AI nije samo Nvidia: Kako investirati u veštačku inteligenciju - vodič kroz AI svet

Ako već ne ulažete u veštačku inteligenciju, gotovo sigurno ste razmišljali o tome. Svi smo svesni da je AI postao nezaobilazna stvarnost od koje se ne može pobeći. Kako iskoristiti njen pun potencijal i u koji deo tog sveta uložiti, kada i po kojoj ceni?

Problem je u tome što je AI kao investiciona tema istovremeno prenatrpana i nedovoljno razumljiva. Mnogi misle da je Nvidia sve što AI može da ponude i pomisle da su propustili prilike jer je kompanija već otišla previsoko. Međutim istina je dosta kompletnija i sa mnogo više prilika.

Jensen Huang, osnivač i CEO Nvidie, definisao je AI ekonomiju kao petoslojni sistem: "pet slojeva AI torte" koji ide od fizičkih temelja pa sve do aplikacija koje korisnici svakodnevno koriste. Razumevanje ove mapa koja vam pokazuje gde je novac već uložen, gde se tek kreće i gde bi mogao značajno da se multiplikuje od ogromnog je značaja kako ne biste napravili skupe greške.

U nastavku prolazimo kroz svakih pet slojeva: šta predstavljaju, koje kompanije igraju ključnu ulogu, šta je već precenjeno i gde još ima prostora za ulazak.

Bloomberg

 

Sloj 1 - energija kao temelj celog sistema

Na samom dnu piramide leži energija. Ovo je sloj koji većina investitora ignoriše kada razmišlja o AI i upravo zato može biti jedna od najzanimljivijih investicionih priča naredne decenije.

Svaki token koji AI model generiše, svaka slika koja se procesuira, pretraga u realnom vremenu, sve apsolutno zahteva ogromnu količin struje. Data centri su već danas enormni potrošači električne energije, a procenjuje se da će do 2030. trostruko povećati svoju potrošnju.

Rezultat je da su tehnološki giganti krenuli direktno da potpisuju dugoročne ugovore sa energetskim kompanijama, a naročito ugovore sa nuklearnim. Meta je u januaru 2026. potpisala ugovore sa Vistra Corp., Oklo i TerraPower za isporuku čak 6,6 gigavata nuklearne energije do 2035. što daje jasan signal da ove kompanije u ovom momentu su obezbeđene duguročnom potražnjom.

Za investitore, ključno razlikovanje u ovom sloju je između kompanija koje već isporučuju energiju i onih koje tek grade reaktore koji bi tek trebalo da krenu u pogon. Constellation Energy (CEG) je etablirana kompanija koja generiše profit iz nuklearnih elektrana, potpisuje 20-godišnje ugovore i isplaćuje dividende. Nasuprot tome, kompanije poput Oklo i NuScale Power su igrači s potencijalom, ali i bez profita, s reaktorima koji će biti operativni tek krajem decenije.

Energija je definitivno sjajan defanzivan ulaz u AI temu. Kompanije poput CEG i VST nude stabilan rast uz direktnu izloženost AI CAPEX bumu, dok manje kompanije nude asimetričan potencijal za dugoročne i rizično tolerantnije investitore.

Sloj 2 - Motor koji pretvara struju u energiju

Iznad energetskog temelja nalaze se čipovi, odnsosno poluprovodnici koji zapravo električnu energiju pretvaraju u računsku moć. Bez GPU-ova i specijalnih AI akceleratora, modeli ne bi mogli da se treniraju niti da se izvršavaju, a upravo je ovo sloj koji je generisao najveću tržišnu pažnju i najveće prinose u proteklim godinama, ali time došao u nezgodan položaj za određivanje valuacija.

Nvidia je kompanija koja dominira ovim prostorom sa tržišnim udelom iznad čak 80 odsto u AI akceleratorima i praktično monopolom u GPU ekosistemu za treniranje modela. Njen CUDA softverski okvir, koji je kompanija decenijama pre AI buma distribuirala besplatno po univerzitetima, danas je toliko dubok u AI razvoju da su troškovi prelaska na konkurentske platforme enormni. Time se Nvidia postavila u položaj da je strukturno značajno različia od tipičnih tehnoloških ciklusa.

Nvidai nije skupa kao što su dot-com kompanije bile skupe, razlika je u tome što dot-com kompanije nisu imale prihode. Nvidia ima slobodni novčani tok od 96 milijardi dolara godišnje dok generiše rast prihode od preko 60 odsto na godišnjem nivou.

