László Krasznahorkai dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Nobelova nagrada za književnost za 2025. godinu dodeljena je mađarskom piscu, postmodernisti, Lászlóu Krasznahorkaiju, "za njegov upečatljiv i vizionarski opus koji, usred apokaliptičnog terora, potvrđuje moć umetnosti", objavila je danas Švedska akademija u Stokholmu.

U obrazloženju se navodi da je László Krasznahorkai "veliki epik u centralnoevropskoj tradiciji koja se proteže od Kafke do Thomasa Bernharda, a njegovo stvaralaštvo karakterišu apsurd i groteska. Ipak, njegovo stvaralaštvo ne staje tu - autor ubrzo okreće pogled prema Istoku, usvajajući kontemplativniji, precizno izbrušen ton, što dodatno proširuje njegov literarni dijapazon."

Autor je rođen 1954. u malom gradu Gyula na jugoistoku Mađarske, a prvi je put privukao pažnju čitaoca romanom Sátántangó (1985). Radnja se odvija u zabačenom selu na napuštenoj kolektivnoj farmi, tik pred pad komunizma. Satanistički motiv naslova očituje se kroz moralne slabosti i prevare likova, dok roman istražuje čekanje na čudo koje, po kafkijanskom motivu, nikada ne stiže. Roman je adaptiran u originalan film 1994. godine u saradnji sa režiserom Bélom Tarrom.

Dobitnik nagrade objavio je preko 20 dela na raznim svetskim jezicima |Depositphotos

 

Njegov drugi roman, Az ellenállás melankóliája (1989), učvrstio je njegovu reputaciju. Roman kombinuje fantaziju i groteskne likove, dok dolazak sablasnog cirkusa sa ogromnim kitom pokreće talas nasilja i anarhije, preteći diktatorskim prevratom. Kritičarka Susan Sontag ga je proglasila "majstorom apokalipse" savremene književnosti, zbog veštine prikazivanja borbe između reda i haosa kroz snove, groteske i ekstremne situacije. Njegovi romani poslužili su i za druge filmove, kao i za operu Melancholie des Widerstands u produkciji Staatsoper Unter den Linden, iz Berlina, 2024. godine. Prevedeni su na engleski, nemački, francuski i švedski. 

Dobitnik će primiti 11 miliona švedskih kruna (nešto više od milion evra), zajedno s najprestižnijim priznanjem koje svet književnosti poznaje.

Ove godine, favoriti su bili i kineska avangardna autorka Can Xue, japanski autor Haruki Murakami, kanadska autorka Margaret Atwood i Salman Rushdie.

Od 1901. godine, Nobelova nagrada za književnost dodeljena je 117 puta ukupno 121 laureatu. Za razliku od većine književnih priznanja, ona se ne dodeljuje za pojedinačno delo, već za celokupan opus autora - što je čini i književnim, i kulturno-političkim komentarom vremena.

Prema testamentu Alfreda Nobela, filantropa i izumitelja dinamita, nagrada treba da pripadne "osobi koja je proizvela najizuzetnije delo u idealnom pravcu." Šta taj "idealni pravac" zapravo znači, od 1901. godine je predmet rasprave, a neretko i kontroverzi.

Kritičari decenijama ukazuju na evrocentrizam, rodnu neravnotežu i povremenu političku pristrasnost Švedske akademije. Recimo, do 2021. godine, samo 13,5 odsto ženskih autorki je dobilo nagradu. 

Prošlogodišnja dobitnica, Han Kang iz Južne Koreje osvojila je čitaoce svojim delom "Vegetarian" | Roberto Ricciuti/Getty Images

 

Između 2005. i 2007. godine, Akademija je ponovo bila na udaru kritika zbog "politički motivisanih" odluka: nagrade su tada otišle Haroldu Pinteru, Orhanu Pamuku i Doris Lessing. Kada je Mario Vargas Llosa nagrađen 2010, mnogi su tvrdili da (pre)više piše o politici, nego što je u pitanju klasična književnost.

Nobel je znao biti i pitanje ideologije. Boris Pasternak, autor kultnog dela Doktor Živago postao je laureat 1958. godine, ali je bio prisiljen da odbije nagradu pod pritiskom sovjetskih vlasti. Njegov sin, Yevgeniy ju je preuzeo tek tri decenije kasnije.

Aleksandr Solzhenitsyn je1970. godine nagrađen Nobelovom nagradom za književnost "za etičku snagu kojom je sledio nezamenljive tradicije ruske književnosti". Njegova globalna reputacija je munjevito porasla, ali sovjetske vlasti su nagradu videle kao provokaciju Hladnog rata. Njegovo delo Jedan dan iz života Ivana Denisoviča posebno je pomenuto u govoru Nobelovog komiteta.

Knjiga govori o autobiografskim iskustvima samog autora koji je proveo osam godina u gulagu zbog vređanja Staljina u jednom pismu. To je bilo prvo rusko književno delo koje je otvoreno progovorilo o toj tabu temi, 1962. godine. Kasnije, autor opisuje ovu fazu svog života kao "Nobeliana" - napetu fazu stalne borbe između autora i režima i objašnjava zašto je odlučio da nagradu prihvati u odsustvu, ne prisustvujući ceremoniji u Stokholmu.

 

Mario Vargas Llosa je preminuo ranije ove godine | Bloomberg

 

Od Kiplinga do Handkea: kada književnost postane ideološko bojno polje

Najmlađi laureat u istoriji nagrade i dalje je Rudyard Kipling, koji ju je dobio 1907. godine kada je imao 41 godinu, zahvaljujući delima poput Knjige o džungli. Iako je tada slavljen kao simbol britanskog genija, nagrada nije bila bez senki zbog njegove otvorene odbrane engleskog kolonijalizma.

Slične rasprave pratile su i novije dobitnike. Bob Dylan je 2016. postao prvi kantautor koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost "za stvaranje novih poetskih izraza unutar velike američke muzičke tradicije", kako se navodi na sajtu same nagrade. Osim što je ocenjeno kao politički kontekst, nagrada je izazvala buru kod književne javnosti, jer Dylan, iako je autor sjajnih stihova, ipak nije književnik.

Muzičar Bob Dylan dobio je Predsedničku medalju slobode za vreme mandata predsednika SAD Barack Obame, 2012. godine | Depositphotos

 

Tri godine kasnije, nagrada Peteru Handkeu izazvala je ogorčenje svetske javnosti zbog javne podrške austrijskog pisca politici Slobodana Miloševića i poricanju Srebrenice. 

Godinu dana pre toga, 2018. reputacija Nobelove nagrade dodatno je uzdrmana kada je ceremonija otkazana zbog seksualnog skandala u samoj Akademiji. Optužbe protiv Jean-Claudea Arnaulta, supruga članice Akademije Katarine Frostenson, dovele su do talasa ostavki i reputacijske krize.

Švedska Akademija tada je poručila da nagradu suspenduje "iz poštovanja prema prošlim i budućim laureatima", što je bio prvi takav slučaj u više od sedam decenija. Za članove Švedske akademije, koji sebe nazivaju Osamnaestorka, i biraju se doživotno, ovo je verovatno i najveći skandal. Dobitnica za tu godinu, poljska autorka Olga Tokarczuk, primila je nagradu naredne godine.

 

Kada Nobel pomeša žanr

Ali ponekad, jednako pažnje kao pitanje ko će dobiti nagradu, dobija i pitanje: ko je nije dobio i zašto?

I dok Nobel često nagrađuje velike, slavne pisce u poznijim godinama, neki od najvećih umova svetske književnosti nikada nisu dobili ovo priznanje. Najočigledniji primer je Lav Tolstoj. Bio je nominovan pet puta za književnost i tri puta za mir, ali nikada nije dobio nagradu. Razlozi su, pretpostavljate - politički, zbog tenzija između Rusije i Švedske.
James Joyce, Anton Chekhov, Marcel Proust, Henrik Ibsen i Mark Twain, sve veliki pisci čija dela su oblikovala svetsku književnost, ali Nobel im je izmakao, često zbog subjektivnih kriterijuma.

Godine 1974, dok su svi očekivali da će pobedu odneti Graham Greene, Vladimir Nabokov ili Saul Bellow, nagradu su iznenađujuće podelili relativno nepoznati švedski autori Eyvind Johnson i Harry Martinson, obojica članovi same Akademije. Dve godine kasnije, Bellow je ipak dobio nagradu, dok Greene i Nabokov nikada nisu.

Salman Rushdie, iako je jedan od najuticajnijih savremenih pisaca, nikada nije dobio Nobelovu nagradu, a ona mu je izmakla i ove godine. Njegov slučaj dodatno komplikuje fatva Ayatolaha Khomeinija iz 1989. godine, što je dovelo do unutrašnjih kontroverzi u Akademiji i prvobitne ćutnje da se izjasne o tom slučaju, što je dovelo do ostavki dva člana Akademije. To su učinili tek 27 godina kasnije. 

Statua Winston Churchilla, bivšeg premijera Velike Britanije, u blizini Houses of Parliament u Londonu | Luke MacGregor/Bloomberg

A ima i onih koji su očekivali nagradu u drugim kategorijama, a dobili su je u ovoj. Godine 1953. dodeljena je britanskom premijeru Winstonu Churchillu, ne za politički rad, već za memoare i govore. Akademija ga je pohvalila zbog "majstorstva istorijskog i biografskog opisa i briljantne retorike."

Decenijama kasnije, u svetu gde politika često deluje kao performans, ova odluka deluje kao podsetnik da granica između oratorije i književnosti, propagande i stila, ponekad zavisi samo od publike.

 

Ekonomija Nobelove nagrade: diplome, medalje i tržišni efekt

Dobitnici Nobelove nagrade ne osvajaju samo prestiž - nagrada dolazi u tri oblika: diploma, medalja i novčani iznos. Svaka diploma je jedinstveno umetničko delo, kreirano od strane najpoznatijih švedskih i norveških umetnika i kaligrafa, dok su medalje ručno izrađene od 18-karatnog recikliranog zlata, sa izuzetnom preciznošću.

Medalja Nobelove nagrade za fiziku, hemiju, medicinu i književnost nosi identičnu prednju stranu: portret Alfreda Nobela i godine njegovog života (1833–1896). Portret se pojavljuje i na medaljama za mir i ekonomiju, ali sa blagim dizajnerskim varijacijama, dok je zadnja strana medalje prilagođena instituciji koja dodeljuje nagradu.

Iznos novčane nagrade često omogućava laureatima finansijsku nezavisnost. Kada je Elfriede Jelinek, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2004. godine, upitana šta za nju znači nagrada, odgovorila je: "Finansijsku nezavisnost, naravno." Samuel Beckett, koji je nagradu dobio 1969. godine odlučio je da je podeli sa prijateljima kojima je novac bio neophodan.

Iako Margaret Atwood nije osvojila Nobelovu nagradu, visoko je cenjena i komercijalno uspešna autorka, a The Handmaid's Tale (Sluškinjine priče) jedno je od njenih najpoznatijih dela | Norm Betts/Bloomberg News

Nagrada može doneti i značajan komercijalni uspeh, a posebno za manje etablirane pisce, što uključuje i prevode njihovih književnih opusa na više svetskih jezika. Egipatskom piscu Naguibu Mahfouzu 1988. godine Nobel je doneo nagli rast prodaje, dok je izdavač Olge Tokarczuk prodao prvobitno štampani tiraž od 3.000 primeraka romana The Books of Jacob u roku od nekoliko dana nakon objave Nobelove nagrade. Sličan efekat zabeležen je i kod Alice Munro, čija je prodaja u SAD porasla za 722 odsto nakon što je osvojila Nobelovu nagradu 2013. godine.

A bilo je i onih kojima komercijalni efekat, naizgled, nije bio važan. Francuski filozof Jean-Paul Sartre odbio je nagradu 1964. godine, smatrajući da "pisac ne bi smeo da dopustiti da ga pretvore u instituciju". Glasine da je kasnije ipak pokušao da zatraži novčani deo nagrade nikada nisu potvrđene.

Ivo Andrić je poziv iz Švedske akademije i vest o nagradi primio u svom stanu u Beogradu | Depositphotos

Ivo Andrić je celokupni novčani iznos od Nobelove nagrade koju je dobio 1961. godine poklonio, iz dva dela, književnom fondu Bosne i Hercegovine. Zahvalnost za priznanje, Andrić je izrazio rečima:

"Moja domovina je zaista 'mala zemlja među svjetovima', kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cijenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila... Vaše priznanje jednom od književnika te zemlje znači nesumnjivo ohrabrenje tom prodiranju. Stoga nas ono obvezuje na zahvalnost, i ja sam sretan što vam u ovom trenutku i s ovog mjesta, ne samo u svoje ime nego i u ime književnosti kojoj pripadam, mogu tu zahvalnost jednostavno ali iskreno da izrazim."

Te godine su bili nominovani i Lawrence Durrell, E. M. Forster i Graham Greene, Italijan Alberto Moravia, Dankinja Karen Blixen, kao i američki pisci Robert Frost i John Steinbeck, koji će nagradu dobiti već 1962. godine

Inače, reč "laureat" sama po sebi odražava istorijsku težinu i prestiž priznanja. Potiče iz grčke mitologije i označavala je lovorov venac kojim je ovenčan bog Apolon. Kasnije je korišćen za simbol pobede ne samo u antičkoj Grčkoj već i u starom Rimu (lat: Laurus nobilis), kako u atletskim takmičenjima, tako i u pesničkim nadmetanjima.

Mogli bismo zaključiti da Nobelov "laureat" treba da ima snagu i kredibilitet da nosi, metaforički, ali i doslovno, ovu tradiciju na svojim ramenima. Možda je baš u tome skriven onaj "idealni pravac" koji je sam Nobel imao na umu.