Koliko nas je promenio ChatGTP

Dve i po godine nakon pokretanja ChatGPT-a, kompanija OpenAI je postigla značajne prekretnice, ne samo zbog dostizanja godišnjeg prihoda od 10 milijardi dolara i brzog rasta korisnika, već i zbog toga kako je uticao na tržište rada, svakodnevicu pa čak i zdravlje ljudi. Štaviše, ceo pejzaž veštačke inteligencije (AI) je poprilično transformisan u kojoj firme traže poslovna rešenja, a građani ispomoć u svakodnevnom životu i radu.

Jedna od očiglednih posledica pokretanja ChatGTP-a je to što je od novembra 2022. godina do danas bezmalo za trećinu smanjen broj novih radnih mesta na početničkom nivou. Kako je objavio britanski dnevni list The Times, broj otvorenih radnih mesta za pripravnike, tek diplomirane, potom prakse i početničke pozicije bez zahteva za diplomom pala su za 31,9 odsto.

Ova informacija dolazi u trenutku kada sve više kompanija iznosi svoje planove za korišćenje veštačke inteligencije kako bi smanjile broj zaposlenih.

"Apokalipsa poslova"

Dario Amodei, šef AI startupa Anthropic vrednog 61 milijardu dolara, upozorio je nedavno da bi tehnologija mogla da smanji broj svih početničkih poslovnih mesta među „belim kragnama“ već u roku od pet godina. Kako je istakao Amodei, to bi moglo da poveća nezaposlenost i do 20 procenata u Velikoj Britaniji.

Bloomberg

"Ako možete da smanjite zapošljavanje na početničkom nivou, to će samo povećati vašu efikasnost i poboljšati uštede troškova", rekao je James Neave, šef odeljenja za nauku o podacima u kompaniji koja se bavi tržištem rada Adzuna, dodajući da je AI glavni faktor u smanjenju početničkih poslova.

Očekuje se da će "apokalipsa poslova" prvo pogoditi administratore i početnike, ali će sve više uticati i na one na više plaćenim pozicijama kako tehnologija postaje sofisticiranija. Prema o izveštaju o budućnosti rada, koji je objavio vebsajt za zapošljavanje Indeed, samo jedan od tri ispitanika uveren je da će AI imati pozitivan uticaj na njihovu ulogu.

Pomoć u ljubavnom životu

I sve više komentatora je zabrinuto, ističući da postoji opasnosti ne samo za poslovni, već i za privatni život korisnika. Novinarka slovačkog regionalnog dnevnog lista na mađarskom jeziku Uj Szo Katalin Juhasz upozorava da bi ljudi trebalo bar da budu oprezni da ne dozvole ChatGPT-u da vodi njihove emocije. Ona ističe da je slučaj 38-godišnje žene iz Essexa, Jennyfer Jay, savršen znak našeg vremena. Ova žena je odlučila da zatraži savet od ChatGPT-a o svojoj krizi u vezi, umesto da se obrati stvarnim ljudskim bićima, da bi na kraju čak i njenu poruku o raskidu napisao ChatGPT.

"Važno pitanje vreba u dubinama ove priče: da li je zaista dobra ideja poveriti svoj emocionalni život mašinama. Na kraju krajeva, bez obzira koliko veštačka inteligencija može biti pametna, ona nikada nije doživela ljubav, razočaranje, zajedničke izlaske ili prijatne večeri kod kuće. Nije naučila empatiju, već je samo imitira", piše Juhasz i dodaje da to izgleda da je dovoljno za mnoge ljude "posebno kada bi alternativa bila bolna samorefleksija".

Bloomberg        Sve više dostupnih chatbotova

 

A flertovanje se promenilo ne samo među ljudima, već i u odnosu ljudi prema AI. Kako ističe Lena Papadimitriou u komentaru za grčki portal Protagon, AI sve više i više prodire u naše živote svakim danom koji prolazi, uvlačeći nas u neuravnoteženu dugoročnu vezu čiji je ishod neizvestan.

"Već vidimo prve slučajeve zavisnosti od AI: prema nedavnoj studiji koju je sproveo MIT Media Lab (zajedno sa OpenAI) o `emocionalnom` uticaju ovih novih alata, već postoje `veoma česti` korisnici koji `četbota vide kao prijatelja`. Pa ipak, demonizacija veštačke inteligencije neće ništa postići", ističe Papadimitriou i dodaje da ono što treba da uradimo jeste da "ukrotimo" AI.

Moderno proročanstvo iz Delfija

Ali, postoje i ljudi koji bukvalno od AI prave ideola, primećuje novinarka Noelia Ramirez u komentaru za španski dnevnik list El Pais. Ona ističe da se "pojavljuje neka vrsta duhovnog delirijuma kada je reč o savetima koje daje ChatGPT.

"Govorim o ljudima koji vide veštačku inteligenciju kao nešto mnogo transcendentalnije od praktične male niše gde možemo da sumiramo stvari i uštedimo vreme. Za ove ljude, ChatGPT je više od samog terapeuta: to je njihov novi bog. Nešto poput paranormalne sile, modernog proročanstva iz Delfija", ističe Ramirez i dodaje da sve ovo mnogo više govori o nama ljudima nego o tehnologiji. "Da li zaista želimo nešto da znamo ili samo tražimo prečice da bismo izbegli suočavanje sa stvarnošću? ChatGPT je programiran sa `nagonom da udovolji` koji ga tera da učini sve što je moguće da nam ponudi olakšanje, čak i ako to znači laganje".

Bloomberg

Upravo laganje AI-ja je koštalo kredibiliteta pojedine američke medije koji su shvatili da je za istinite izveštaje ipak neophodan i ljudski osećaj za vest, uprkos tome što su pod pritiskom da uvođenjem AI-a u svakodnevni novinarski rad smanje troškove. Konkretno, širom sveta postao je viralan specijalni dodatak pod nazivom "Indeks toplote: Vaš vodič za najbolje od leta", koji je kreirala američka agencija za kreiranje i distribuciju sadržaja King Features iz medijskog konglomerata Hearst Communications, a koji su objavili Chicago Sun-Times, Philadelphia Inquirer i drugi američki listovi.

Međutim, ovaj specijalni dodatak je postao popularan jer su čitaoci brzo uočili očigledne greške, od izmišljenih izvora i citata do pripisivanja knjiga pogrešnim autorima, da bi se na kraju otkrilo da je taj sadržaj stvorila dobrim delom AI. Novinar zadužen za ovaj izveštaj priznao je da je koristio ChatGPT za pisanje većeg dela sadržaja, oslanjajući se na njega bez adekvatne provere izvora ili citata, dok su mediji priznali da je tekst dospeo u štampu sa malo uredničkog nadzora.

Razjašnjavajući incident, Chicago Sun-Times je istakao da je reč o brzoj transformaciji kroz koju prolaze novinarstvo i tehnologija, nazivajući ovaj slučaj "trenutkom učenja" za sve novinarske organizacije.

"Naš rad je cenjen i dragocenm zbog čovečnosti koja stoji iza njega", navelo je uredništvo lista.

I dok poslednje istraživanje Reuters instituta za studije novinarstva ističe da se sve više ljudi okreće AI chat-botovima, kao što je ChatGTP, kako bi pratili svakodnevne vesti, pojedini primeri pokazuju da AI u novinarstvu može biti i dobro iskustvo. Na to ukazuje italijanski dnevnik Il Foglio, koji je u jednomesečnom novinarskom ispitivanju angažovao ChatGPT da napiše prve novine na svetu generisane veštačkom inteligencijom.

Ovaj eksperiment je uglavnom ocenjen pozitivno, jer su ceo proces nadgledali profesionalni novinari, koji su bili zaduženi za postavljanje pitanja u alat veštačke inteligencije, nadgledanje odgovora i usavršavanje rezultata podsticajima i ispravljanjem pristrasnosti ili nekoherentnosti.

"Postignuće je ležalo u ljudskom dodiru", ističe u analizi istraživač Euractiva Xhoi Zajmi, dodajući da je ovaj projekat dokazao "nezamenljivu ulogu ljudskih novinara u ovoj oblasti".

Kako kaže urednik lista Il Foglio Claudio Cerasa, chat-bot bi trebalo tretirati kao kolegu. On se, međutim, protivi tehnologiji koja se koristi za smanjenje troškova i zamenu ljudske inteligencije, ističući kako debakl sa izveštajem o "indeksu toplote" odražava krhkost lokalnog novinarstva, koja leži na smanjenju broja zaposlenih, niskim platama i oslanjanju na frilensere pod kratkim rokovima.

"Veštačka inteligencija je namenjena da bude integrisana, a ne da nas zameni. Svako ko misli da je to način da se uštedi novac, greši", tvrdi Cerasa u razgovoru za američki The Atlantic.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar