Najvažnije o Al-ju prema mišljenju stručnjaka ili šta nas čeka u budućnosti

Veštačka inteligencija (AI) predstavlja tehnološku revoluciju koja oblikuje naš svakodnevni život, menjajući način na koji radimo, razmišljamo i živimo. Kroz korišćenje algoritama i analizu podataka, AI omogućava automatizaciju zadataka, pružajući efikasnost i preciznost u donošenju odluka.

Ovaj tehnološki napredak donosi ogroman potencijal, ali istovremeno postavlja izazove u vezi s etikom, sigurnošću i budućnošću rada.

Izdvojili smo najvažnije o veštačkoj inteligenciji prema stručnjacima koji su podelili svoje mišljenje za Bloomberg Adriju, kako se AI koristi i kakav uticaj ima na budućnost rada i društva.

Šta je AI

Objasniti netehničkim i neinženjerskim rečnikom neku tehnologiju je uvek izazov, navodi Aleksandar Mastilović,  stručnjak za pametne tehnologije. Kako kaže, veštačka inteligencija je ime za tehnologiju, kao što je i 5G, internet ili blokčejn, i možda nespretan izbor imena naveo je javnost da poveruje da veštačka inteligencija poseduje neku stvarnu inteligenciju koja bi u stilu kataklizmičnih holivudskih ostvarenja mogla ugroziti našu egzistenciju.

"Istina je ipak znatno drugačija - veštaka inteligencija predstavlja skup algoritama koji na bazi ulaznih skupova podataka koje koristimo za njen trening 'uči' i donosi odluke", navodi Mastilović.

Veštačka inteligencija funkcioniše poput odgoja deteta. Kroz podatke koje joj dajemo, oblikujemo njen "sistem vrednosti", što joj pomaže u donošenju odluka i računanju. Ovaj "odgoj" zapravo predstavlja matematički model koji koristi verovatnoću i statističke distribucije kako bi izračunao najverovatniji ishod ili rezultat na osnovu ulaznih podataka.

"U zavisnosti od toga koliko parametara treba obraditi, koliko je dotadašnji trening bio relevantan i koliko je neka situacija poznata algoritmu, on će u svojim proračunima biti precizniji", pojašnjava.

Veštačka inteligencija uvek daje najverovatniji odgovor, čak i ako je ta verovatnoća samo 10 odsto, pod uslovom da su svi ostali ishodi manje verovatni. Zahvaljujući većoj procesorskoj snazi koja se obično nalazi u centrima podataka, poput moćnih superkompjutera, ogromne količine podataka mogu se brzo obraditi kako bi se izračunale verovatnoće za različite izlazne parametre na osnovu raznolikih ulaznih podataka.

"Postojanje takvih centara definiše naše mogućnosti da kvalitetnije istreniramo algoritme veštačke inteligencije, odnosno da predvidimo sve moguće situacije i imamo maksimalno precizne odgovore", zaključuje Mastilović.

Najznačajniji trendovi

Dr Emir Žunić, docent i stručnjak za AI, istakao je ključne trendove u veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju na koje treba obratiti pažnju.

Multimodalna AI: nadilazi tradicionalnu obradu podataka u jednom formatu, omogućujući obradu tekstova, slika i zvuka, simulirajući ljudsku sposobnost obrade različitih čulnih informacija.

Agentni AI: predstavlja proaktivniju formu AI, gde autonomni agenti razumeju okruženje, postavljaju ciljeve i deluju kako bi ih postigli, bez neposredne ljudske intervencije.

AI otvorenog koda: korišćenje otvorenog koda omogućava razvojnim programerima nadogradnju na postojeće radove, smanjujući troškove i proširujući pristup veštačkoj inteligenciji.

Generisanje prošireno dohvatanjem: tehnika koja smanjuje problem halucinacija u generativnim AI alatima, poboljšavajući njihovu primenjivost u poslovnim scenarijima.

Prilagođeni generativni AI modeli: manji modeli uske namene mogu se pokazati izdržljivijim za poslovnu upotrebu, zadovoljavajući specifične zahteve.

Depositphotos

Žunić je izdvojio i dodatne trendove koji će svakako biti veoma interesantni u narednom periodu:

• Izrazita potreba za AI i ML talentima i ekspertima

• "AI iz senke" (engl. Shadow AI)

• Generičke AI aplikacije u realnim primenama

• Povećana pažnja koja se obraća na etiku veštačke inteligencije i sigurnosne rizike

• Razvoj AI regulativa

Kroz razvoj AI i novih trendova ulazimo u svet futurističkih mogućnosti, gde granica između čoveka i tehnologije postaje sve mutnija, a naše sposobnosti postaju sve moćnije.

Jedna od njih je AI i Neuralink, koji transformišu naš svakodnevni život, pružajući udobnost od pametnih telefona do pametnih domova. Neuralink, ambiciozan projekt Elona Muska za interfejs između mozga i računara, planira da razvije bežični uređaj koji će se ugrađivati u mozak, omogućavajući korisnicima da kontrolišu uređaje i komuniciraju samo razmišljanjem. Odobrenje FDA za kliničko ispitivanje kod ljudi u 2024. predstavlja značajan korak ka ostvarivanju punog potencijala ove tehnologije, s potencijalom da značajno utiče na evoluciju Metaverzuma, objašnjava Nađa Zubčević, nagrađivana inovatorka.

Kako kaže, u isto vreme i druge inovacije u korišćenju veštačke inteligencije dobijaju na značaju. Cobalt Robotics su pioniri u primeni AI sigurnosnih čuvara u poslovnim zgradama, pružajući efikasno i ekonomično rešenje za obezbeđenje.

"Pored toga, Phill, prvi AI masažni robot na svetu, koristi inovativnu tehnologiju za personalizovanu masažu, donoseći revoluciju u oblasti opuštanja i velnesa", objašnjava Zubčević.

Radnici sve više primenjuju AI u svom svakodnevnom radu, a s razvojem AI-ja došlo je i do bojazni da bi mogli biti zamenjeni. 

Budućnost radne snage

Istorijski gledano, svaka industrijska revolucija duboko je promenila način rada i oblikovala društva i ekonomije. Od parne mašine do veštačke inteligencije, ove revolucije donele su ekonomski prosperitet, ali i izazove poput gubitka posla i socioekonomske nejednakosti. Sada, s veštačkom inteligencijom koja predstavlja početak pete industrijske revolucije, ključno je analizirati njen uticaj na radnu snagu i društvo, smatra Nedžad Pirić, ekspert za digitalizaciju.

Korišćenje veštačke inteligencije donosi brojne koristi. Na individualnom nivou, automatizacija rutinskih zadataka oslobađa ljude da se fokusiraju na kreativne, kritičke i emocionalne zadatke. Na organizacionom nivou, AI pruža širok spektar alata, od analitike do automatizacije procesa, što donosi neprocenjivu podršku u svim sektorima. Interakcija s AI alatima generiše obilje podataka koji, kada se analiziraju, pružaju korisne uvide i olakšavaju donošenje odluka.

Depositphotos

"Kada govorimo o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada, važno je odmah konstatovati sledeće: niko pouzdano ne zna kakav će biti uticaj veštačke inteligencije na radnu snagu budućnosti. Ono o čemu se veoma lako možemo složiti jeste činjenica da su promene neminovne", navodi Pirić.

Mnoga radna mesta koja se bave repetitivnim zadacima i uslugama, poput analize podataka, računovodstva, marketinga, prodaje, logistike, transporta i administracije, mogu biti zamenjena AI-jem. S druge strane, zanimanja koja zahtevaju ljudsku interakciju, kreativnost i promišljanje, poput edukacije, prava, upravljanja, medicinskih usluga, psihologije i umetnosti, manje su podložna uticaju AI-ja.

Dolazak AI najavljuje novu eru mogućnosti i izazova za radnu snagu.

"Samo kroz integrisano delovanje možemo izgraditi budućnost u kojoj tehnologija služi kao katalizator za napredak čovečanstva, omogućavajući nam da ostvarimo najviše potencijale i stvorimo inkluzivno i prosperitetno društvo za sve nas", zaključuje Pirić.