Pregled berze: na Wall Streetu euforično, Kospi oborio rekord, a na horizontu oluja

Investitori su prethodne nedelje mogli da posmatraju razilaženje između pojedinih klasa imovine - dok su akcije, pre svega tehnoloških kompanija, jačale, politički potresi, strah od inflacije i ekonomskog usporavanja usled geopolitičke krize pogodili su tržište obveznica. Globalna makroekonomija sve teže apsorbuje i ublažava dalekosežne posledice konflikta na Bliskom istoku, dok se istovremeno čini da je Wall Street postao gotovo imun na "klasična" pravila procene rizika i uračunavanja budućih posledica.

To se najjasnije vidi u činjenici da američka tržišta akcija samouvereno nastavljaju svoj pobednički pohod, iako se na horizontu gomilaju tamni oblaci sa tržišta državnih obveznica.Rasprodaja obveznica globalno sve brže sustiže rizični zamah berzanske kupovine, što stvara krhku makroekonomsku sliku koja od institucionalnih investitora i centralnih banaka zahteva veliki oprez.

Wall Street: od AI euforije do berzanskog balona

Michael Burry, investitor koji se proslavio u filmu "The Big Short", početkom nedelje je upozorio da tržište podseća na vrhunac dot-com balona, neposredno pre njegovog pucanja. Posebno je ukazao na snažan skok akcija proizvođača čipova, koji je indeks poluprovodnika Filadelfijske berze podigao za gotovo 70 odsto od kraja marta.

Epicentar aktuelnog berzanskog optimizma i dalje se nalazi s druge strane Atlantika, gde je vodeći američki akcijski indeks S&P 500 protekle sedmice probio još jednu istorijsku granicu. Na krilima neslućene ekspanzije AI-ja, najvažniji američki berzanski barometar premašio je nivo od 7.500 poena, čime je na najbolji mogući način zaokružio svoj impresivni sedmonedeljni niz neprekidnog rasta. Sedmicu je završio na 7.408 poena.

Za većinu posmatrača iznenađujući rast nije samo logična posledica klasične rotacije kapitala iz defanzivnih sektora u one s ogromnim potencijalom, već pokazuje duboko uverenje investitora da će generativna veštačka inteligencija u narednoj deceniji izazvati tektonske promene koje će eksponencijalno povećati produktivnost rada i, posledično, značajno podići profitabilnost američkih korporacija. Prema analizi Bloomberg Intelligencea, kapitalni izdaci najvećih tehnoloških kompanija - hiperskalera - dostići će neverovatnih 650 milijardi dolara u 2026, što je međugodišnji rast od skoro 60 odsto.

Ipak, pojedini analitičari već upozoravaju na opasno i sve izraženije razilaženje između tržišta akcija i obveznica, koje se tokom prošle sedmice dodatno produbilo. Zabrinutost zbog rasta prinosa sve je veća, a globalna rasprodaja državnih obveznica u petak je podigla prinose na najviše nivoe još od 2023. godine.

Istorija pokazuje da rast prinosa na državne obveznice pre ili kasnije ohladi pregrejana tržišta i smanji apetit investitora za rizikom na berzama. Investitori na Wall Streetu za sada uporno ignorišu taj rizik, uvereni da će monumentalni tehnološki proboj u potpunosti nadjačati rastuće troškove dužničkog finansiranja i jačanje inflacije.

Jedna od najzvučnijih i najbizarnijih priča sa tržišta bio je neuspešan pokušaj mega-preuzimanja GameStopa, na čijem čelu se nalazi kontroverzni izvršni direktor Ryan Cohen. Kompanija je, navodno, bila spremna da izdvoji čak 56 milijardi dolara za preuzimanje trgovinskog giganta eBay.

Taj hrabar potez bi do pre nekoliko godina još uvek delovao kao naučna fantastika, s obzirom na to da tržišna vrednost GameStopa iznosi oko 10 milijardi dolara, što je manje od četvrtine vrednosti eBaya. Da bi realizovao posao, GameStop bi morao snažno da se zaduži, što se u potpunosti uklapa u upozorenja o širem euforičnom tržišnom sentimentu investitora poput Michaela Burryja i njegovih pesimistički nastrojenih istomišljenika.

eBay je, međutim, odbio ponudu, a u pismu koje je u utorak poslao predsednik uprave Paulu Pressleru naveo je da ponuda "nije ni kredibilna ni privlačna".

