Na 'Davosu za štrebere' ove godine i dve srpske kompanije

Ovogodišnji Web Summit u Lisabonu okupio je rekordan broj startapova - njih 2.608 dobilo je svojih pet minuta da se predstave svetskoj tehnološkoj zajednici kroz različite programe (među kojima je 17 iz Srbije), dok je svoj štand tokom celokupnog trajanja samita zakupila 321 kompanija. Od njih su dve iz Srbije - Syncit Group i BlueGrid.io. Jednom godišnje portugalska prestonica tradicionalno postaje "Davos za štrebere" ili drugim rečima, svetski tehnološki epicentar. U pogledu značaja ovog sajma, treba reći i da je ove godine ugostio više od 70.000 posetilaca iz preko 150 zemalja. Bilo je prisutno oko 900 investitora, 800 govornika na panelima i više od 2.100 predstavnika medija.

Posle svih tih brojeva, neko bi se mogao vratiti na podatak o svega dva srpska predstavnika i reći da je to malo, ali je ipak bolje od drugih zemalja Adria regiona. Slovenija i Hrvatska imale su po jednu kompaniju sa svojim štandom (Slido i Infobip), s tim da je uz to iz Slovenije došlo i 15 startapova, a iz Hrvatske 10. Bosna i Hercegovina (BiH) i Severna Makedonija nisu imale predstavnike sa svojim štandovima, a učešće na samitu uzela su dva startapa iz BiH i četiri iz Severne Makedonije.

"Bilo je startapova iz Srbije i prošle godine, ali mislim da nijedna naša firma nije imala svoj štand. Smatram da je Web Summit idealna prilika za predstavljanje kompanija i šteta je što ih nema više iz Srbije. Voleo bih da sledećih godina budemo zastupljeniji ovde kako bismo pokazali svetu šta imamo i šta se sve pravi u našoj zemlji", rekao je osnivač i izvršni direktor Syncit Groupa Ivan Stanković.

Njegova kompanija postoji 11 godina i bavi se razvojem veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) u oblasti veb mobilnih aplikacija. Ono na šta su trenutno fokusirani je njihov proizvod Athena XAI.

Bloomberg Adria

 

"Reč je platformi za takozvano bustovanje profita i priliva na sajtovima za e-trgovinu. Ona pruža više vrsta pretrage proizvoda, pri čemu je semantička pretraga nešto najpribližnije ChatGPT-ju. Tu možete da pretražujete po principu zahteva 'pronađite mi kombinaciju za trening za ženski pol' i sistem vam pronađe helanke, top i druge proizvode. Za razliku od pomenutog ChatGPT-ja, ovo služi pretrazi u okviru kataloga na pojedinačnim platorfmama za e-trgovinu, a ChatGPT, kao što znamo, nema pristup tim internim bazama", pojašnjava on.

Izdvaja i vizuelni tip pretrage, koji će uskoro biti implementiran na platformi Fashion&Friendsa. "Razvili smo ga pre Zare, ali ga je Zara pre nas izbacila na tržište", priča Stanković i navodi takva vrsta pretrage korisnicima omogućava da fotografišu određeni proizvod - na primer, majicu koju su videli na nekom drugom mestu i zanima ih da li tako nešto mogu da kupe u radnji ovog brenda - a sistem im onda na osnovu te fotografije iz kataloga proizvoda izbaci slične proizvode.

S druge strane, BlueGrid.io je butstrepovana kompanija koja se bavi IT konsaltingom za firme u sektoru sajber-bezbednosti, klauda i finteka.

"Sve je počelo 2012. godine kada ulazimo u saradnju sa jednom CDN (engl. content delivery network - mreža za distribuciju statičkog sadržaja) kompanijom iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) - MaxCDN, koja je 2016. uspešno prošla kroz akviziciju. Saradnja se potom nastavila sa akvizitorom na nivou pružanja usluga u domenu systems & network inženjeringa, DevOpsa, frontend i backend inženjeringa, tehnološke podrške i prodaje. Nakon što smo uspešno prošli proof of concept, sledeći prirodan korak je bio da diverzifikujemo industrije. Kroz BlueGrid.io kao novi brend smo ušli u saradnju sa dosta heterogenim kompanijama, pa smo tako došli do prilike da iskoristimo svoje iskustvo u sajber-bezbednosti, e-trgovini i finteku i da kompanijama ponudimo all-in-one rešenje", priča suosnivač i izvršni direktor BlueGrid.io Ivan Dabić. 

BlueGrid.io

 

I tržište na kom posluju (SAD) i konkurencija u okviru njega su jako veliki, dodaje on. "Dosta je domaćih firmi koje deluju van Srbije kao i mi. U tom smislu se najviše oslanjamo na duboko poznavanje industrija suosnivača naše kompanije kao jednu od velikih prednosti na ovom tržištu. Operativa kompanije nam je sačinjena iz iskustva u više različitih oblasti - sajber-bezbednost, fintek, ljudski resursi, finansije... To znači da klijentu zaista možemo da ponudimo sveobuhvatno rešenje za proizvod i da delujemo verovatno brže i efikasnije."

Budući da, kako kaže, 2024. treba da bude godina ekspanzije, za koju planiraju internacionalno širenje, dolazak na Web Summit je za njih bio prirodan korak u tom smeru - da prošire svest o svom brendu, ispitaju tržište, ali i atmosferu na samom samitu, o kom su čuli dosta dobrih stvari.

"Sledeće godine prioritet će nam biti profesionalne usluge u klaudu, mada smo primetili da ljude koji nam prilaze ovde najviše zanimaju rešenja za sajber-bezbednost. Dakle, sem fokusiranja na usluge u klaudu, sajber-bezbednost ostaje jedna od glavnih usluga koje pružamo, pa je tako i izvesno jedno bitnije širenje u ovom smeru", navodi on.

IT kadrovi u Srbiji - ima ih, ali ne za svaku tehnologiju

Dabić kaže da se razlog njihovog širenja na internacionalno tržište ne ogleda samo u novim klijentima, već da to čine i zbog radnog kadra, što je neophodnost usled potrebe prelaska na nova tržišta.

"Srbija ima dosta dobre kadrove, ali je na širem planu taj kadar nedovoljan za potrebe projekatata na kom, jednostavno, nemate mesta za građenje kadra od juniorskog do seniorskog - što smo ranije dosta često činili - onda je potrebno naći drugo rešenje. U zavisnosti od hitnosti projekata, rešenje može biti i unutar Srbije i van", poručuje on.

Naime, ranije su imali mnoštvo praksi i stažiranja za juniore, ali kako su preuzeli projekte koji su zahtevali neke "egzotičnije" tehnologije bilo im je bitno da imaju ozbiljnu bazu seniora u kompaniji. "Konkretno, nama su tada postali potrebni dosta specifični profili za relativno nove tehnologije i bilo je jasno da treba da razmislimo i o kadru van Srbije po potrebi. Najveći razlog za ekspanziju je možda i činjenica da klijenti žele da imaju kancelariju vendora relativno blizu njihove operative, pa nam to daje dodatan zadatak."

Prema Dabićevim rečima, IT kadra u Srbiji generalno ima i ako firma želi i ima resurse da ulaže u juniore - to i treba da radi. "Nama su jedni od najboljih programerskih kadrova ljudi koji su se uspešno prekvalifikovali sa stomatologije, veterine, filologije..."

Bloomberg

 

Kako ocenjuje, u poslednje vreme - pogotovo u 2023 - bilo je više nego dovoljno slučajeva povrede integriteta i poverljivosti podataka da kompanije shvate da treba preventivno investirati u sajber-bezbednost.

"Ovo je samo po sebi tema, jer sam relativno skoro čuo podatak da na globalnom nivou postoji potreba za povećanjem sajber-bezbednosnog kadra za 80 odsto ili tako nešto. To nije u potpunosti tačno. Kadra u sajber-bezbednosti ima malo, ali ne toliko malo", poručuje.

Ono što fali je, prema njegovom mišljenju, edukacija i treninzi koji će korisnike da poduče o rizicima nepravilnog korišćenja tehnologija koje se uzimaju zdravo za gotovo. "Dakle, čovek je uvek najslabija karika, na čoveka se treba fokusirati i raditi na edukaciji najpre, pa onda i na širenju obima kadra potrebnog da se novi sistemi naprave, a postojeći održavaju."

Njegovo visočanstvo - AI

Govoreći o aktuelnim tendencijama, Dabić kaže da trenutno jedan trend dominira i on se zove - AI.

"Nama on nije previše interesantan, jednostavno iz razloga načina pružanja usluga, a ponajviše u rešenjima za sajber-bezbednost, gde klijentima garantujemo stabilnost njihovih biznisa, što je dosta rizično polje za testiranje novih tehnologija nad kojima nemamo potpunu kontrolu. Verujem da će se i ovo promeniti uskoro", navodi izvršni direktor BlueGrid.io.

U Syncit Groupu, s druge strane, trenutno imaju AI tim od 10 ljudi. "Među njima su i dva doktora nauka", ističe njihov izvršni direktor. On ocenjuje da je sve što vidimo ovih dana tek početak primene AI-ja.

"Današnji AI se svodi na naprednije verzije mašinskog učenja, a pravi AI će doći sa upotrebom kvantnih računara. U Merilendu sam video da imaju čitav fakultet na univerzitetu gde se izučava kvantno računarstvo. Kada se uvede paralelna obrada i velika brzina obrade podataka koja je trenutno nedostupna čak i superračunarima, mislim da će AI zaživeti u pravoj meri. U meri u kojoj možete da sa 100 odsto sigurnosti kažete da, na primer, automno vozilo neće doživeti nikakav kvar ili incident - danas niko ne garantuje 100 odsto", priča nam Stanković.

Bloomberg

 

On smatra da AI treba da obavlja poslove koji su veoma teški i nedostupni za čoveka, one koje ljudi ne vole da obavljaju i one za koje nije moguće naći adekvatnu radnu snagu ili je ta snaga skupa.

"Recimo, sistem na kojem radimo trenutno i koji želimo da uključimo u našu platformu Athena XAI treba da operiše sa bazama podataka velikih kompanija gde se podaci čuvaju po 10, 20 i više godina. Zamislite koliko bi nekom analitičaru trebalo vremena da izvuče smisleni zaključak odatle ili pronađe nešto što je nevidljivo, što i ne vidimo da postoji kao neki obrazac u podacima. Pitanje je da li analitičar uopšte to i može da uradi", napominje.

Kada je u pitanju AI u Srbiji, Stanković je optimističan, a taj optimizam zasniva na dobrom fakultetskom obrazovanju u zemlji. "Mislim da je dosta tih školovanih kadrova ostalo ovde. Takođe mislim i da se toliko ne priča o AI-ju, jer je to bio pozadinski alat u nekim drugim tehnologijama, ali sve više isplivava na površinu kao primarni alat budućnosti."

Turbulentan period za nama

Dabić ističe da su prošla i ova godina bile turbulente, sa mnogo instant trendova koji su dolazili jedan za drugim relativno brzo. Ovo pak, prema njegovom mišljenju, ne mora biti nužno loše - naprotiv. Iako euforija ili takozvani hajp dođe i prođe, on uočava i da nove pojave i tendencije u tehnologiji iza sebe ostave i štošta dobro.

 

"Imali smo kripto, NFT-jeve (engl. non-fungible tokens - nezamenljivi tokeni), AI... Ali rekao bih da sve to treba posmatrati kao neophodne talase u kretanju i napredovanju tehnologije i svesti pojedinaca. Trendovi se menjaju, vrednosti koje su trendovi doneli će ostati, pa će neki novi trendovi doneti neke nove vrednosti. Na primer, AI će nam ostaviti potencijalno dobre alate i razmišljanja na temu automatizacije razlićitih aspekata posla. S druge strane, donosi i ozbiljne izazove - bezbednosne, pitanja intelektualne svojine, etike i drugog - za koje bi različita AI udruženja mogla da daju više svetla", ocenjuje naš sagovornik. 

Slično je i sa sajber-bezbednošći. "Svaki put kada se ovaj trend pojavi - a javlja se ciklično - ostavi iza sebe odlične alate, navike korisnika i nove ideje." Problem, ipak, sa ovakvim tendencijama je to što kompanije ne osećaju bol dok se problem ne desi, napominje on. "Tada se izgubi ogroman novac i tek onda kompanije reše da ulažu u sajber-bezbednost."