'Dnevnik jednog direktora' - vodič za lidere koji menjaju svet i sebe

Steven Bartlett nije tipičan izvršni direktor. Rođen u Bocvani, odrastao u Britaniji, napustio fakultet, izgradio multimilionski biznis Social Chain, i postao najmlađi investitor u britanskom TV programu "Dragons’ Den", koji pomaže pokretanje biznisa i startapova. Kompanija je izašla na berzu 2019. godine spajanjem sa nemačkim onlajn prodavcem Lumaland, čime je nastao Social Chain AG. Uspeh te kompanije znatno je doprineo Bartlettovom neto bogatstvu, koje je tada procenjivano na oko 50 miliona funti. Njegov podkast "The Diary of a CEO" sluša više od 10 miliona ljudi mesečno, od preduzetnika do političara i sportista. Istoimena knjiga, "Dnevnik jednog direktora", internacionalni je bestseler i njegova druga avantura kao autora (prva - "Happy Sexy Millionaire: Neočekivane istine o ispunjenju, ljubavi i uspehu" je autobiografija koja prikazuje njegov put od napuštanja srednje škole do višemilionskog preduzetnika, objavljena 2021. godine).

 

 

 

 

 

"Dnevnik jednog direktora" (kao što i sam naslov nagoveštava) nije klasičan poslovni priručnik pun opštih mesta, već vodič kroz realne lekcije uspeha, neuspeha, fokusa i ličnog razvoja oslonjen na 33 pravila koja autor pažljivo izvodi iz sopstvenog iskustva i razgovora sa globalnim liderima. Kroz iskrene refleksije i brutalno ogoljene istine, Bartlett pruža alate potrebne da se snađemo u haotičnom svetu savremenog biznisa. Bilo da želite da unapredite svoj život, ili radite u marketingu, razvijate sopstveni biznis ili već vodite kompaniju - volećete šta ima da kaže. Evo nekih ideja. 

 

Vaša najsnažnija investicija - znanje

"Oni koji gomilaju zlato, imaće bogatstvo za trenutak. Oni koji gomilaju znanje i veštine, imaće bogatstvo za ceo život", kaže Bartlett i otvara sa fundamentalnim principima za bilo koji uspeh koristeći metaforu pet kofa. Znanje, veštine, mreža kontakta, resursi i reputacija - zajedno čine ukupnu snagu profesionalnog potencijala. Kroz celu knjigu Bartlett ne navodi faktor sreće, koji, znamo svi, ipak ima ono zrnce udela u uspehu. Umesto toga, on insistira na temeljnoj izgradnji sopstvenih kapaciteta.

"Ljudi koji menjaju svet ne oslanjaju se na talas prilika, oni unapred pune svoje rezerve onim što će im u pravom trenutku dati prednost", kaže autor.  Koliko su vam kofe pune, kao i kojim redom ih punite - toliko možete da postignete. Za njega uspeh je disciplina, rad na sebi i pametno korišćenje vremena. 

 

Čime ćete napuniti korpu? Foto: Depositphotos

 

Rizik i gubici

Ako želite da ubrzate svoju krivu učenja u bilo kojoj oblasti svog života, Bartlett kaže - rizikujete sve. Pod rizikom Bartlett smatra bilo šta, od novca do lične javne posvećenosti. Kaže: "Ako želite da saznate nešto više o određenoj kompaniji, kupite nekoliko njihovih akcija".

Ako želite da naučite nešto o Web 3.0, kupite nezamenjivi token (NFT). Ako želite da idete redovno u teretanu, napravite grupu na WhatsAppu sa prijateljima gde ćete svakodnevno deliti svoje treninge.

"U sva tri primera koje navodi ulog je ili monetarna ili društvena valuta. Autor navodi studije koje pokazuju da se ljudsko ponašanje snažnije vodi motivacijom da se izbegnu gubici nego da se jure dobici, što naučnici nazivaju "averzijom prema gubitku".

Baš zbog toga on poručuje: dozvolite sebi da nešto izgubite. U pravilu 20 on citira Thomasa J. Watsona: "Ako želite da povećate šanse za uspeh, duplirajte šanse za gubitak". I nekoliko drugih pravila posvećeno je ideji da se najbolje stvari dešavaju iz nezgodnih situacija, loših vesti i neugodnosti. Naravno, ta tema nije nova, ali je Bartlett, delom zasnovano i na sopstvenom iskustvu, potencira. Iskreno dodaje: "Pritisak je privilegija, dolazi samo onima koji to zaslužuju".

 

Bartlett kaže: Ne bežite od ideja koje stvaraju nelagodu, trčite ka njima! Foto: Depositphotos

Plan B

Razumeću ako vam se prethodni deo oko rizika nije dopao, ali za one koji radije analitički procenjuju rizik, Bartlett podseća na korisnu metodu. Pre-Mortem metod procene rizika koji je razvio psiholog Gary Klein 2007. godine pomaže timovima da predvide potencijalne probleme dok još ima vremena da ih izbegnu. 

Za razliku od tradicionalnog post-mortema, koji analizira zašto je nešto pošlo po zlu nakon što je plan propao, pre-mortem se sprovodi pre početka projekta - zamišlja se da je projekat već doživeo neuspeh, a tim pokušava da otkrije zašto.

Lider poziva sve članove da zamisle da je projekat propao. Svako daje svoje mišljenje o tome šta je moglo dovesti do neuspeha, bez straha od kritike. Kroz ovu vežbu identifikuju se potencijalni rizici, prepreke i propusti u razmišljanju, ali i razvijaju mere koje mogu ublažiti ili sprečiti navedene rizike. Ova vrsta razmišljanja unapred pomaže timovima i liderima da izbegnu samozadovoljstvo i prepoznaju slabosti pre nego što postanu katastrofe. Ovde možete saznati više o metodi i njenoj primeni. 

 

 

 

Pravilo 10: Normalnost je prevaziđena! Apsurdno prodaje! Foto Depositphotos

Ne shvatajte ništa lično

Bartlett kaže da rešavanje problema često podrazumeva skromnost da ste otvoreni da odbacite svoju inicijalnu hipotezu i da prihvatite da vam se ono što ćete čuti možda neće svideti. On kaže: "Slušajte šta vam tržište govori". Ključ uspeha u komunikaciji nije ono što ćete reći, već koliko su drugi spremni da vas slušaju.

Kada niste saglasni sa nekim ili nečim, izbegavajte emocionalno iskušenje po svaku cenu, savetuje on. Bartlett navodi kao primere odgovore koji započinju sa "nisam saglasan" ili "nisi u pravu". Umesto toga savetuje da započnete svoj odgovor nečim što vam je zajedničko sa sagovornikom, oko čega ste saglasni, kao i delovima njihovog argumenta koji možete da razumete. Ova mogućnost da apstrahujemo od ličnog pogleda i stava važan je kvalitet ne samo po pitanju komunikacije, već i same suština na koji vodimo biznis. Bartlett pominje efekat vlasništva (engl. Endowment Effect) - psihološki fenomen gde ljudi pridaju veću vrednost stvarima samo zato što ih poseduju. Na primer, ako dobijete šolju na poklon, verovatno ćete smatrati da vredi više nego što biste dali da je kupite. Vlasništvo stvara emotivnu vezu i iskrivljuje racionalnu procenu vrednosti.

U biznisu, ovaj efekat može dovesti do toga da preduzetnici precenjuju svoje proizvode ili da investitori zadržavaju loše investicije jer im je teško da se odreknu nečega što već imaju. 

A šta ćemo sa tanjirima? Foto: Depositphotos

Tajna plavog tobogana

Kada je imao 21 godinu, Bartlett je prihvatio investiciju od 300.000 dolara za svoju marketinšku firmu. Umesto da igra na sigurno, odlučio je da iznajmi ogromno skladište kao kancelarijski prostor na deset godina i potrošio dodatnih 13.000 funti na plavi tobogan. Zvuči detinjasto, ali ispostavilo se da je upravo taj tobogan postao najjači generator publiciteta.

Kompanija je rasla impresivnih 200 odsto godišnje u narednih pet godina, firma se pojavljivala u svim velikim medijima, a tobogan je bio fotografisan na stotine puta. Bartlett priznaje da je cela stvar delovala suludo i ne preporučuje svima da kupe tobogan, ali poenta je da ponekad ne prodajete samo proizvod, već priču, osećaj i identitet brenda. Tobogan je poručivao svetu da je njihova firma mlada, drugačija, hrabra i inovativna. Celo jedno poglavlje je posvećeno pričanju priče ili popularno zvanom "storytellingu".

Uspeh sve češće pripada disruptivnim biznisima, onima koji ne slede ustaljene obrasce, već ih ruše i postavljaju nova pravila igre. U industrijama koje su decenijama funkcionisale po stabilnim modelima, sada dominiraju kompanije koje nude snažan proizvod, reaguju brže od konkurencije i oslanjaju se na podatke i direktnu vezu s korisnicima. 

U tom smislu, nekonvencionalan pristup, hrabra vizeulan rešenja i "storytelling" doprinose jasnoći u vrednosti koju proizvod donosi. Bartlett potvrđuje kroz lekcije kroz koje nas vodi u ovom poglavlju: da bi vas čuli iznesite priču bez filtera, bez ponavljanja i na nekonvencionalan način. I možda najvažnije pravilo: neki će vas voleti, neki će vas mrzeti, neki će biti ravnodušni, a to je najgore. Svakako, to se ne može reći za "Dnevnik jednog direktora".