Da li je 2025. zaista godina 'sloma menadžera'

Statistika je zabrinjavajuća: dve trećine menadžera kaže da ima previše posla, što može da dovede do sagorevanja na poslu, a svaki treći menadžer kaže da se suoči sa "burnotom", pokazuje istraživanje Top Workplaces Research Laba.

Istraživanja pokazuju da je stanje gore nego ikada, čak se predviđalo da će 2025. godina biti godina kada će menadžeri sve više "pucati". Digitalna platforma za unapređenje mentalnog zdravlja na radnom mestu meQuilibrium, uvrstila je to među četiri najveće prognoze za 2025. godinu. Čak su krah menadžera uporedili sa krahom tržišta.

"Videćemo značajan pad u mentalnom stanju, učinku i sposobnosti menadžera da budu predvodnici promena", navodi se u izveštaju.

Dodaje se da će srednji menadžeri (oni koji rukovode timovima, ali nisu deo izvršnog rukovodstva) biti u većem riziku od "burnouta" i napuštanja posla nego ljudi u njihovim timovima. Kako je navedeno, njihovu situaciju otežava i to što oni dobijaju manju podršku od svojih nadređenih nego njihovi timovi.

 

Kad te pitaju gde vidiš sebe za pet godina, a ti samo želiš da se konačno naspavaš... Foto: Depositphotos

Sve to pravi problem za celu firmu, jer zaposleni koji ne osećaju da imaju podršku od svog nadređenog imaju veću tendenciju da napuste posao, i to čak četiri puta veću.

I druga istraživanja potvrđuju nalaze. Jedno koje je sproveo Glassdoor pokazuje da je samopouzdanje srednjih menadžera u 2024. godini palo na nivo zaposlenih na početnim pozicijama, što je najniže u poslednjih sedam godina. Tome doprinosi to što imaju sve više zaduženja, a sve manje resursa, navodi se u istraživanju, dok drugi podaci pokazuju da ta grupa sve češće dobija otkaz u svojim firmama.

Menadžere opterećuje i pozicija "sendviča": često moraju da balansiraju između svog tima i rukovodstva, koji često imaju različite interese. Na njihov nivo stresa može da utiče i visok nivo odgovornosti, nedovoljno podrške, veliki broj sastanaka kojima prisustvuju, balansiranje privatnog i poslovnog života, ali i vođenje i komunikacija sa timom.

To dovodi celu organizaciju u rizik, jer su menadžeri "kičma" svake kompanije, a njihovo psihofizičko stanje utiče na produktivnost i zadovoljstvo zaposlenih. 

Zato su problemi menadžera zapravo i problemi celog rukovodstva i HR profesionalaca.

 

Balans između posla i privatnog života u 2025? Spreman da odleti ako stigne malo 'jači' mejl. Foto: Depositphotos

Šta kompanije mogu da urade

Iako je možda prerano da zaključimo da je je "slom menadžera" nešto što će obeležiti ovu godinu, nije prerano da kažemo da su menadžeri pod velikim stresom, rizikom od "burnouta", ali i da razmislimo kako možemo da im olakšamo.

Evo nekoliko načina na koje kompanije mogu da im pomognu (a time i sebi):

Olakšice

Stručnjaci preporučuju da kompanije uvedu olakšice koje aktivno doprinose očuvanju psihofizičkog zdravlja zaposlenih. To podrazumeva i organizovanje edukativnih radionica, obuka i programa podrške, koji pomažu zaposlenima da se lakše izbore sa stresom i izazovima na poslu.

Priznanja i inicijative

Svi vole da njihov trud bude prepoznat i nagrađen. Zato je važno da organizacije redovno odaju priznanje menadžerima za uspehe koje postižu, bilo kroz bonuse, nagrade ili javne pohvale. Takve aktivnosti dodatno motivišu i doprinose jačanju lojalnosti.

Redovna komunikacija i sastanci

Jasna, otvorena i redovna komunikacija između izvršnog rukovodstva i menadžera ključna je za usklađeno delovanje cele organizacije. Jasno prenošenje očekivanja omogućava menadžerima da donose odluke koje vode ka postizanju ciljeva zajedničkih za celu kompaniju. Važno je saslušati menadžere i uvažiti njihovo mišljenje.
Ipak, ne treba preterivati sa sastancima - istraživanja pokazuju da preveliki broj sastanaka može dovesti do prezasićenja i smanjenja produktivnosti kod menadžera.

Odmor i ravnoteža

Zdrava ravnoteža između posla i privatnog života od suštinske je važnosti, posebno za one na rukovodećim pozicijama. Menadžeri koji imaju vremena da se posvete i svojim ličnim obavezama i interesovanjima produktivniji su i posvećeniji tokom radnog vremena.
Lideri treba da koriste odmor, a takođe se preporučuje uvođenje fleksibilnog radnog vremena ili sličnih mogućnosti.

 

 

Kolega na slici ne spava – samo razmišlja kako je život ispao potpuno drugačiji od onoga što je zamišljao dok je pun entuzijazma popunjavao Excel 2009. godine. Foto: Depositphotos

Šta menadžeri mogu da urade za sebe

Stres je normalna stvar, pa čak ponekad može biti koristan. Kao deo mehanizma tela za suočavanje sa neposrednom pretnjom, trenutni stres može povećati fokus i efikasnost. 

Međutim, dugoročno, stres može ozbiljno da naruši fizičko i mentalno zdravlje pojedinca. Hronični stres na poslu može odvesti i do "burnouta" (sindroma sagorevanja).

Kako kaže psihijatar Marija Đurović, stres posebno pogađa ljude na rukovodećim pozicijama zbog:

• permanentnog donošenja odluka koje se tiču šire mase;
• dugog radnog dana i manjka pauza;
• čestog nošenja posla kući; 
• manjka sna (briga, razmišljanje, traženje rešenja);
• socijalne izolacije (visoke funkcije nose imperative stavljanja maske na lice, a time i nemogućnosti da se čovek opusti, pokaže slabost i bude ono što jeste);
• perfekcionizma i potrebe za kontrolom, što je izražena crta kod lidera.

 

"Sve ovo sa sobom nosi povećan rizik od razvoja bilo kog psihijatrijskog poremećaja, psihosomatskih oboljenja, pada kvaliteta rada i života uopšte, te generisanja nezadovoljstva i praznine koja se nikakvim postignućem ne da popuniti", objašnjava ona i dodaje da je takvo stanje posebno opasno jer može da odvede i u neku vrstu zavisnosti. 

Naročito je rizično to što hronični stres može uticati i na ravnotežu hormona i neurotransmitera, kao što su, recimo, serotonin i kortizol.

"Hronični stres ma koje vrste dovodi i do iscrpljivanja i pada nivoa dopamina, adrenalina, noradrenalina i serotonina, što dovodi do razvoja simptoma anksioznosti, anksioznih poremećaja, depresivnog poremećaja, sindroma sagorevanja, ali i opšte somatske iscrpljenosti sa različitim fizičkim manifestacijama", objašnjava ona.

Ako se na hroničan stres doda i manjak podrške u radnom okruženju, dolazi i do pada endorfina i oksitocina, što sa sobom nosi dodatnu dozu stresa. To može da dovede do osećaja da smo sami, prepušteni sebi, nekompetentni i uplašeni, objašnjava ona.

 

Termin "burnout" (sagorevanje) nije nov. Skovao ga je sedamdesetih godina 20. veka američki psiholog Herbert Freudenberger da opiše posledice jakog stresa i perfekcionizma u zanimanjima koja podrazumevaju brigu o drugima (doktori i medicinske sestre). Foto: Depositphotos

Ipak, postoje tehnike kako je to moguće sprečiti, a neke od njih zahtevaju i samo male svakodnevne promene.

Kako kaže psihijatar, potrebno je raditi na: 

• izgradnji stabilnog sistema psihološke podrške;
• regulisanju radnog vremena sa obaveznim slobodnim vremenom u toku svakoga dana;
• edukaciji;
• primeni navika koje umanjuje nivo stresa (redovna uravnotežena fizička aktivnost, zdrava ishrana, dovoljno sati sna i druženje).

Dodaje da je i na poslu potrebno negovati socijalno-emocionalnu kulturu koja promoviše traženje pomoći i razumevanje za stanje i emocije drugih članova.

Ako želimo zdravije radno okruženje, moramo početi od onih koji ga svakodnevno drže u ravnoteži. Srednji menadžeri se često smatraju "kičmom" organizacije, jer oni spajaju svoje timove sa rukovodstvom. 

Važno da i kompanije i sami menadžeri prepoznaju rizike od "burnouta" i zajednički rade na stvaranju boljeg radnog okruženja, koje podrazumeva komunikaciju i podršku.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar