Chanelova revija u Parizu: šta imaju zajedničko dugmići i balet

"Da biste bili nezamenljivi, uvek morate biti drugačiji", rekla je Gabrielle Chanel, a kreativna direktorka Virginie Viard sledila je njenu viziju na nedavno održanoj Chanelovoj reviji na Nedelji mode u Parizu.

Glavni elementi naizgled nepovezani: dugmići i balet. Dugme, skroman detalj, ali u ovom slučaju revolucionaran - na prvim Chanelovim kostimima posvećivana im je posebna pažnja u nameri da pomognu ženama da se "oslobode svega što im je sprečavalo slobodno kretanje", kako je saopštila ova modna kuća. Viard koristi dugme kao dragulj u kreacijama, a motiv se na reviji, kako izveštava Associated Press, pojavljivao u kratkom filmu, ali i kao gigantski skulpturalni element koji se spuštao sa plafona. Ova modna dramatizacija prožimala je kolekciju koja slavi slobodu kretanja. I tako dolazimo do drugog elementa - a to je ples. I tu je kuća Chanel ostala verna viziji slavne kreatorke koja se pre tačno jednog veka upustila u avanturu kreiranja baletskih kostima.

Kolekcija baletskih bodija i majica u akvarel roze i beloj boji, te crne mini-haljine A-linije koja odražavaju siluetu balerine, dominirali su pistom.

U preludijumu je prikazan modni film sa Margaret Qualley, kćerkom Andie MacDowell, koji je režirao Dave Free. To je priča o mladoj ženi u potrazi za izgubljenim dugmetom i putovanju koje je vodi do srca Pariza.

Naomi Campbell se pojavljuje kao sudbinski spasilac, pružajući Qualley kartu za modnu prestonicu. Vrhunac se odvija na čuvenoj Rue Cambon, gde Qualley sreće savremenu Coco Chanel, koju tumači Anna Mouglalis. Baš na toj adresi Chanel se družila sa uticajnim umetnicima 20. veka koji su inspirisali njen rad, pa i sa Sergejem Djagiljevim, koji je uticao da ona bude oduševljena baletom.

Depositphotos

Naime, Djagiljev je 1909. lansirao prvu sezonu ruskog baleta u Parizu. Nakon trijumfa te godine, a uprkos finansijskom gubitku od 76.000 franaka (što danas iznosi preko 410.000 evra), Djagiljev je postao tražen širom Evrope. Tako je 1911. godine osnovao Ballets Russes kao putujuću operaciju. Inovativna muzika je dodatno pojačala uticaj ove produkcije, a posebno muzika Igora Stravinskog, koji je takođe kasnije postao kreatorkin intimni prijatelj i čest gost u Rue de Cambon. Prve sezone bile su obeležene egzotičnim dizajnima kostima ruskog umetnika Leona Baksta. Intenzivne boje, vijugavi elementi art nuvoa stila i osećaj za erotsko preoblikovali su ove plesne produkcije u svojevrsna umetnička dela, koja i danas privlače pažnju u muzejskim postavkama širom sveta.

Inspiracija živahnim stilom Ballets Russes počela je kada je Chanel prisustvovala premijeri šokantnog, avangardnog baleta Stravinskog "Posvećenje proleća" u maju 1913. u kojem je nastupao ljubavnik Djagiljeva i glavni koreograf pokreta Vaclav Nižinski, nalazimo u knjizi "Chanel: An Intimate Life", koju je napisala njen biograf Lise Chaney.

"Ono što je zaista zanimalo Chanel bilo je uticaj", kaže ona. "Želela je moć, ali ne radi same moći. Želela je ono što moć donosi, a to je nezavisnost."

 

To potvrđuje i slavi ovogodišnja revija, ali i Rue Cambon, na čijem se drugom spratu, iznad prodavnice i ateljea nalazi njen lični prostor, koji oslikava Chanel kao ženu i Chanel kao brend. U slučaju da vas put navede u Pariz ovog leta, a kao predah od Olimpijskih igara, poseta adresi deo je tražene Chanel ture koju mnogi turistički centri nude. Pristup u privatni prostor nije dozvoljen, a glavne elemente možete videti u video-objavi brenda.

Očekujte antikvitetne kineske paravane (Chanel nije volela vrata) s motivima njenog dizajnerskog potpisa: cvet kamelije, sjajne crne površine i bogate teksture. Tu je i plišana sofa na kojoj su sedeli pomenuti i mnogi drugi prijatelji: Elizabeth Taylor, Pablo Picasso, Alberto Giacometti i Salvador Dalí. Mogu se naći pozlaćene dragocenosti i uspomene, poput statua zlatnih venecijanskih lavova, izrezbarenih kutija za cigarete, metalnih kineskih konja... Police su pune bogatih kožnih tomova knjiga, tu su i urezani drveni sto, platforma za glamurozne večere, ali i onaj za crtanje, istrošen od decenija korišćenja. Francusko ministarstvo kulture je stan 2013. klasifikovalo kao istorijski spomenik.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar