Za srpski Web3 problem nije u samom proizvodu, nego u ambalaži

Domaći sektor Web3 tehnologija u svetskom je vrhu kada je reč o inženjerskim kadrovima i proizvodima i uslugama koje oni mogu da ponude, ali i dalje postoji dosta prostora da se ekosistem ojača umrežavanjem ključnih aktera i razvojem poslovnih strategija. Drugim rečima, ako želimo da nastavimo da rastemo i ostanemo relevantni u ovoj industriji, nije dovoljno oslanjati se na činjenicu da umemo da kreiramo kvalitetna tehnološka rešenja, već moramo više da ulažemo u promovisanje tih rešenja i jačanje svih onih segmenata koji nisu usko tehnološke prirode.

To bi ukratko bila glavna poruka pojedinih predstavnika branše koji su ovogodišnje održavanje Web Summita u Lisabonu iskoristili da se predstave svetskoj IT zajednici - kako kroz samu posetu samitu, tako i na zasebnom događaju posvećenom Superklasteru Odličan3. Reč je o jednom od četiri konzorcijuma iz domena tehnologije koji su prepoznati u okviru projekta Srbija inovira (ICT Hubov projekat koji se odvija uz podrsku USAID-a), a koji je letos na kraju i odneo pobedu među konzorcijumima, te je izabran za prvi srpski superklaster. 

"Srbija ima da ponudi sjajnu bazu kadrova ljudi sa iskustvom. To je jedina tehnološka oblast gde je naša zemlja bila pionir, ljudi su prepoznali tu priliku i nadolazeću tehnologiju i na samom početku su je prihvatili i krenuli da je razvijaju. Ovo je nova trka i ono što smo postigli na njenom početku nam je omogućilo da preskočimo dosta onih koji su započeli tu trku sa nama. U ogromnom broju tih Web3 firmi širom sveta na vodećim pozicijama su ljudi koji su potekli odavde. Takvu mrežu kontakata, znanja i iskustva nemamo u drugim oblastima", kazala nam je na tom događaju direktorka projekta "Srbija inovira" Aleksandra Popović.

Međutim, potrebna je veća lokalna povezanost, smatra ona. "Baš ovde u Lisabonu Startup Genome je organizovao jedan događaj gde je pokazano kako prvi jednorozi nastaju na tržištima gde je veća lokalna povezanost. Mi treba da gradimo tu povezanost i to je upravo ono što projekat 'Srbija inovira' stremi da uradi kroz Superklaster Odličan3."

Ramsey Cardy/Web Summit/Sportsfile

 

Prema njenim rečima, neophodno je da se napravi jaka osnova koja će biti jednako stimulativna u zakonskom delu, edukativnim programima, sistemima podrške za "scale-up" faze, mentorskom radu i slično.

Vrhunski inženjeri

Suosnivač kompanije koja se bavi infrastrukturnim rešenjima za nezamenljive tokene All.Art Jovan Tišma istakao je da Srbija ima odlične inženjere, čiji je nivo znanja u vrhu svetske ponude, ali da fali dosta ljudi u domenu komjuniti menadžmenta, marketinga i razvoja proizvoda. "Ne manjka inženjerskih funkcija i samog razvoja tehnologije, već više znanje kako da na osnovu nečega što osmislimo u ranoj fazi uspemo da skaliramo i zaposlimo kvalitetne ljude koji mogu da budu spremni za svetsku arenu."

Slično misli i Nemanja Petrović, suosnivač Trakena i operativni direktor Moonstrucka - obe kompanije operišu u Web3 sektoru. "Nama najviše nedostaje biznis development, to jest reputacija na svetskom tržištu koju neke druge zemlje imaju kad je u pitanju biznis development. Treba nam bolji pristup određenim krugovima i investitorima."

Desetina firmi i hiljade ljudi u Srbiji uključeno u razvoj Web3

Prema Tišminim rečima, procenjuje se da u našoj zemlji oko 5.000 ljudi radi u Web3 industriji. Kada je reč o kompanijama iz te branše, suosnivač All.Arta veruje da ih trenutno ima oko 50.

S druge strane, prof. dr Ana Trbović ocenjuje da stručnih profila manjka na obe strane - dakle, i tehnoloških i onih koji to nisu.

"Patimo od nedostatka kadrova, mada znam da to zvuči čudno u zemlji koja ima visoku stopu nezaposlenosti. To je slučaj čak i pored određenih problema koji su doveli do otpuštanja u IT industriji u svetu. Koliko je meni poznato, svi su brzo prešli na nove pozicije i danas Srbija nema dovoljno programera, posebno visokokvalifikovanih, niti drugih kadrova kao što su oni koji vode razvoj proizvoda ili koji znaju da ga prodaju da svetskom nivou. To znači da treba dodatno da se ulaže u obrazovanje u tim oblastima, a posebno u sofisticiranim tehnologijama kao što je blokčejn, te veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence - AI) i mašinsko učenje", kazala je ona.

Treba reći da je Trbović suosniivačica Energy Web Foundationa i Grid Singularityja, pionir je u oblasti primene blokčejna u energetici i profesor ekonomije FEFA u Beogradu na privremenom odsustvu u Berlinu i Lisabonu. Doktorirala je na temi ljudskih prava - gde se svrstavaju i ona ekonomska - i uvek ju je, kako kaže, zanimala demokratizacija i kako obezbediti održivi razvoj. Bavila se takođe reformom javne uprave i poslovne klime.

Depositphotos

 

Ona dodaje da je svojevremeno podstakla naše firme da se bave blokčejnom i da su one na vreme ušle u taj talas. To je, po njenom mišljenju, pomoglo razvoju celokupne IT zajednice u Srbiji, u smislu stvaranja dodate vrednosti  - a ne da se samo rade programerski projekti niže dodate vrednosti.

"Ključan sastojak razvoja su inovacije, jer da bi jedna zemlja u tranziciji - kao što je Srbija - uhvatila korak sa drugima, potrebno je da ulaže više u obrazovanje i inovacije. Stoga je moj fokus prešao na razvoj startap zajednice - novih, stvaralačkih ideja i posebno tehnoloških preduzeća kod nas. Potom me je jedna inovativna ideja zaintrigirala u tolikoj meri da privremeno zamrznem sve ostalo - i posvetim se razvoju firme koja je pionir u blokčejnu, posebno u oblasti zelene energije", poručila je naša sagovornica.

Budući da je u tom trenutku znanje o tehnologiji blokčejna bilo koncentrisano u jednom gradu - Berlinu, tamo se i preselila 2017. godine, sa svojim suosnivačima koji nisu našeg porekla.

"Na kraju sam kao preduzetnica postala suosnivačica nedobitne međunarodne organizaciju Energy Web Foundation, gde su uključene vodeće elektroprivrede sveta koje su želele zajedno da inoviraju i naprave platformu koju bismo mogli opisati kao neku vrstu Windows ili Linux sistema, ali za energetiku, zasnovanog na blokčejnu. Taj naš poduhvat je uspeo i postoje danas mnoge usluge koje koriste tu tehnologiju u oblasti energetike, gde je uključen upravo Energy Web Foundation", rekla je Trbović.

Nije lako izaći iz autsorsinga

IT u našoj zemlji i dalje je većinski usredsređen na autsorsing, a ni sektor blokčejna ne odskače od ove šire tendencije industrije.

"Srbija je uspela da napravi i neke svoje proizvode, ali i dan-danas uglavnom radi usluge za firme kojima treba podrška da razvijaju blokčejn rešenja, tako da je zemlja aktivna u oba polja. Naše firme uvek imaju isti cilj - da ne rade samo za drugog, već i da prave svoje proizvode i usluge, ali to očigledno nije tako lako. Pored nedostatka određenih kadrova, kod nas je i kultura preduzetništva na relativno niskom nivou u odnosu na druge zemlje", napominje Trbović.

 

Tišma ocenjuje da imamo značajnih uspeha u pravljenju infrastrukturnih proizvoda. "Reč je o samim blokčejnovima kao distributivnim mrežama, dosta poznatih projekata kao što je Polygon osmislili su naši ljudi. Jaki smo takođe u proizvodnji Web3 novčanika, u segmentu decentralizovanih finansija i nezamenljivih tokena."

Valja reći da blokčejn nalazi svoje primene u svim granama privrede - od logistike do muzike, kaže profesorka Trbović. "Mada ostaje najzastupljeniji u oblasti finansija i alternativnih valuta i načina finansiranja, ima mnogo drugih proizvoda koji koriste funkcionalnosti blokčejna, što su pre svega automatizacija, transparentnost i jedan efikasniji način da se rešavaju složeni problemi algoritmima."

Projekti budućnosti

Petrović dodaje da se radi na stvaranju sinergije sa drugim tehnologijama, poput onih u oblasti veštačke inteligencije, mašinskog učenja i gejminga. Web3 bi u tom pogledu doprineo kontroli i validiciji, te kreiranju ekonomskih sistema unutar igara. "Mislim da će to biti jako korisno i za socijalne mreže, gde pojedinac može da valorizuje svoj sadržaj i zaštiti autorsko delo na različite načine."

Već sada dobijaju projekte za AI na procenu, naglašava. "Odradili smo jedan projekat koji kombinuje AI i Web3 - to je Hundrx, koji se sad zove Socialpower i to je bila jedna od prvih Web3 integracija na Twitteru gde smo imali i komponentu integracije AI-ja. Dobijamo upite i za druge projekte i radimo na tome da identifikujemo koje su to firme kod nas koje se bave AI-jem i kako možemo da sarađujemo."

Tišma pak napominje da je AI, makar zasad, jako skupa tehnologija i "nezelena", te da je još rano pričati o tome u kom smeru će se razvijati.

Kada su u pitanju zeleniji projekti budućnosti, Trbović kaže da oni, recimo, rade na omogućavanju neposredne trgovine strujom između ljudi.

"To je i dalje u fazi testiranja, jer su propisi u Evropi u toj oblasti još u povoju, ali je zvanično najavljeno da Evropa ide u tom smeru, samo je pitanje vremena, a tehnologija je, dakle, već tu.  U Evropskoj uniji su sada jako popularne takozvane energetske zajednice i zasad nije dozvoljeno da ljudi trguju strujom direktno između sebe, ali je dozvoljeno da trguju na nivou zajednice. Umesto peer-to-peer, mi bismo to onda nazvali peer-to-market", navodi ona.

Depositphotos

 

Drugim rečima, ljudi ne trguju neposredno jedan sa drugim, već postoji jedna cena za celo tržište. "A ona daje dovoljno prostora da se optimalnije potroši ono što se proizvede lokalno, pri čemu su to obnovljivi izvori energije, tako da se samim tim doprinosi i višoj održivosti." Iako je zainteresovanost za energetske zajednice velika, i dalje je postoji obimna birokratija i svest da je treba smanjiti, dodaje.

Nova prekretnica posle pada tržišta?

Kada je reč o stanju s ulaganjima u Web3, Tišma uočava da se investitori ponovo bude. "Imali smo veliko zahlađenje, što je normalno jer smo 2021. i 2022. zabeležili rekordni investicioni ciklus u Web3 industriji." Kako Petrović to opisuje, toliko slivanje novca, prvenstveno u kripto, više je ličilo na kazino nego na neki investitorski pristup.

"Sada su drugačiji trendovi, tradicionalna industrija ulazi u to, pokrenula se standardizacija, u Evropi postoji European Blockchain Services Infrastructure, koji je napravljen da se standardizuje blokčejn kako bi se što lakše primenjivao. U Americi imate proboj tradicionalnih igrača sa finansijskog tržišta u kripto, gejming u Aziji se razvija, postoji trend povezivanja realne imovine sa kriptom - tokenizacije i kolateralizacije realnih projekata, kao što su nekretnine, energija ili umetnosti", ocenjuje naš sagovornik.

Zbog zloupotreba i pada tržišta, kripto je stekao loš imidž, kaže on, dodajući da "ako pogledate finansijski sektor - on ima mnogo veće zloupotrebe nego kripto-svet, sa igračima na koje ne sme da se pokaže prstom i iza kojih stoje države koje ih izvlače da ne bi propali". Ostaje optimističan po pitanju toga da će ljudi u narednom periodu imati pozitivniju sliku o kripto-sektoru i da će se više edukovati o temama iz sfere Web3 industrije.

A šta je sa Srbijom u skorijoj budućnosti?

"Nadam se da će biti u vrhu i dalje, najteži deo smo preživeli. Web3 sada ulazi u mejnstrim, a mi smo uspeli da sačuvamo kapacitete i obučimo nove ljude. Mislim da lagano postajemo brend za Web3", kaže Petrović.

Tišma takođe ima velika očekivanja od kompanija u zemlji i veruje da će zajednica izgraditi kvalitetniji sistem, koji će više doprinositi bruto domaćem proizvodu. "Mislim da će nam 2024. i 2025. biti ključne i odrediti decenijski put ove industrije", zaključuje on.