Trećina firmi u Srbiji ispituje AI, u trku ušle i banke

U Srbiji raste broj kompanija koje ulažu u veštačku inteligenciju – prema podacima Eurostata, na kraju 2024. godine, na AI se u poslovanju oslanjalo svega sedam odsto kompanija, a "taj broj se udvostručio do sredine ove godine", kaže za Bloomberg Adriju Dragan Tanasković, samostalni konsultant za veštačku inteligenciju, koji radi sa domaćim i stranim kompanijama na uvođenju AI rešenja za unapređenje poslovanja. 

Povećanje efikasnosti i procesa donošenja odluka su samo neki od faktora koji podstiču kompanija na ulaganja u AI, ali u to se češće upuštaju velika preduzeća koja su prošla kroz digitalnu transformaciju, dok mala i srednja neretko imaju zadršku zbog visokih troškova investiranja, pokazalo je istraživanje ICT Huba objavljeno prošle godine. "Oko trećine kompanija u Srbiji eksperimentiše sa veštačkom inteligencijom", kaže Tanasković, što potvrđuju i nalazi istraživanja ICT Huba. "Ulaganja se kreću od nekoliko stotina evra za konverzacione modele kao što su četbotovi, pa do mnogo većih budžeta kada su u pitanju veliki naučno-istraživački projekti", dodaje Tanasković. 

Prema podacima Eurostata, 13,5 odsto kompanija u Evropskoj uniji oslanja se na AI rešenja. Rastuća tražnja za generativnim proizvodima veštačke inteligencije može da doda oko 280 milijardi dolara novog softverskog prihoda, pokazuje analiza Bloomberg Intelligence. 

IKT i finansijski sektor lideri ulaganja u AI

Prilike su velike, a mogućnosti ograničene u sektorima koji još uvek nisu završili proces digitalne transformacije. Istraživanje ICT Huba pokazalo je da je primena veštačke inteligencije najveća u sektorima čije je poslovanje u osnovi vezano za digitalne tehnologije, a najmanja u tradicionalnim industrijama.

"Izazov kako za kompanije, tako i za institucije koje žele da primenjuju AI, predstavlja činjenica da nemaju digitalne baze podataka, koji bi predstavljali polaznu osnovu", kaže za Bloomberg Adrija Vladan Ivanović, profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i autor istraživanja ICT Huba. "Srpske kompanije su na početku puta ka integraciji AI tehnologija, ali potencijal za transformaciju privrede je ogroman", ističe Ivanović. Kako dodaje, među kompanijama koje se odluče na uvođenje AI, ne postoji uvek strateško usmerenje. "Pošto se radi o inovacijama, potrebna je edukacija kako bi menadžeri imali bolju predstavu šta su mogućnosti, pa da u skladu sa tim mogu da definišu i u kom smeru žele strateški da koriste veštačku inteligenciju", kaže Ivanović.

Lideri u ulaganjima su kompanije koje već posluju u oblasti informacionih tehnologija i komunikacija, pokazalo je pomenuto istraživanje, a u pitanju su igrači na tržištu čiji su procesi oduvek bili digitalizovani. Njima se u poslednje vreme pridružuje i sve više firmi iz finansijskog sektora, a naročito banke, kaže Tanasković. "To su sektori koji opslužuju veliki broj korisnika i imaju potrebu da u realnom vremenu obrade mnogo podataka", ističe Tanasković. Kako je prethodno rekao za Bloomberg Adriju, implementacija rešenja traje najmanje 9-12 meseci, dok je za optimizaciju procesa rada potrebno od jedne do tri godine. 

Tradicionalne privredne grane, kao što je prerađivačka industrija, moraju dobro da se pripreme, odnosno da podatke spreme u baze podataka kako bi mogle da primene AI rešenja. Početkom juna ove godine, u Nišu je osnovana kompanija Coming Artificial Intelligence Engineering (Coming AI), koja gradi mostove upravo u ovom segmentu. "Bavimo se analizom nestrukturiranih i polustrukturiranih podataka, kao što su finansijska dokumenta i kreiramo baze podataka za klijente koji žele da uvedu AI rešenja", kaže Miloš Bogdanović, tehnički direktor Coming AI i vanredni profesor Elektronskog fakulteta u Nišu. "Fokusirani smo na fintek sektor, ali planiramo proširenje poslovanja u budućnosti, jer je upravljanje dokumentima potrebno na nivou svake kompanije", ističe Bogdanović. Coming AI je deo Coming Computer Engineering, prvog srpskog klaud provajdera, koji je na srpskom tržištu prisutan već tri decenije. 

Primera uvođenja AI rešenja ima i u maloprodaji. ICT Hub, koji kao i Tanasković radi sa kompanijama na edukaciji i razvoju AI rešenja, sarađivao je sa "jednim od vodećih maloprodajnih brendova u Srbiji", čije ime ne otkrivaju. "Za klijenta smo razvili sistem pametnih preporuka proizvoda koji koristi veštačku inteligenciju da na osnovu prethodnih kupovina i istorijskih transakcija korisnika lojalti programa predloži relevantne proizvode - u pravom trenutku", kaže za Bloomberg Adriju Ilija Đukić, AI Lead u ICT Hubu.

Ime klijenta ne otkriva, ali kaže da se radi o jednom od vodećih maloprodajnih brendova u Srbiji. "Ovaj sistem je integrisan u komunikaciju sa korisnicima putem mejla i Vibera, a već u prvih šest meseci primene doneo je rast angažovanosti korisnika od 12 i 18 odsto mesečno", ističe Đukić. Kako dodaje, "posebno je važno što je sistem pomogao brendu da ponovo aktivira deo ranije neaktivnih korisnika i kao rezultat implementacije ostvari ukupan rast prihoda od oko šest miliona dinara".

Na veštačku inteligenciju se sve više oslanja i srpska nacionalna avio-kompanija Air Serbia, rekao je izvršni direktor Jirži Marek u intervjuu za Bloomberg Adriju. Kako je pojasnio, avio-prevoznik koristi AI za dinamičko upravljanje cenama, kao i upravljanje prihodima od prodaje dodatnih usluga na letovima, a takođe istražuje kako efikasnije da iskoristi AI u radu kol-centara, kao i u upravljanju finansijama i pravnim aspektima poslovanja.

Depositphotos

Veliki potencijal za primenu AI-ja u medicini i obrazovanju

Globalno, veliki potencijal za ulaganje u AI postoji u medicini i obrazovanju, ali u Srbiji investicije u tim sferama još uvek nisu razvijene. Države članice UNESCO-a, među kojima je i Srbija, uspostavile su 2019. godine Pekinški konsenzus, koji predstavlja smernice za uvođenje AI-ja u obrazovanje. Tim dokumentom UN agencija za obrazovanje ohrabrila je države članice da rade na zakonodavnim okvirima i politikama, koje bi regulisale i usmerile primenu AI u obrazovanju. Prema odredbama Pekinškog konsenzusa, pristup obrazovanju u budućnosti treba da ostane humanistički, dok razvoj i primena AI-ja treba da budu "u službi ljudi, na način koji je etički, transparentan i nije diskriminatoran", navodi se. "Uvođenjem softvera koji se oslanjaju na veštačku inteligenciju u obrazovanje, stvara se prilika da se izjednače učenik iz urbane i ruralne sredine u smislu pristupa informacijama, jer to podrazumeva primenu jedinstvenog learning management sistema", pojašnjava Tanasković.

Jedan od primera primene u medicini je softver za ranu dijagnostiku plućnih bolesti, koji je razvio ArtiQ, startap sa sedištem u belgijskom Luevenu, čiji je osnivač Beograđanin Marko Topalović. ArtiQ je 2021. godine grant britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS) za uvođenje AI softvera za ranu dijagnostiku plućnih bolesti na pojedinim klinikama u sistemu javnog zdravlja Ujedinjenog Kraljevstva. Primena ArtiQ softvera, koji analizira rezultate spirometrije i nudi lekarima dodatni pogled na zdravstveno stanje pacijenta, u Ujedinjenom Kraljevstvu još uvek je u fazi istraživanja, dok u Srbiji zasad nema sličnih primera u zdravstvenom sistemu koji su poznati javnosti.

Među srpskim kompanijama koje još uvek ne ulažu u AI, oko 30 odsto razmišlja o tome, ali nema jasno definisanu strategiju, pokazalo je istraživanje ICT Huba. "Ključna stvar je da efekti svih implementiranih AI rešenja moraju biti merljivi i povezani sa konkretnim poslovnim rezultatima", kaže Đukić. Kako dodaje, "važno je koliko klijent ulaže u edukaciju zaposlenih, promenu načina rada i praktičnu primenu ovih alata i sistema kako bi sve rezultiralo stvarnim i vidljivim pomakom".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar