Mnoštvo startapova usmerenih na zdravlje i lepotu obećava duži, bolji život, pa je nastao i čitav "healthspan" pokret - odnosi se na broj godina koje neko živi ili može očekivati da će živeti u "razumno" dobrom zdravlju.
Ljudi na internetu postavljaju pitanja "kako da produžim svoj healthspan" ili "koje su healthspan navike" u potrazi za savetima za očuvanje zdravlja tokom dužeg (većinskog) perioda života.
Prema podacima nerdwalleta, među najprofitabilnije biznise u 2024, između ostalog, svrstavaju se personalni treninzi, tehnologija i AI, mobilne aplikacije i personalni velnes programi. Ako ove kategorije spojimo u jednu, dobijamo tržišnu nišu koja sve više okupira pažnju korisnika interneta, a to su tzv. aplikacije o zdravlju (engl. healthcare apps). Naravno, tome treba pridodati i savete lekara, ishranu i druge metode za produženje "healthspana".
Opširnije
Tržište joge raste kao ludo, do 2027. premašiće 65 milijardi dolara
Modne ikone današnjice, od Kendall Jenner do Hailey Bieber, udahnule su novi život ovom, suštinski sportskom, komadu.
13.10.2024
LVMH investira u luksuzni italijanski brend Moncler
Francuska grupa LVMH ulaže u brend dizajnerske odeće Moncler SpA iz Italije.
29.09.2024
Srbija će biti atraktivna za estetski turizam koliko i kao turistička destinacija
U Srbiju godišnje dođe oko 10.000 ljudi iz inostranstva zbog neke medicinske usluge, ali postoji mogućnost za daleko veći broj posetilaca.
12.08.2024
Saznajemo: Ministarstvo obnavlja projekat 'Zdravstveni turizam Srbije'
Prema nezvaničnim podacima, u Srbiju godišnje dođe oko 10.000 ljudi iz inostranstva zbog neke medicinske usluge.
04.07.2024
Jedna od okosnica ovakvih aplikacija su fizičke aktivnosti, a ispostavilo se da joga postepeno počinje da dominira širom sveta. Njena dominacija kreće otprilike kad i korona (razlozi za tu korelaciju su jasni), a izveštaj Yoga Alliancea pokazuje da je 2020. godine 38,4 miliona Amerikanaca (11 odsto) praktikovalo jogu, u poređenju sa 4,6 odsto populacije u 2016. Ova grupa Amerikanaca potrošila je čak 21 milijardu dolara u 2022. samo u te svrhe.
Aplikacije za mame, penzionere, vežbače i vegane
Istovremeno se razvijaju i razne druge tehnološke potpore: za mame, trudnice, penzionere, aktivne vežbače, pušače, vegane, zaposlene podložne sindromu sagorevanja na poslu i tome slično, kako bi se prevenirali zdravstveni problemi i produžio "healthspan". Svakako, treba imati na umu da aplikacija za zdravlje nije zamena za posetu lekaru, ali je uticaj veštačke inteligencije i tehnologije toliki da su neke aktivnosti zaista pojednostavljene.
Na primer, u Srbiji je pre nekoliko godina lansirana DokTok aplikacija, sa ciljem da se ljudima omoguće besplatne konsultacije sa lekarima, psiholozima i psihoterapeutima. Ističemo "konsultacije", jer to nisu pregledi, već tek prvi korak ka boljem mentalnom zdravlju i blagostanju. DokTok je nastao kao startap, za čije je osnivanje katalizator bila upravo korona.
U susednoj Hrvatskoj razvijena je aplikacija Momtivation, namenjena, kako joj samo ime kaže, mamama. Ideja je da mame budu motivisane za vežbanje i brigu o zdravlju i izgledu, dok pametno i bez griže savesti koriste vreme za sebe. Ovo je, zapravo, više od aplikacije sa receptima i treninzima - stvorena je zajednica mama koje podržavaju jedna drugu, što ovakvim aplikacijama daje dodatnu vrednost (engl. add value).
Raketni uzlet
Obim globalnog tržišta mHealth aplikacija procenjen je na 32,5 milijardi dolara u 2023. i očekuje se da će rasti po godišnjoj stopi od 14,9 odsto između 2024. do 2034. Na grafikonu ispod jasno se vidi kako od 2020, tj. od godine pandemije dolazi do rasta i bržeg usvajanja aplikacija za zdravlje i fitnes. Sve šira upotreba interneta i pametnih telefona dodatno podstiče usvajanje tog trenda.
Ako uzmemo u obzir jedno od najvećih svetskih tržišta, koje prednjači u tehnologiji i inovacijama, primetićemo značajan rast upotrebe ovih aplikacija: čak 84 miliona Amerikanaca je 2022. koristilo mHealth aplikacije za praćenje svojih zdravstvenih aktivnosti.
Ide se i korak dalje...
U okviru ove teme treba obratiti pažnju i na specijalne pristupe privatnih medicinskih ustanova, koje se svakom pojedincu obraćaju u skladu s njegovim stilom života, zdravstvenim stanjem, genetskim faktorima.
Dakle, teži se individualizmu i boljem razumevanju složenih procesa unutar ljudskog sistema.
"Naoružani tim znanjem, dubljim individualnim uvidom i autoritativnim vođstvom, verujemo da možemo da pomognemo ljudima da budu zdravi koliko god je to moguće, u okviru životnih izbora koje donose: da jači žive duže", obećava Viavi o kojem piše i Bloomberg.
Dva miliona godišnje za podmlađivanje - iznutra i spolja
Jedan deo pažnje ostaje na nezi i estetskoj hirurgiji, odnosno zahvatima za očuvanje lepote, a drugi deo se okreće ka medicini dugovečnosti (engl. longevity medicine).
Konkretno, klinika Viavi, sa sedištem u Londonu, radi test maksimalne potrošnje kiseonika kako bi ocenila nivo kondicije klijenta ili skeniranje mozga, a klijent svoju posetu završava razgovorom s osnivačem kompanije dr Sabine Donnai iz Belgije, koja mu postavlja niz pitanja o zdravlju.
Viavi je otvoren 2009, kao pionir u oblasti koju smo pomenuli na početku, a to je "lifespan" i "healthspan" filozofija. Ovaj termin, gde je trajanje života u skladu sa dobrim zdravljem, prvi put je skovan kasnih 1980-ih.
Nedavno je došao u veliku žižu interesovanja kada je tehnološki preduzetnik Bryan Johnson - zahvaljujući transfuziji krvi i sveobuhvatnoj kombinaciji suplemenata, vežbanja i tretmana - sa svojih 45 ponovo "došao" do 18 godina starosti. U pitanju su procedure koje Johnsona koštaju dva miliona dolara godišnje i definitivno su ekstrem na tržištu zdravlja i brige o sebi, ali govore o tome koliko brzo se stvari odvijaju i koliko daleko se ide.
Ovakve usluge služe da reafirmišu ustaljene navike, tvrde zagovornici "lifespan" i "healthspan" pokreta, i često pominju reč optimizacija. Stručnjak za zdravlje Peter Attia nudi neke od tih tajni u svojoj knjizi "Outlive: The Science & Art of Longevity". Medicina 2.0, kako je on naziva, pogrešno daje prioritet lečenju bolesti. Bolje je preći na Medicinu 3.0 i dati prioritet preventivnim intervencijama, tvrdi on.. Nije usamljen u tom stavu.
"Smatram da je korisno razmišljati o starenju kao o medicinskom stanju koje se može lečiti", kaže profesor Univerziteta Harvard David Sinclair, inače koautor knjige "Lifespan: Why We Age - and Why We Don’t Have To". Ipak, stvari zasad verovatno zvuče jednostavnije nego što zaista jesu.
Bio bi potreban ogroman zaokret da se "novi" medicinski prioriteti prilagode ovoj teoriji: samo 3,5 odsto novca potrošenog u SAD, u sistemu zdravstvene zaštite, namenjeno je prevenciji, prema Institutu za troškove zdravstvene zaštite. Doduše, klinički i ekonomski posmatrano, postoje podsticaji da se to dramatično poveća, u čemu prednjače najbogatiji na svetu.
.webp){kind=icon}