David Paul Morris/Bloomberg

 

Broadcom je drugi ključni igrač i kompanija koja dizajnira custom AI čipove za Google, Meta i Apple. To je važna deo konkurentske prednosti s obzirom da Nvida prodaje univerzalni GPU koji radi za sve, Broadcom pravi prilagođene čipove optimizovane za specifičnog klijenta. Morningstar ovu akciju ocenjuje kao 28 odsto potcenjenu, dok TSMC tajvanska fabrika koja proizvodi fizički čipove za i Nvidiu i Broadcom ostaje nezaobilazna akter, ali sa izrazitim geografskim rizikom koji nije zanemarljiv.

Međutim, AI revolucija ne zavisi samo od procesora, već i od HBM (High Bandwidth Memory) čipova, bez kojih Nvidia-ini sistemi poput Blackwell i Hopper arhitekture ne bi mogli ostvariti pune performanse. Zbog toga su SK Hynix, Samsung i Micron postali ključni dobitnici AI investicionog ciklusa kao jedini proizvođači ove memorije. SK Hynix prednjači sa oko 62 odsto tržišnog udela i snabdeva oko 90 odsto Nvidia-inog HBM-a, Micron drži oko 21 odst, a Samsung 17 odsto.

Čipovi treba posmatrati kao srce AI ekonomije, ali su oni ujedno najviše praćeni i najvolatilniji sloj.

Sloj 3 - infrastruktura koja predstavlja kostur AI-ja

Čipovi moraju negde da se uvrste kako bi mogli nesmetano da funkcionišu. Infrastrukturni sloj obuhvata data centre, GPU klastere, sisteme za hlađenje i sve što fizički omogućava AI računanje u velikom obimu. Ovo je sloj koji je u 2026. privukao najveći nivo ulaganja, a i dalje relativno potcenjen u svesti retail investitora.

Hyperscaleri poput Microsoft, Meta, Amazon i Alphabet najavili su kombinovane CAPEX investicije iznad 320 milijardi dolara za 2026., što je 34 odsto više nego prethodne godine, dok se predviđa da će globalna potrošnja na AI infrastrukturu dostići 700 milijardi dolara u 2026. Taj novac se zapravo direktno preliva prema dobavljačima koji grade, opremaju i hlade ove objekte.

CoreWeave je ovde nova zvezda i predstavlja GPU cloud kompaniju koja je izašla na berzu u 2025. i koja gradi infrastrukturu specijalizovano za AI workloade, direktno konkurišući AWS i Azure u segmentu koji zahteva ogromne GPU klastere. Vertiv Holdings pravi sisteme za hlađenje i upravljanje napajanjem data centara, segment koji raste zajedno sa svakim novim data centrom koji se gradi. Amphenol, možda najmanje poznato ime na ovoj listi, kontroliše oko 33 odsto tržišta AI data center interconnecta i beleži brz organski rast.

Vertiv i Amphenol su posebno interesantni jer su manje praćeni od Nvidie, a direktno benefitiraju od svakog novog data centra koji se izgradi.

Sloj 4. - modeli koji su mozak operacije

AI modeli su četvrti sloj i oni predstavljaju velike jezičke modele i druge fundamentalne sisteme koji procesiraju podatke i generišu inteligenciju. U ovom delu postoji snažna borba OpenAI, Google DeepMind, Meta AI, Anthropic, Mistral i desetine drugih kompanija nadmeću se za dominaciju u prostoru koji se menja iz meseca u mesec.

Problem za retail investitore je fundamentalan iz razloga što vodeće modele razvijaju kompanije koje su ili privatne (OpenAI, Anthropic, xAI) ili su model koji je samo jedan od desetina biznisa koji vode. Direktno ulaganje u "model kompaniju" nije jednostavno moguće na javnom tržištu.

Međutim, postoji indirektan put da se investira u ovu priču. Microsoft drži oko dobar deo OpenAI-ja kroz seriju ulaganja vrednih 13 milijardi dolara. Meta razvija sopstveni Llama model otvorenog koda koji je već postao standard za open-source AI. Alphabet je "all-in" sa Gemini i DeepMind, a Amazon investira u Anthropic. To bi značilo da investitori koji žele izloženost ovom segmentu ove akcije su najpraktičniji ulaz.

Adam Gray/Bloomberg

 

Važno upozorenje za modele je taj da je ovaj sloj najkompetitivniji deo AI sistema pored AI aplikacija. Kineske kompanije (DeepSeek) su pokazale da se vrhunski modeli mogu praviti za delić troška koji su procenjivali analitičari, što bi značilo da treba pažljivo birati kompanije koje imaju dugoročni moat mimo samog modela.

Sloj 5 - aplikacije imaju visok potencijal, ali potrebna je najveća selekcija

Na vrhu piramide je sloj koji generiše opipljivu ekonomsku vrednost za krajnje korisnike: autonomna vozila, enterprise softver, robotika, AI agenti, medicinska dijagnostika, finansijska analiza. Ovo je sloj koji se tek počinje razvijati u punom obimu i koji nosi i najveći potencijal, ali i najveći rizik.

U prvom kvartalu 2026. se dogodio pad iShares Expanded Tech-Software ETF (IGV), koji je pao 30 odsto što je najgori kvartal od 2008., a pad se desio isključivo na osnovu sentimenta jer investitori su počeli da prodaju softverske kompanije u strahu da će ih AI ukinuti. Taj strah je delimično opravdan (videli smo šta se desilo Cheggu), ali je u velikom broju slučajeva precenjen jer još nismo videli da li te kompanije će uvrstiti AI u svoje modele i tako ih zapravo iskoristiti.

Salesforce beleži oko 10 odsto godišnjeg rasta prihoda, dok je Agentforce ARR u pojedinim kvartalima rastao više od 330 odsto. ServiceNow nastavlja da raste po stopi od oko 20 odsto godišnje, uz snažnu monetizaciju AI funkcionalnosti, dok SAP integriše Joule AI asistenta u ERP ekosistem koji koristi veoma veliki broj kompanija širom sveta.

Palantir ostaje poseban slučaj, pošto kompanija je zabeležila pad od 22 odsto u 2026. godini, a debate o valuaciji su intenzivne jer se trguje sa visokim multiplikatorima u odnosu na konkurente. Istovremeno, vladini AI ugovori ostaju njen najjači katalizator rasta, što bi značilo da je to zapravo akcija za strpljive investitore koji veruju u dugoročnu priču, ali po trenutnim cenama zahteva pažljivo praćenje, dok bi nastavak korekcije doneo dobru priliku za ulazak.

Bloomberg Mercury

 

Aplikacioni sloj je najkompleksniji za selekciju. Kompanije s jakim data moatom, visokim switching troškovima i regulatornom izloženošću (SAP, ADP, ServiceNow) su u boljoj poziciji od čistih AI app kompanija koje se lako repliciraju. Pad softvera u Q1 2026. je u velikoj meri sentiment i time predstavlja potencijalnu prilike za selektivne investicije i pronalazak onih kompanije čiji biznis model nije lako zamenljiv običnim AI modelim.

Šta to znači za vas kao investitora

Ono što Huangov okvir pet slojeva jasno ilustruje je da "ulaganje u AI" nije prost pojam. Postoje kompanije koje su precenjene na osnovu priče i hype-a, međutim postoje kompanije koje fundametalno imaju ogroman benefit od AI infrastrukturnog buma i koje su mnogo manje praćene.

Globalne AI infrastrukturne investicije u 2026. premašuju 700 milijardi dolara godišnje, a IDC procenjuje da svaki uložen dolar u AI generiše skoro pet dolara ekonomske vrednosti.

Konkretno, ne postoji jedan recept za svakoga. Ali postoje principi koji pomažu u navigaciji: kompanije na nižim slojevima poput energije nude stabilniji rast uz direktnu korelaciju sa ulaganjem u AI, a kompanije na višim slojevima (modeli, aplikacije) nude veći potencijal ali zahtevaju pažljiviju selekciju i razumevanje biznis modela. Što bi značilo da diversifikacija po slojevima smanjujete rizik koncentracije, jer nikome nije korisno da ima sve u Nvidiji i ništa drugo.

Na kraju pored ogromnih investicija i realnog rasta, tržišno vrednovani AI sektor nosi i dalje rizik. Velik broj studija pokazala je da 90 odsto kompanija još uvek ne beleži merljiv uticaj AI-ja na produktivnost, dok menadžment tih istih kompanija projektuje rast. Taj jaz između narativa i merljivih rezultata je prostor gde su razočaranja moguća. Investiranje u AI infrastrukturu znači investirati u sisteme koji su već monetizovani, ukoliko investirate u AI priče koje još nemaju prihode znači da igrati drugačiju i daleko riskantniju igru.