Autorska prava u praksi - ko šta sme da koristi

Autorska prava se često doživljavaju kao apstraktna pravna kategorija, rezervisana za sudnice i specijalizovane sporove, sve dok se ne pojave u svakodnevnoj poslovnoj i medijskoj praksi. Jedna takva situacija, u kojoj sam se i sama našla kao novinar, bila je tek podsetnik koliko su granice autorstva u nekim oblastima i dalje nedovoljno jasne široj javnosti.

"Zakon o autorskom i srodnim pravima u Srbiji kaže da je autorsko delo 'originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi'. To možda zvuči komplikovano, ali u praksi je jednostavno: ako ste stvorili nešto originalno poput fotografije, teksta, softvera ili crteža, to je vaše autorsko delo, i to bez registracije, papira i bilo kakve formalnosti", objašnjava advokat Zoran Naumović iz kancelarije "Naumović & partneri", koji se godinama bavi autorskim i srodnim pravima: "Čim napravite fotografiju, pravo je vaše, čim napišete kod, zaštićen je, čim kreirate video, on je vaš."

Iako ovo pojašnjenje zvuči jasno i logično, postoje mnoge zablude kada je autorsko pravo u pitanju. Često se meša sa patentima i žigovima, a zabluda je i verovanje da se autorskim pravom štiti ideja: "Ideja sama po sebi ne uživa nikakvu zaštitu. Tek kada je materijalizovana u određenoj formi - crtežu, projektu, kodu i slično - nastaje autorsko delo", ističe Naumović. Svet je, dodaje, "pun briljantnih ideja koje nikada nisu zaštićene upravo zato što nisu dobile svoj konkretan oblik."

Ugovori moraju biti pisani, precizni i nedvosmisleni, sa jasno definisanim pitanjima ko poseduje koja prava, kažu advokati | Depositphotos

Najčešće zablude i najskuplje greške

U praksi, nedoumice oko autorskih prava najčešće se javljaju u kreativnim industrijama. Arhitektonski biroi i arhitekte neretko se nadmeću oko toga čiji je projekat, ko ima pravo da koristi fotografije realizovanih zgrada i kako se deli autorstvo čak iako projekat nije realizovan. Zakon jasno definiše "delo arhitekture" kao autorsko delo, ali, kako objašnjava naš sagovornik, problem nastaje kod detaljnijeg tumačenja - šta tačno čini arhitektonsko delo zaštićenim. U praksi, projektna dokumentacija uživa zaštitu čak i ako se zgrada nikada ne izgradi.

Na listi učestalosti sporova nalaze se i dizajn, video-sadržaji, kao i sve oblasti u kojima se materijal deli između agencija, frilensera i platformi. "Internet je stvorio očekivanje da će sve biti dostupno svima, pa se često pogrešno pretpostavlja da je i preuzimanje  dozvoljeno." Kako dalje navodi Naumović, u praksi se danas primećuje sve veći broj softverskih sporova, naročito u okviru startap projekata, gde je autorsko pravo često sama srž konflikta. Već sada se, dodaje on, može očekivati i "poplava" parničnih postupaka u AI industriji. U fokusu će biti odnos etike i autorskog prava, odnosno obaveza AI developera da pribave pristanak vlasnika baza podataka na kojima treniraju modele. Ukoliko takva saglasnost izostane, to postaje izvor velikih i potencijalno veoma ozbiljnih pravnih koraka.

Internet je stvorio očekivanje da će sve biti dostupno svima, pa se često pogrešno pretpostavlja da je i preuzimanje dozvoljeno | Depositphotos

Fotografije često najvidljiviji primer

Iako nisu i najzastupljenije u sudskoj praksi sporova, za širu javnost fotografije su često najvidljiviji i najrazumljiviji primer povrede autorskog prava. Jasno su prepoznate kao autorska dela, ali se istovremeno i najčešće neovlašćeno koriste, naročito na internetu i društvenim mrežama. Beogradski fotograf Miloš Nadaždin navodi nekoliko primera iz ličnog iskustva: njegova dela su se bez saglasnosti pojavila na omotu CD-a, kao ilustracije u knjizi, ali i na portalu konkurentske firme, iako su originalno bila rađena za magazine. "Najčešće opravdanje je neznanje, da nisu znali da to ne sme da se radi i da su mislili da mogu slobodno da koriste fotografije", kaže. Takve situacije uglavnom se, dodaje, završavaju dogovorom i uklanjanjem sadržaja, ali granica između dozvoljenog "deljenja" i neovlašćenog korišćenja često ostaje nejasna. Kada su u pitanju saradnici na projektu, deljenje je, po njegovom mišljenju, očekivano, ali smatra da problem nastaje kada klijenti nastave da koriste fotografije i nakon isteka ugovorenog perioda ili u potpuno nove svrhe.

 

Sadržaj na društvenim mrežama dodatno 'komplikuje' inače kompleksno pravno polje | Depositphotos

Naumović upozorava da najčešća i najopasnija zabluda leži u ideji da je dovoljno navesti autora prilikom objavljivanja fotografije kako bi se time nadomestila saglasnost: "Navođenje imena autora ne znači da imate dozvolu da delo i koristite." Moralna i imovinska prava su, objašnjava, dve potpuno odvojene kategorije. Autor ima neprenosivo pravo da bude priznat kao tvorac dela, ali imovinska prava, odnosno pravo korišćenja, umnožavanja i distribucije, zahtevaju izričitu saglasnost. Čak i kada je autor potpisan, neovlašćeno korišćenje predstavlja povredu zakona. "Milioni slika svakodnevno cirkulišu internetom, a brzina distribucije stvara lažni utisak da je sadržaj automatski slobodan za upotrebu." Mediji i kompanije, upozorava dalje advokat, nalaze se u posebnom riziku: sudska praksa već beleži slučajeve u kojima su kazne za neovlašćeno korišćenje fotografija dostizale iznose ravne mesečnim budžetima redakcija.

 

Depositphotos

Zanimljiv je podatak da je u prošlosti postojala inicijativa da se "rutinski izrađene" fotografije uklone iz Zakona o autorskim pravima kao posebno zaštićeno delo. Argument zagovornika ove ideje bio je da danas svako može da fotografiše mobilnim telefonom, pa takvi radovi ne bi trebalo da uživaju istu pravnu zaštitu kao tradicionalna umetnička dela. Međutim, inicijativa je odbijena i Zakon je jasno potvrdio da fotografija, bez obzira na to da li je nastala profesionalnim aparatom ili telefonom, uživa punu zaštitu. Zato, ako želite da objavite tuđu fotografiju, a nemate dozvolu, naš sagovornik sugeriše da to ne činite jer autor može da traži da se ona ukloni ili da traži novac koji bi inače dobio da ste je licencirali. Takođe, može da traži dodatnu novčanu kompenzaciju za ugrožavanje ugleda, kao i da sud objavi presudu zasnovanu na vašim troškovima.

 

Rokovi, dokazi i sudska praksa

Iako Zakon pruža jasnu zaštitu, autori retko potežu tužbu. "Na sudski postupak bih se odlučio tek ukoliko dogovor nije moguć. U praksi se zaista trudim da do toga ne dođe", kaže fotograf Miloš Nadaždin. I advokat Naumović potvrđuje da se većina sporova završava vansudskim upozorenjima koja su često dovoljna da se sadržaj ukloni.

S druge strane, veliki broj povreda autorskih prava nikada ne dođe do suda zato što autori i ne znaju da je njihovo delo korišćeno bez dozvole! Kako objašnjava sagovornik, zakonom se predviđa rok zastarelosti od tri godine od trenutka kada autor sazna za štetu, odnosno najduže pet godina od njenog nastanka. U praksi to znači da predugo odlaganje reakcije može dovesti do gubitka prava na tužbu. Upravo zato, naglašava on, sistematski monitoring i praćenje gde i kako vaš rad završava, postaju jednako važni kao i sama pravna zaštita. Dužina sudskog postupka zavisi od više faktora. Kako naši sudovi nemaju posebna, specijalizovana veća za autorsko pravo, ovakvi predmeti rešavaju se u okviru redovne sudske prakse, što u proseku znači nekoliko godina, a u zavisnosti od složenosti slučaja i opterećenosti suda.

U ekonomiji današnjice autorska prava nisu teorija, već osnovna poslovna higijena | Depositphotos

Dokazivanje autorstva

Dokazivanje autorstva zavisi od pripreme. Originalni fajlovi, EXIF (engl. exchangeable image file format) podaci, projektna dokumentacija i ugovori predstavljaju snažnu poziciju, dok je oslanjanje isključivo na zakon bez dokaza slaba polazna tačka. "Dokumentujte svoj rad i čuvajte originale sa metapodacima i datumima", savet je. Takođe, možete da deponujete delo kod Zavoda za intelektualnu svojinu i dobijete oficijalni dokument sa datumom, opisom i potvrdom da ste vi autor, što nije obavezno, ali vam može dati dodatnu prednost u eventualnom sporu. "Nemojte se suditi na osnovu Zakona, već na osnovu ugovora", savetuje advokat, posebno u projektima gde učestvuje više strana i gde postoji više faza rada.

Zaključak je jasan, ali često zanemaren: u ekonomiji današnjice autorska prava nisu teorija, već osnovna poslovna higijena. "Zaštite svoj biznis", poručuje Naumović. Zaštita nije pitanje formalnosti, već svakodnevne prakse. Autorska prava jesu kompleksna i mnogi stvaraoci nikada nisu ovladali njima, ali to ne znači da ne proizvode pravne i finansijske posledice.

U digitalnom okruženju, sudbina jednog dela često zavisi upravo od razumevanja tih osnova. Preporuka našeg sagovornika onima koji rade sa klijentima je jasna: ugovori moraju biti pisani, precizni i nedvosmisleni, sa jasno definisanim pitanjima ko poseduje koja prava, šta se dešava u slučaju prekida saradnje, kao i kako se tretiraju imovinska, a kako moralna prava. Medijima i kompanijama poruka je podjednako direktna: dozvola se traži! To nije birokratski višak, već minimum profesionalne i etičke odgovornosti u svetu u kojem je sadržaj svima vidljiv, ali nije svima na raspolaganju.