Fed: produbljivanje dileme za Warsha

Da li će američki indeksi, predvođeni tehnološkim akcijama, nastaviti svoj pobednički niz, u najvećoj meri zavisi od monetarne politike Feda. Na njegovo čelo je, posle sage oko smene rukovodstva, konačno došao Kevin Warsh, za koga se smatra da je čovek koji "razume" američkog predsednika Donalda Trumpa.

Uprkos rastućim inflatornim pritiscima, izazvanim ratom u Iranu, Trump od naslednika "tvrdoglavog" Jeromea Powella očekuje pojeftinjenje novca, što bi Sjedinjene Države moglo - ne samo da gurne u ekonomsko pregrevanje - već i da otvori pitanja o nezavisnosti Feda i globalnoj ulozi dolara.

Senat je u četvrtak potvrdio njegovo imenovanje na čelo Feda, svega nekoliko sati nakon što je vladin izveštaj o veleprodajnim cenama pojačao zabrinutost zbog ubrzavanja inflacije. Indeks proizvođačkih cena je u aprilu, u poređenju s istim periodom prošle godine, porastao šest odsto, čime je premašio sve procene u Bloombergovoj anketi ekonomista.

Bazni pokazatelj veleprodajne inflacije, koji isključuje hranu i energiju, porastao je 5,2 odsto, što pokazuje da se rast troškova energije usled rata u Iranu preliva i na druge proizvode. Upornа inflacija, dodatno pogoršana naftnim šokom izazvanim ratom u Iranu, predstavljaće veliki izazov za Warsha, dok bude balansirao između pritisaka Bele kuće, očekivanja tržišta i makroekonomske realnosti.

Evropa: zaostatak za SAD i Azijom

U Evropi se makroekonomska slika vidi u drugačijem svetlu, povezanom kako sa širim geopolitičkim okolnostima, tako i s unutrašnjom političkom krizom vlade Keira Starmera u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali sa drukčijim posledicama. Umesto podizanja kamatnih stopa, u Frankfurtu jačaju očekivanja da će one ostati na sadašnjim nivoima, jer se ekonomija evrozone suočava sa prognozama skromnog rasta ili, čak, stagnacije.

Junsko, a potom još jedno povećanje kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) u septembru, koje je donedavno delovalo gotovo neizbežno, sada je iznenada pod znakom pitanja. Prognoze pokazuju da će energetski zavisne ekonomije evrozone biti među najpogođenijima rastom cena nafte, što bi moglo da zakoči ekonomsku aktivnost.

Zanimljiv preokret, koji bi mogao snažno da utiče na tržišta kapitala na Starom kontinentu, posledica je rastućih strahova od ponavljanja takozvanog grčkog scenarija i recesije u evrozoni. Evropska ekonomija, pritom, ove godine svakako nije u najboljoj formi, ni u poređenju sa SAD ni sa Azijom.

Očekuje se da će indeks Stoxx Europe 600 ove godine porasti 11 odsto, što je upola manje od rasta S&P 500. Razlog? Evropsku ekonomiju mnogo snažnije pogađaju inflacija i poremećaji u lancima snabdevanja izazvani ratom u Iranu, dok na kontinentu gotovo da nema kompanije koja bi bila u samom centru AI buma.

Tehnološke akcije čine oko osam odsto indeksa Stoxx Europe 600, dok u S&P 500 njihov udeo iznosi 42 odsto. Akcije proizvođača čipova, pritom, čine svega 3,5 odsto evropskog referentnog indeksa, naspram oko 18 odsto u indeksima S&P 500 i MSCI Asia Pacific.

Trump kod Xija, Kospi na rekordu

Istorijski susret američkog predsednika Donalda Trumpa i kineskog lidera Xi Jinpinga doneo je određene pozitivne pomake u međunarodnoj trgovinskoj arhitekturi. Trump je izrazio optimizam i očekivanje da će Kina uskoro potrošiti milijarde dolara na uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda i kupovinu Boeing aviona, čime bi mogao da se smanji američki trgovinski deficit.

Investitori su, međutim, očekivali kupovinu najmanje 500 Boeingovih aviona, pa je akcija kompanije po završetku posete u četvrtak pala 4,7 odsto. To neočekivano "otopljavanje" bilateralnih odnosa i, barem, privremeno smanjenje direktnih trgovinskih tenzija između dve najveće svetske sile pozitivno su uticali na azijska tržišta akcija.

Posebno se izdvaja jačanje južnokorejskog berzanskog indeksa KOSPI, koji je tokom protekle sedmice izgubio nešto više od 3,6 odsto, ali je u petak nakratko prvi put premašio granicu od 8.000 poena, nakon što je samo sedam dana ranije probio nivo od 7.000 poena.

Njegov rast podstaknut je snažnom tražnjom za akcijama proizvođača poluprovodnika, pošto je Samsung Electronics premašio tržišnu kapitalizaciju od hiljadu milijardi dolara. Kompanija se tako pridružila grupi od svega četiri azijske kompanije vredne više od 500 milijardi dolara, zajedno sa TSMC, SK Hynix i Tencent.

Rast potvrđuje da je globalna tražnja za AI hardverom postala dominantna sila koja preoblikuje tržišta akcija, pa se južnokorejski referentni indeks, snažno oslonjen na kompanije iz sektora čipova, pretvorio u jedan od najuspešnijih na svetu. KOSPI je ove godine dobio 75 odsto na vrednosti, nakon što je 2025. zabeležio skok od 76 odsto - što je njegov najbolji godišnji rezultat još od 1999. godine, navodi Reuters.

Akcije LG Electronicsa, koji navodno pregovara sa Nvidijom o saradnji u oblasti humanoidnih robota, prošle sedmice su u Seulu skočile 55 odsto, čime su postale najuspešnije u ovom važnom regionalnom indeksu. Japanski Fanuc dobio je 10 odsto nakon dogovora sa Googleom (pod okriljem Alphabeta) o razvoju veštačke inteligencije za industrijske robote.

Akcije kompanija povezanih sa humanoidnim robotima u petak su ponovo rasle u Koreji i Kini, dok su akcije proizvođača čipova u regionu pale.

Pad Petrola i rast Krke na Ljubljanskoj berzi

Na Ljubljanskoj berzi centralni slovenački indeks SBITOP tokom protekle trgovačke sedmice gotovo da je stagnirao, pošto je trgovanje u petak završio na 2.997,95 poena, što je za 0,46 odsto više nego nedelju dana ranije. Treba pomenuti i nastavak volatilne priče oko osiguravajuće kompanije Vzajemna, čija je akcija do kraja sedmice pala na svega 1,30 evra.

Pažnju je privukao i gotovo petoprocentni pad akcije energetskog trgovca Petrol u petak. Pad vrednosti od 4,68 odsto usledio je nakon objave rezultata poslovanja za prvi kvartal, u kojem je grupa ostvarila neto dobit od 8,3 miliona evra, što je 73 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

O poslovanju u prvom kvartalu izvestio je i farmaceutski gigant Krka. Kompanija je saopštila da su prihodi od prodaje u prva tri meseca porasli osam odsto, na 565,8 miliona evra. Neto dobit Krke istovremeno je pala 21 odsto, na 120,95 miliona evra. Bloomberg navodi da je prosečna dvanaestomesečna ciljana cena analitičara postavljena na 225 evra, dok su akcije Krke trgovanje u petak završile na 258 evra.

"Verovatno još postoji prostor za manji dodatni rast, ali se postepeno približavamo nivou vrednovanja koji više nije nizak, kako iz ugla relativnih pokazatelja, tako i iz perspektive očekivanih budućih stopa rasta, koje će teško premašiti srednje jednocifrene stope", napisao je u proceni budućeg kretanja akcije analitičar Vladan Pavlović iz Ipopema Securitiesa.

O poslovanju je krajem prošle sedmice izvestila i grupa Telekom Slovenije, koja je u prvom kvartalu ostvarila 178,7 miliona evra prihoda od prodaje, što je četiri odsto više nego u istom periodu 2025. godine. Prihodi su povećani zahvaljujući rastu broja korisnika, kao i većoj prodaji IT opreme i usluga, saopštila je kompanija. EBITDA, odnosno dobit pre kamata, poreza i amortizacije, iznosila je 66 miliona evra, što je sedam odsto više nego godinu ranije.

U Adria regionu, odjeknula je i priča o preuzimanju Addiko Banka od NLB-a. Banka je objavila prospekt dobrovoljne javne ponude za preuzimanje kontrolnog udela u Addiko Banku, čime je zvanično počeo period za prihvatanje ponude. NLB za akciju Addika nudi 29 evra bruto, uključujući dividendu, a za uspeh preuzimanja mora da obezbedi najmanje 75 odsto glasačkih prava.

Na to je konkurentska Raiffeisen Bank International odgovorila najavom da će prvobitno ponuđenu cenu od 23,05 evra po akciji Addiko Bank povećati na 26,50 evra po akciji, uključujući dividendu za 2025. godinu. Trka za veliko preuzimanje na bankarskom tržištu regiona Adria, po svemu sudeći, dodatno se zaoštrava.