Otkrivamo važnost finansijske terapije i pet znakova da vam je potrebna

Da li ste čuli za finansijsku terapiju, kao kombinaciju psihološke podrške i finansijskog savetovanja? Ako niste upoznati s tim vidom terapije - sve popularnije među poslovnim svetom, a spadate među 90 odsto zaposlenih koji intenzivno brinu zbog svojih finansija - onda je ovaj tekst idealan za vas.

Karolina Herbut, finansijska edukatorka i kouč, kaže za Bloomberg Adriju da su finansijska terapija i klasično savetovanje dva različita pristupa, a obe usluge su relativno retke u Srbiji i u okolnim zemljama. "Klasično savetovanje se fokusira na davanje konkretnih saveta, strategije i informacija u vezi s tim kako rasporediti budžet, rešiti dug, uštedeti za ciljeve ili izabrati najbolji štedno-investicioni proizvod, dok finansijska terapija, s druge strane, ide dublje. Istražuje emocije, obrasce ponašanja, uverenja i blokade koje stoje iza ponašanja sa novcem. Nekad iza finansijskog ponašanja stoje traume - same osobe ili čak međugeneracijske."

Prema poslednjem izveštaju Global Financial Wellbeing Report 2025, samo 29 odsto globalno ispitanih veruje da im finansijska budućnost donosi optimizam, što je značajan pad sa 60 odsto u 2024. Dalje se navodi da su najveći problemi inflacija (za 56 odsto ispitanika) i dostupnost stambenih kredita (30 odsto). Polovina ljudi već reže troškove vezane za luksuzne usluge/proizvode, a neki čak i štede manje za hitne slučajeve ili penziju.

Izveštavanje sajta Investopedia, koji se poziva na istraživanje BrightPlana za 2024. godinu, sugeriše da čak 72 odsto radnika smatra kako im je stres povezan sa novcem pogoršao mentalno zdravlje. Oko 70 odsto Amerikanaca je reklo da ih je finansijska nesigurnost učinila depresivnim ili uznemirenim, uz propratne simptome poput gubitka sna i fizičkih oboljenja, navodi se u istraživanju Northwestern Mutuala za 2025. Kao rezultat toga, finansijska terapija u svetu dobija na zamahu.

"U praksi postoje razni vidovi podrške, razne usluge pored finansijskog savetovanja i terapije, pa ljudi rade na unapređenju svojih finansija i kroz koučing, edukaciju i mentorstvo. U Srbiji su, možda, finansijske edukacije najrasprostranjenije, a one pomažu da klijenti prošire svoje znanje. Koučing metodologija takođe daje odlične rezultate - nakon nje klijenti bolje definišu svoje (finansijske) ciljeve i ostaju fokusirani na njih, poboljšavaju štednju i imaju pomake u smanjenju zaduženosti, kao i veće samopouzdanje. Rekla bih da u idealnom slučaju ljudi treba da rade i na praktičnoj strani, odnosno na ponašanju i svom odnosu prema novcu, jer sve to zajedno čini finansijsku pismenost. Osim toga, država ima odgovornost da kroz zakonodavne, obrazovne i socijalne mehanizme obezbedi pravednije uslove i sigurnost, kako bi svi građani imali realnu šansu za finansijski stabilniji život", ističe Herbut, koja je i predsednica Centra za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN).

Otkrivamo najmanje pet signala koji upozoravaju da vam je finansijska terapija, možda, potrebna.

 

 

Na kom polju terapija najviše pomaže

• Stres i anksioznost - tržište emocionalnog savetovanja vredelo je 3,5 milijardi dolara u 2024, a do 2025. je skočilo na 4,7 milijardi, što predstavlja godišnji rast od 35 odsto.

• Porodične i bračne krize - stručnjaci u svom terapeutskom radu koriste upitnike i tehnike iz porodične psihoterapije da sagleda dublje obrasce ponašanja.

• Planiranje penzije - dobar je primer iz Howard Bailey Financiala, gde su angažovali takozvanog direktora za svrhu u finansijskom savetovanju (engl. Chief Purpose Officer) da balansira finansijske i psihološke potrebe penzionera.

Herbut dalje navodi da kod rešavanja problema odnosa prema novcu i upravljanja njime od pomoći može biti i transakciona analiza. Objašnjava da ovaj pravac pomaže da se razumeju nesvesni obrasci ponašanja prema novcu - kroz istraživanje životnog skripta, zabrana iz detinjstva, psiholoških okidača i ega (roditelj, odrasli, dete).

"Recimo, ako čujemo od nekog 'novac se ne baca - moraš štedeti', to je ego stanje roditelj, a ako neko kaže 'moram sada da kupim ovo, jer mi se baš sviđa' to je ego stanje dete. Svaka osoba ima određene drajvere, zabrane, pa recimo drajver 'udovolji' može nekoga terati na trošenje novca da bi se drugi zadovoljili. To su često oni ljudi koji se u restorani prvi hvataju za novčanik. Drajver 'požuri' možda nekog tera na imuplsivne kupovine i brzopletost u investiranju, da se ne propusti odličan popust. A neko ko ima 'trudi se' drajver, može imati osećaj da novac mora doći kroz težak rad."

Takođe su veoma korisne refleksija i samorefleksija. To znači postati svestan svojih ponašanja, obrazaca i emocija, i promisliti o porodičnim obrascima i emocionalnom nasleđu u vezi s novcem - kako će srednjeročno i dugoročno uticati  na samu tu osobu i njoj bliske ljude, ako nastavi sa određenim ponašanjem. Treba da se preispita i da li se oduvek tako ponaša ili kada je počeo/la sa takvim ponašanjem, da li se neko u porodici tako ponašao i tome slično.

"Što se tiče rešavanja unutrašnjeg konflikta - štednja ili trošenje, kupovina sada ili kasnije - jako je važno da osoba ima jasno postavljene ciljeve (odlazak na letovanje, kupovina automobila ili stan, stvaranje fonda za školovanje deteta, odvajanje dela novca za penzijske dane). Moram da znam šta mi je cilj, koliko novca mi treba za to i kada bih to mogla da ostvarim. Uglavnom je stvar u tome da ne možemo odmah sve ciljeve da ispunimo i zato je važno istraživanje vrednosnog sistema, postavljanje prioriteta, te balansiranje kratkoročnog uživanja i dugoročnih ciljeva. Dobra strategija je fleksibilni budžet koji uključuje prostor za uživanje bez krivice", ističe Karolina Herbut.

Depositphotos

 

Globalni trend

Finansijske institucije su počele da uvode terapeute direktno unutar svojih timova savetnika.

Brokeri u SAD, kao što je Expressive Wealth, zapošljavaju kliničke psihologe kako bi pomogli klijentima da identifikuju duboko ukorenjene finansijske navike i uverenja, i to je takozvano "emocionalno nasleđe".

Broj članova Financial Therapy Associationa porastao je za 30 odsto u poslednje dve godine i sada broji oko 422 stručnjaka, a broj sertifikovanih terapeuta iz oblasti finansija se više nego duplirao.

Finansijski regulatori su tu da podrže ideju i daju joj kredibilitet - Američka organizacija CFP (Certified Financial Planner) dodala je "psihologiju klijenta" u svoj standard znanja, potvrđujući da finansijski savet nije samo o investicijama, već i o emocionalnoj stabilnosti.

Sagovornica Bloomberg Adrije je, kako bi svojim klijentima pružila što više holističku uslugu, u svoj rad najpre uključila koučing metodologiju kao ICF sertifikovani kouč.

"Edukacija iz transakcione analize mi pomaže da još dublje sagledam koren finansijskog ponašanja klijenata. U zavisnosti od njihovih potreba, nekad im dajem praktične preporuke, nekad ih edukujem i informišem, dam konkretne tabele, radne listove, nekad ih vodim kroz proces (samo)refleksije i istraživanja šta im je najvažnije, šta bi im najviše odgovaralo i kako da dođu do željenog rezultata. Mnogi moji klijenti već svakako idu na psihoterapiju, a onima koji ne idu, često preporučim psihoterapiju, jer upoznavanje sebe donosi posebnu vrednost svakoj osobi - generalno."

Na pitanje da li u Srbiji ima interesovanja za finansijsku terapiju, po uzoru na svetske prakse, Herbut odgovara da interesovanje raste, ali ne toliko osetno.

"Sigurna sam da se mnogi terapeuti susreću s finansijskim temama u radu s klijentima. Ljudi prepoznaju da znanje nije dovoljno - potrebna je podrška za promenu ponašanja. Kada sam pre 11 godina počela da pišem o finansijama, te da radim sa klijentima i kreiram kurseve o ličnim finansijama, ova tema uopšte nije bila zastupljena, a ljudima je bila prekopotrebna. Dobra vest je da je počela da raste svest o važnosti finansijske pismenosti. Kao edukator i kouč, za početak savetujem da se uvedu male, održive finansijske navike i da se radi na razvijanju navika štednje."