Kako sindrom sagorevanja na poslu menja feminističku agendu

Kada se osvrnem na vrhunac "kulture užurbanosti" tokom 2010-ih setim se kako je izvršna direktorka Yahoo Inc. Marissa Mayer, za Bloomberg Businessweek tvrdila da je moguće raditi 130 sati nedeljno, pod uslovom da ste se "strateški" pripremili kada ćete da koristite toalet. Setim se i medijske direktorke Joann Coles, koja je vežbala brzo hodanje po traci za trčanje u visokim potpeticama i izjavila za "The Cut": "Nisam naročito zainteresovana za opuštanje."

Pre svega setim se knjige Lean In iz 2013. godine, bivše operativne direktorke Facebooka Sheryl Sandberg, namenjenog ženama iz korporativnog sveta koje žele da se popnu na vrh hijerarhijske lestvice.

Knjiga je prodat u milionima primeraka i otvorila eru entuzijastičnih vodiča za karijerni uspon namenjenih ambicioznim milenijalkama. Knjige poput #Girlboss iz 2014. autorke Sophia Amoruso, The Confidence Code iz 2014. Katty Kay i Claire Shipman, kao i Dare to Lead iz 2018. Brené Brown, podsticale su žene da iznose svoje ideje, zauzmu prostor i preuzmu zasluge za sopstvene uspehe.

Sve više žena na vrhunskim pozicijama govori o odustajanju od stalne jurnjave za uspehom zbog burnouta | Depositphotos

U ovoj deceniji pojavila se sasvim drugačija agenda: zadovoljstvo odustajanja. U knjizi A Year of Nothing u izdanju Whitefox Publishing, britanska podkasterka Emma Gannon otkazuje sve obaveze kako bi se posvetila dugim šetnjama i jedenju banana u krevetu. U Ambition Monster (Atria Books), veteranka startap sveta Jennifer Romolini govori o negativnim posledicama koje je preterani rad naneo njenom mentalnom zdravlju i braku. U manifestu All the Gold Stars (Balance), novinarka Rainesford Stauffer predlaže redefinisanje uspeha tako da obuhvati hobije i rad u zajednici.

Privlačnost ovih memoara o sagorevanju na poslu podsećaju na klasične ispovesti o zavisnosti od droge ili alkohola,  šokantnim detaljima i dramatičnim sunovratima do dna, samo što umesto burnih noći i rizičnog seksa dobijamo usamljene noćne smene i napade panike za radnim stolom. Autorka Amil Niazi u knjizi Life After Ambition (Atria/One Signal), razvila je tešku nesanicu dok je kao novinarka istovremeno prolazila kroz napade panike. U Amazon.com Inc., Kristi Coulter, autorka Exit Interview (MCD), razvila je toliku toleranciju na stres da joj je seks delovao "nedovoljno stimulativno".

Lik koji igra Emily Blunt u filmu Pain Hustlers (Dileri bola iz 2023) ambiciozna je, snalažljiva i moralno ambivalentna žena koja iz očaja za boljim životom ulazi u agresivan i neetičan svet prodaje spornih farmaceutskih proizvoda | Depositphotos

U ovom preispitivanju sopstvene ambicije ima razloga za slavlje jer ekscesi kulture stalne jurnjave za uspehom bili su stvarni. Ali plemeniti ciljevi ravnoteže između posla i privatnog života mogu skliznuti u regresivni defetizam i otrovnu poruku da su vredne žene naivne ili izigrane.

Prošle godine Lil Tay je izjavila da je žena starija od 25 godina koja i dalje radi od 9 do 17 časova "neuspešna" jer bi trebalo da unovči svoj izgled, bilo putem OnlyFans platforme (gde osamnaestogodišnjakinje tvrde da su zaradile milione dolara) ili kroz brak. Viralna pesma iz 2024. godine "Man in Finance" (Stihovi u stilu: Tražim čoveka u finansijama/Trust fondu/I’m looking for a man in finance / bogataško dete / 196 cm / plave oči"), postala je svojevrsni poklič generacije Z.

 

Promocijom karikirane ženstvenosti pedesetih godina prošlog veka u vidu mućenja svežeg maslaca, besprekornih noktiju i šminke, sređivanja da bi dočekale muža, influenserke danas dosežu milione sledbenica | Depositphotos

Početkom 2020-ih, dok je trend girlboss odumirao, rodio se novi trend tradwife. Promocijom karikirane ženstvenosti pedesetih godina prošlog veka u vidu mućenja svežeg maslaca, besprekornih noktiju i šminke, sređivanja da bi dočekale muža, Nara Smith, Estee Williams i druge influenserke dosežu milione sledbenica. Istovremeno, promoterke trenda lazy girl poput Gabrielle Judge (@msantiwork na TikToku) zagovaraju zadovoljenje pristojno plaćenim i nezahtevnim poslom na daljinu. "Brinuti o poslu je besmisleno", stoji u naslovu jednog njenog videa. Posao je po toj logici nužno zlo.

Za neke autorke prekretnica je suočavanje sa seksizmom na radnom mestu. Coulter u Exit Interview dugo juri nedostižnu promociju i pokušava da ispuni zadatak svog šefa da "promeni svet", dok muške kolege napreduju bez sličnih očekivanja. Kada Romolini, četiri godine nakon što je zbog posla zapostavila prijatelje i dobila čir na želucu, otkrije da zarađuje najmanje 100.000 dolara manje od muških kolega, oseća se "istovremeno glupo i besno".

Stara priča - moderna muka: u filmu "All About Eve" iz 1950. Bette Davis je klasični primer žene koja se penje na društvenoj i profesionalnoj lestvici koristeći manipulaciju i ambiciju na račun drugih. Narativ u stilu: "Ovaj grad je premali za obe" nije prestao da nadahnjuje mnoga druga dela | Depositphotos

Za druge, majčinstvo je prelomni trenutak. Trudna Niazi pokušava da "tiho povraća u šarenim kancelarijskim toaletima", a kasnije nosi kombinezone kako bi sakrila curenje mleka. Romolini obavlja poslovne pozive samo nedelju dana nakon porođaja, krišom sterilišući flašice tokom timskih sastanaka. Prema istraživanju Brookings Institution, zaposlena majka danas provodi više vremena u brizi o deci nego tipična domaćica iz 1965. godine. Simptomatično je i da je ratna dopisnica Rebecca West, prema knjizi Starry and Restless (Farrar, Straus & Giroux) autorke Julie Cooke, poslala sina u internat sa tri godine.

Lean In je izazvao toliko kritika posebno zbog zanemarivanja seksualnog uznemiravanja i sistemske nejednakosti da je bilo gotovo neprijatno javno ga čitati. Ipak, iznenadila me je nostalgija za vremenom kada se činilo da je napredak neminovan. Kada je knjiga objavljena, funkcije prve dame i potpredsednice SAD držale su žena školovana na Harvardu i univerzitetska profesorka engleskog jezika. Današnja prva dama je nekada bila najpoznatija po svojim visokim jagodicama.

Melania Trump na premijeri dokumentarnog filma "Melania". I kontekst prve dame SAD se promenio: nekada su to bile univerzitetski školovane žene, primećuje autorka | Stefani Reynolds/Bloomberg

Trend lazy girl deluje manje bezazleno kada se uzme u obzir realan pad ambicija kod mladih žena. Prema izveštaju Women in the Workplace za 2025. godinu, koji su objavili LeanIn.Org i McKinsey & Co., 80 od stotinu ispitanih muškaraca na početnim pozicijama teži unapređenju, dok je to slučaj sa 69 od sto njihovih koleginica. Poslodavci dopuštaju da žene "ispadnu iz sistema". Demontaža saveznih inicijativa za rodnu ravnopravnost, jednakost i inkluziju pod administracijom Donalda Trumpa dala je kompanijama poput Google i IBM prostor ili čak podsticaj da povuku sopstvene programe.

Krhki pomaci iz 2010-ih brzo nestaju, a rodni jaz u zaradama ponovo raste prvi put od kada američki Census Bureau prikuplja podatke od 1960-ih, a od januara do avgusta 2025. gotovo pola miliona Amerikanki napustilo je tržište rada.

Poput "prirodno" lepe žene koja zapravo koristi desetine proizvoda, od uspešne žene se očekuje da deluje kao da su joj uspesi došli slučajno. U rubrici How I Get It Done magazina "The Cut", sagovornice danas naglašeno odbacuju mentalitet stalnog rada. Glumica nominovana za Oskara Lily Gladstone, kaže da ne pristaje na "krutu predstavu o tome kako uspeh mora da izgleda". Slavna kuvarica Meredith Hayden ističe da joj je važan kvalitetan san i da, uprkos 1,5 miliona pratilaca na Instagramu, ne želi da gradi "masivno carstvo". Iako ima samo 30 godina, tvrdi da je već "postala manje ambiciozna".

Ironija burnout memoara jeste da je za pisanje knjige potrebna gotovo fanatična ambicija. Čak i tradicionalne supruge koje ističu svoju finansijsku zavisnost od supruga, prodaju kuhinjske proizvode i ulaze u finansijski unosne saradnje. Možda je tačnije reći da ženska ambicija nije nestala već se promenio način na koji o njoj govorimo. Ili možda nije. Žene su veći deo istorije sputavale lične ambicije. Izuzetak je bio kratak od 2013. do 2020. godine.