nad Alfa-Plamom iz Vranja, današnja vest ne odnosi se na kompaniju čije su akcije beležile impozantne promete na Beogradskoj berzi.

Jugoimport SDPR kupio proizvođača odlivaka

Kako se navodi na stranici berze, kompanija Potisje - precizni liv, sa sedištem u Adi, mogla bi da se nađe u stoprocentnom vlasništvu državna kompanije Jugoimport SDPR, koja se bavi trgovinom oružjem.

Većinski vlasnik, koji je pre usvajanja predloga o prinudnom otkupu posedovao 91,65 odsto akcija, ostalih 14.355 hartija od vrednosti otkupio je za 1.195,21 dinara po akciji, navodi se u saopštenju objavljenom u utorak. Knjigovodstvena vrednost jedne deonice iznosila je 1.109,76 dinara, piše u saopštenju.

U pogledu samog trgovanja na berzi, ova transakcija ne bi trebalo da izazove veće promene, smatra glavni broker Momentum securitiesa Nenad Gujaničić. On objašnjava da treba praviti razliku između kompanija koje su imale dugu istoriju berzanskog trgovanja, i kompanija u čijoj vlasničkoj strukturi se nalaze mali akcionari koji su deonice stekli putem podele na osnovu radnog staža jer takve akcije često nisu beležile impozantne promete.

"To je, recimo, glavna razlika između Alfa-Plama i Potisja i stoga je mnogo značajniji slučaj prinudnog otkupa u Alfa-Plamu, koja predstavlja akciju kojom se aktivno trgovalo na berzi dvadesetak godina", rekao je Gujaničić za Bloomberg Adriju.

Mala likvidnost štiti manjinske akcionare prilikom otkupa

Iako je skroman promet trgovanja stvar kojom bi se akcionari ili kompanije retko pohvalili, u ovom slučaju, manjinskim akcionarima on ide naruku.

Kako pojašnjava Gujaničić, upravo zbog nelikvidnosti, teže dolazi do manipulacija nakon utvrđivanja fer vrednosti akcija.

"Kod slučajeva gde su nelikvidne akcije, kao kriterijumi se uzimaju i procenjena i knjigovodstvena vrednost akcije, što u velikom broju slučajeva štiti manjinske akcionare od štelovanja cene na berzi", rekao je broker.

"S druge strane, knjigovodstvena vrednost je kategorija koja se ne može tako lako štelovati, odnosno ako u jednoj godini dođe do njene velike promene, veoma lako se može utvrditi šta je uzrok pada vrednosti", dodao je.

Značajniji pad u 2020.

Prema podacima o poslovanju, kompanija iz Ade najveći deo svojih poslovnih prihoda ostvaruje od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu.

 

 

Najznačajniji pad profitabilnosti Potisje je zabeležilo za vreme 2020. godine, kada je zbog prekida proizvodnje ostvarilo neto gubitak od 42,4 miliona dinara. Već u sledećoj godini, situcija je znatno popravljena.

 

 

Kompanija je osnovana 1960. godine, pod nazivom Iskra Ada. Postupak privatizacije je okončan 2006. godine, a u avgustu 2007. godine akcije kompanije su uključene na berzu.

Odlukama Vlade Srbije iz 2017. godine, Potisje je prvo prešlo u vlasništvo najvišeg organa izvršne vlasti Srbije, a nakon toga 72,8 odsto akcija kompanije (koliko je vlada posedovala) prelazi u ruke Jugoimporta.

Prema poslednjim podacima, sa kraja 2021. godine, u kompaniji je zaposlen 71 radnik.

Konsolidacija vlasništva kao sudbina

Kako je Bloomberg Adrija ranije pisala, jedan od glavnih problema Beogradske berze je nizak promet i činjenica da se na njoj nalaze akcije kompanija koje se tu ne bi verovatno našle da nije zakonske prinude. Struktura vlasništva je takođe takva da se u slobodnom opticaju često ne nalazi veliki broj hartija od vrednosti. Zbog malog broja akcija kojima se može trgovati, kretanje na berzi ne oslikava uvek uspešnost poslovanja kompanija.

Kako ovom prilikom navodi Gujaničić, ono što se menja je samo tempo izlazaka sa berze. On je rekao da je normalno da se tempo aktivnosti konsolidacije vlasništva usporio jer je velik broj kompanija već napustio tržište.

"Na našoj berzi ima nešto preko 300 emitenata u odnosu na preko 2.000, koliko ih je bilo u vremenima žive berzanske aktivnoti. To samo po sebi govori koliko je proces konsolidacije vlasništva odmakao i koliko je ostalo malo tržišnog materijala na berzi. Svakako će veliki broj kompanija nastaviti ovim putem, ali će on izvesno ići dosta sporije jer je preostao mali broj emitenata", zaključuje Gujaničić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar