Kako boje mogu generisati stotine miliona dolara

"Ta plava boja predstavlja milione dolara i bezbroj radnih mesta, pa je pomalo smešno kako mislite da ste napravili izbor koji vas izuzima iz modne industrije kada, zapravo, nosite džemper koji su za vas izabrali u gomili stvari upravo ljudi u ovoj prostoriji”, kaže Miranda Priestly u legendarnoj sceni iz filma “Đavo nosi Pradu”. 

A mnogo pre toga, 1914. godine devetorica predstavnika modne industrije u Američkom udruženju za svilu stvorili su prvu organizaciju za prognoziranje boja u SAD, koja funkcioniše na nivou članstva i kreira i isporučuje globalne podatke i analize o bojama. Ovi analitičari trendova imaju zadatak da prepoznaju javno raspoloženje, predvide boje koje odgovaraju tom raspoloženju i potražnju pre nego što mi ostali uopšte postanemo svesni šta želimo. "Što tačnije trgovci i brendovi predviđaju trendove, to će više novca zaraditi - a u SAD, maloprodaja već čini industriju vrednu 540 milijardi dolara godišnje", izveštava Dayana Mustak u tekstu za Bloomberg.

Naravno, oni nisu jedina organizacija koja kreira boju za sezonu. Pantone boja godine, kako smo već izveštavali, utiče na sve: od preovlađujućih boja koje će dominirati izlozima, do boje vašeg telefona. Pantone institut za boje osnovan je 1963. godine da bi se boje standardizovale, pruža industriji opšteprihvaćen jezik za razgovor o bojama i pomaže luksuznim brendovima da definišu boju svog brenda, ali i narativ oko njega. Tako je, recimo, kreirana boja za Tiffany - "1837 plava", nazvana po godini kada je kompanija osnovana.

Boju je odabrao je osnivač Tiffany & Co Charles Lewis Tiffany za naslov Blue Booka, Tiffanyjeve godišnje kolekcije unikatnog nakita. Tiffany je pretvorio svoju prepoznatljivu nijansu u moćnu ikonu elegancije i sofisticiranosti, a kreativni put brenda i njegov uticaj tema su i dokumentarnog filma “Crazy about Tiffany’s”.

Sve je veći broj kompanija koje se bave predviđanjem trendova za svoje klijente. WGSN je jedna od njih, sa više od 6.500 klijenata širom sveta, koje drže u tajnosti. Neki od onih koje su javno imenovali su Google, LG Electronics i Puma, navodi Mustak.

Ključno je to što kompanije koje naručuju analize trendova rezultate dobijaju najmanje godinu pre nego što za njih sazna šira javnost.

Color Marketing Group (CMG) organizacija je koja okuplja 1.700 stručnjaka za boje širom sveta i prognozira popularne boje za sve industrije. Oni takođe objavljuju i trendi boju meseca. Za februar je to, recimo, "azoic": ova žuta boja sa zelenom osnovom smatra se ključnom bojom za severnoamerički region u 2024. godini. “I koji je bolji način da simbolizujemo energiju i spremnost za poletanje nego prekrivanjem automobila i motocikala ovom bojom... Kada su obavijena bojom azoic, vozila izgledaju kao da se kreću, čak i kada stoje mirno”, objašnjavaju boju februara na zvaničnoj stranici CMG-ja. Zatim, pogledajte dominantnu boju električnog "rolls roycea" koji je nedavno predstavljen i o kojem smo pisali. 

Emily Macinnes/Bloomberg

 

110 nijansi boja kože

Međutim, trendovi u pogledu boja nisu uvek lišeni izazova. Primer, doduše, ne iz modne industrije, odnosi se na proizvođača krede Crayola, koji je svoju ružičasto-bež nijansu "flesh" (meso) morao 60-ih godina preimenovati u "peach" (breskva) usled reakcija pokreta za građanska prava i sve većoj potrebi za inkluzivnošću. Mnogo godina kasnije, znatno veći problem nastao je sa tada popularnom "nude" nijansom koja se odnosi na boju koja je slična prirodnom tonu kože, ali je izgledala kao boja kože samo na beloj koži.

U ovom kontekstu rasprava se dodatno rasplamsala 2010. godine oko haljine koju je Michelle Obama nosila na državnoj večeri u Beloj kući sa tadašnjim premijerom Manmohan Singhom. Kreacija je opisana kao "haljina bez bretela u boji prirodne kože sa srebrnim šljokicama i apstraktnim cvetnim uzorkom", što je izazvalo debatu o rasnoj pripadnosti i prikladnosti korišćenja izraza "nude" za opisivanje boje haljine. Od tada, postoji sve veća svest u industriji da se pruži raznovrsniji spektar nijansi "nude" boja kako bi se zadovoljile različite etničke grupe i boje kože. Tako sada Pantone 2023 SkinTone™ spektar uključuje 110 nijansi boja kože. 

Depositphotos

 

Ali svetu i dalje nedostaju boje

Iako je plava jedna od najzastupljenijih boja u prirodi, veoma je teška za stvaranje. Kada su stari Egipćani pokušali da naprave duboku nijansu ultramarin plave kojom bi ukrašavali grobnice i papirus, završili su sa nečim sličnijim tirkizu. Tokom renesanse, ultramarin je verovatno bio skuplji od zlata, jer se lapis lazuli iz kojeg se dobija vadio u dalekom Avganistanu.

Prvi moderni sintetički pigment, prusko plava, odnosno feri ferocijanid otkriven je tek početkom 18. veka. Od tada, mnoge uobičajene plave boje koje vidimo u proizvodima, uključujući i džemper s početka koji je u nijansi cerulean, sadrže metal-organski kompleks kobalt, koji je zapravo komercijalno najuspešnija plava boja, ftalocijanin, i osim tekstila nalazi se u senkama za oči, gelovima za kosu, pa čak i na vagonima britanske železnice. Međutim, Zach Schonbrun u tekstu o potrazi za sledećom bojom od milijardu dolara navodi i da je bilo debata o njegovoj bezbednosti.

On navodi i da danas ima 200 prirodnih i sintetičkih crvenih pigmenata, ali da skoro svaki od njih ima problema sa bezbednošću ili stabilnošću. Na primer, crvena 254, poznata i kao ferari crvena, bezbedna je i popularna, ali je na bazi ugljenika, što je čini podložnom da izbledi usled spoljašnjih uticaja, piše Schonbrun. Dodatnu poteškoću prilikom kreiranja boja danas predstavlja i pitanje uticaja na okolinu, posebno kada je reč o tekstilu.

Modna industrija širom sveta svake godine troši milijarde galona vode za proizvodnju odeće, a bojenje tekstila je značajan izvor kako potrošnje vode, tako i zagađenja.

Zbog svega toga, sve je veći broj startapova koji razvijaju pigmente za bojenje tekstila usmerenih da redukuju štetnost za okolinu. Bloomberg navodi primer biotech startapa iz Velike Britanije, Colorifix Ltd., koji identifikuje perje, insekte i biljke koje pokazuju nijanse koje želi stvoriti. Zatim digitalno pronalaze DNK sekvencu odgovornu za prirodni pigment i inženjerski razvijaju bakterije koje će proizvesti boju. Kroz proces fermentacije sličan pravljenju piva, mikroorganizmi se hrane vodom, šećerom, kvascem i biljnim nusproizvodima, i u roku od nekoliko dana stvaraju veliku količinu bojene tečnosti koja se može koristiti u standardnim mašinama u komercijalnim farbarama. Ovaj proces zahteva 81 odsto manje vode i 41 odsto manje prirodnog gasa u poređenju sa konvencionalnim metodama.

Fabrika, koja koristi tehnologiju isporučenu od holandskog startapa kompanije DyeCoo Textile Systems, proizvodi odeću obojenu pomoću ugljen-dioksida. DyeCoo tvrdi da se u njihovom proces nanošenja boje na tkaninu ne koristi voda niti hemikalije za vezivanje i da se mogu prepoloviti uobičajena potrošnja vode i emisije u fabrikama koje se bave bojenjem tekstila. Od 2010. godine, kompanija sarađuje sa proizvođačima odeće na Tajvanu, u Holandiji i jugoistočnoj Aziji, a među njenim investitorima su Nike Inc.i Ikea, prenosi Bloomberg.

Isti izvor navodi i primer Living Ink Technologies, sa sedištem u Koloradu, koja proizvodi crni prah od otpadne biomase sakupljene od kompanija koje uzgajaju alge kao dodatak hrani. Kompanija sada radi na dodatnim bojama, a od boje dobijene od algi odštampali su dva miliona majica za Nike, a boje će, najavljeno je, biti korišćene i u kožnim proizvodima brenda Coach.

Depositphotos

Depositphotos