Previše turista? Barselona ih baca pod autobus

Kako se bliži letnja turistička sezona, tako se postavlja višegodišnje pitanje kojem tehnologija daje novi zaokret: da li je neka destinacija prvenstveno namenjena onima koji u njoj žive ili celom svetu?

U toj dilemi, poslednja salva dolazi iz Barselone: reč je o autobusu 116 koji vodi do parka Guelj, arhitekte Antonija Gaudija, inače jedne od najboljih turističkih destinacija u gradu.

Naime, okolna gužva i mnoštvo autobusa naveli su gradsko veće da ukloni rutu sa mapa Googlea i Applea koja vodi do parka Guelj. Drugim rečima, turistima je sada otežano da dođu do čuvenog parka, što - pritom - nimalo ne uznemirava lokalno stanovništvo; i to nije usamljen slučaj.

• Njujork je postavio stroga ograničenja za Airbnb, u nastojanju da omogući više slobodnih stanova za stanovnike grada, a ne za turiste. 

• Amsterdam zabrinuto poručuje britanskim turistima željnim provoda - alkohola, droge i seksa - da ne dolaze u taj grad.

• Japan podiže cenu karata svojih brzih vozova za turiste, za 70 odsto.

• Venecija naplaćuje ulaz u grad pet evra po osobi posetiocima koji dolaze na jedan dan.

Osim toga, starosedeoci kolumbijskog grada Medeljin nedavno su demonstrativno obilazili barove sa velikim brojem turista, dok su u Španiji na udaru plaže i restorani.

 

 

Da li ste na strani turista ili starosedelaca zavisiće, naravno, od samog mesta, kao i od vašeg položaja posetioca ili lokalca. Želim da verujem kako bih uvek bio na strani turista, čak i u svojoj rodnoj državi Virdžiniji (SAD). Ovo su neki od razloga zašto tako mislim.

Prvo, većinu ovih odluka donose gradske, lokalne i nacionalne vlasti. One odgovaraju svojim biračima i domaćim interesnim grupama, a ne strancima. Ako ništa drugo, interesi stranaca su nedovoljno zastupljeni. To ne znači da se prava turista ne razmatraju, ali je takav prvi utisak.

Drugo, kao ekonomista, duboko verujem u mehanizam cena. Cene balansiraju ponude i potražnje, bez mnogo eksplicitnog političkog uplitanja u privatne odluke. Kada neko turističko iskustvo košta više, sami turisti mogu da odluče da li je vredno toga.

Recimo, odluka Japana da podigne cene voznih karata za turiste je dobar pristup. U međuvremenu, japanska vlada, koja se suočava sa visokim penzijskim troškovima, ima više novca na raspolaganju. Dakle, nema potrebe da se zamerate turistima ili da ih ograničavate, i zaista sam se uverio u to da su Japanci izuzetno ljubazni, voljni da pomognu strancima. Više cene voznih karata će im olakšati da ostanu na tom putu.

Ako i postoji neki problem u vezi sa naplatom od pet evra za ulazak u Veneciju, onda je to ovaj: taj iznos nije ni približno dovoljno visok s obzirom na gužvu. Šta kažete na 50 evra? Ali uz osmeh!

Isto važi i za autobus u Barseloni: zašto jednostavno ne podići cenu? Samo za turiste. Dovoljno je lako - delimično - sprovesti ovaj plan proverama na licu mesta u samom autobusu. Alternativa ili moguća dopuna ovom planu je da veći broj autobusa vozi do parka kako bi se smanjile gužve.

Naravno, mnogi turisti će izabrati da prošetaju do parka Guelj, kao što sam uradio ja tokom moje poslednje posete. Ako je ceo kvart i dalje pretrpan, podignite cenu ulaznice (trenutno je 10 evra). Ali molim vas: neka turisti imaju validne GPS sisteme.

Amsterdam ima veći izazov. Barselona i Venecija imaju neke jedinstvene atrakcije i lokacije koje se mogu dobro naplatiti, ako izuzmemo one grupe ljudi koje ne plaćaju. Nasuprot tome, za mnoge turiste u Amsterdamu "atrakcije" se odnose na piće, marihuanu i seks, koji imaju konkurentne cene. Ja glasam za skuplje karte za Rijksmuseum, ali to možda neće mnogo uticati na problem grada - "party" turizam.

U tom slučaju, holandska vlada bi mogla da razmotri veće poreze za čitave te sektore, možda uz popuste za građane Holandije. U Medeljinu (Kolumbija), gradonačelnik je zabranio prostituciju na šest meseci, što je delom odgovor na  potražnju turista, a uključuje i decu kao žrtve seksualne trgovine.

U Njujorku, jedan očigledan način da se reši nedostatak pristupačnog stanovanja je da se dozvoli izgradnja dodatnih hotela i stanova. Kada je reč o meni, idem u Kejptaun za nekoliko meseci. Zbog veće stope kriminala i neredovnog snabdevanja električnom energijom, mnogi turisti su se klonili Južne Afrike. Sudbina zemalja je takva da imaju ili previše ili premalo turista. Sve u svemu, bolje je imati prvi problem.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar