Nvidia je ovih dana objavila PersonaPlex kao "open source" model za glasovne AI agente. Kod je javan, besplatan i dostupan svima - svako ga može koristiti, menjati i ugrađivati u sopstvene proizvode.
Na prvi pogled, to izgleda kao još jedan gest podrške AI zajednici. Na drugi, mnogo realniji, to je lekcija iz moderne tehnološke moći: "open source" kao najefikasniji kanal za prodaju infrastrukture.
Zašto bi kompanija koja prodaje AI čipove po ceni od 40.000 dolara besplatno delila modele koji mogu da zamene čitave timove inženjera?
Odgovor je jednostavan: zato što modeli ne zarađuju - čipovi zarađuju.
Pravi razlog: 'open source' koji zaključava korisnike
PersonaPlex nije običan glasovni asistent. Reč je o sistemu koji istovremeno sluša i govori, bez klasične sekvence "govor → tekst → model → govor". Umesto toga, model direktno obrađuje audio-signal.
Rezultat je odgovor za oko 170 milisekundi – dovoljno brzo da ljudsko uho ne registruje pauzu. To je razlika između "AI asistenta" i razgovora koji deluje stvarno.
Model ima sedam milijardi parametara i baziran je na postojećim Nvidia arhitekturama, ali ključna inovacija nije u veličini već u kontroli. Ličnost, stil i glas agenta mogu se menjati prostim tekstualnim opisom, bez dodatnog treniranja.
Testovi pokazuju preko 90 odsto uspešnosti u prirodnom preuzimanju toka razgovora.
Ali postoji detalj koji Nvidia ne naglašava u saopštenjima: PersonaPlex nije samo besplatan – on je i izrazito skup kada se pogleda koliko troši resursa i kredita kod provajdera.
Model može raditi i na drugim procesorima, ali uz vidno slabije performanse. Optimizovan je tako da na Nvidia čipovima radi "punim gasom", dok na alternativnoj infrastrukturi ostavlja utisak sistema koji stalno koči. Kod glasovnih sistema, gde se svaka milisekunda kašnjenja čuje, to brzo postaje poslovni problem, a ne tehnički detalj.
Zašto hardverska kompanija gura 'open source'
Nvidia danas kontroliše više od 80 odsto tržišta AI infrastrukture i baš tu leži problem. AMD, Intel, Google, Amazon i Microsoft ulažu milijarde kako bi izgradili alternative - jer niko ne želi stratešku zavisnost od jednog dobavljača.
Nvidijin odgovor na to godinama je bio CUDA: softverski sloj koji čini prelazak na konkurenciju skupim i tehnički bolnim. PersonaPlex je nastavak iste logike - samo elegantniji.
Važno je i vreme lansiranja. Iako je PersonaPlex danas dostupan, model je već optimizovan za Blackwell arhitekturu (nove modele čipova koje NVIDIA izbacuje ove godine), a indirektno priprema teren i za narednu generaciju čipova, uključujući Rubin. Drugim rečima, "open source" modeli danas služe da se sutra popune najskuplji sistemi koji tek dolaze na tržište.
Na CES konferenciji u januaru 2026. Nvidia je predstavila čitavu porodicu open source modela:
-
Cosmos za fizičke AI proizvode;
-
Nemotron za agentske sisteme;
-
Alpamayo za autonomna vozila;
-
Isaac Groot za robote i
-
Clara za testiranje model u biomedicini.
Svi su "otvoreni". I svi su duboko optimizovani za Nvidijin hardver.
Izvor: Jensen Huang Fotograft: Bridget Bennett/Bloomberg
Na sceni u Las Vegasu, Jensen Huang je to formulisao bez mnogo diplomatije: "Naš posao je da izgradimo ceo sistem kako biste vi mogli da pravite neverovatne aplikacije." U prevodu, Nvidia više ne prodaje čipove. Prodaje zavisnost od kompletnog sistema.
Konkurencija kasni – i to se vidi
Google ima TPU i sopstvene modele. Amazon ima Trainium i partnerstvo sa Anthropicom. Microsoft ima Azure i OpenAI.
Ali niko nema kombinaciju hardvera, softvera i developerskog inercionog momenta koji Nvidia već drži. CUDA je standard. Ekosistem je tu. Kod je već napisan.
Prelazak na alternativu ne znači samo novu infrastrukturu - znači prepisivanje istorije.
Ovo nije nova strategija, već klasična lekcija industrijske moći: onaj ko kontroliše cev, kontroliše i ono što kroz nju teče. Nvidia to ne radi kroz pakete usluga, već kroz jezik, alate i performanse bez kojih moderni AI teško funkcioniše.
Nvidia radi isto, samo umesto 5G mreže koristi AI infrastrukturu sveta.
Šta to znači za Adria region i zašto je ovo promena pravila igre
Za startapove i velike korporacije iz Adria regiona, Nvidia nudi brz ulaz u ligu velikih.
Sa PersonaPlexom, mali timovi bez AI odeljenja mogu da grade glasovne agente koji pariraju korporativnim rešenjima, koristeći čipove dostupne kroz klaud od Amazona, Googlea ili Microsofta. Sa ostalim otvorenim kodovima mogu da grade rešenja u robotici, medici i autonomnim vozilima bez velikog tima ili visokih cena.
Ali cena dolazi kasnije.
Model može raditi i na drugim procesorima, ali sa slabijim performansama. Kod glasovnih sistema, svaki milisekund se oseća, što u praksi znači jedno: većina AI budžeta će se dugoročno slivati ka Nvidijinoj infrastrukturi.
To je suština strategije. Nvidia nije ušla u softver - softver je pretvorila u produžetak hardverske dominacije. Dok OpenAI naplaćuje API pozive, Nvidia modele daje besplatno, ali naplaćuje vreme na čipu.
"Open source" je mamac. Infrastruktura je biznis.
.webp){kind=icon}
