Srbija će biti atraktivna za estetski turizam koliko i kao turistička destinacija

Međunarodno društvo estetskih plastičnih hirurga (ISAPS) nedavno je objavilo rezultate svoje godišnje globalne ankete o estetskim zahvatima za prošlu godinu. Izveštaj pokazuje globalno povećanje od devet odsto u hirurškim i nehirurškim zahvatima. Dok su pet vodećih zemalja na listi - SAD, Brazil, Japan, Italija i Meksiko - odgovorne za gotovo polovinu svih zabeleženih operacija širom sveta, zemlje sa najvećim udelom stranih pacijenata su Kolumbija, Meksiko, Turska, Sirija i Tajland.

U Srbiju godišnje dođe oko 10.000 ljudi iz inostranstva zbog neke medicinske usluge, navodi se u tekstu Bloomberg Adrije. Ali postoji mogućnost za daleko veći broj posetilaca. Prema podacima Ministarstva zdravlja Republike Srbije, najčešće medicinske usluge koje pacijenti iz inostranstva traže u Srbiji su iz oblasti stomatologije i estetske i plastične hirurgije. Najtraženije hirurške procedure u svetu su: liposukcija (14,2 odsto), uvećanje grudi (12 odsto), operacija kapaka (11 odsto) i abdominoplastika (7,3 odsto). Kada su u pitanju nehirurške, ubedljivo vodi botulinom toksin, sa čak 46,3 odsto obavljenih tretmana, zatim hijaluronske injekcije sa 29 odsto i uklanjanje dlaka 8,4 odsto. Šta inostrani pacijenti najviše traže u Srbiji?

 

 

"Pacijentkinje iz inostranstva još uvek najviše traže operacije grudi i intervencije na licu kao što su zatezanje lica i operacije opuštenih očnih kapaka, ali su podjednako popularne i sve antiejdž hirurške i nehirurške procedure. Kod muškaraca iz inostranstva najviše radimo operacije opuštenih kapaka i liposukciju", kaže dr Katarina Anđelkov, specijalista rekonstruktivne i estetske hirurgije iz klinike "Bel Prime" u Beogradu i nacionalni sekretar ISAPS-a za Srbiju.

Ona kaže da najviše pacijenata dolazi iz Švajcarske, zatim Austrije i Velike Britanije. 

"Naša klinika je specifična jer se bavimo primenom matičnih ćelija iz masnog tkiva kako u svrhu tretmana bolesti, tako i za podmlađivanje kože i podsticanje rasta kose. S obzirom na to da su ovi tretmani trenutno trend u estetskoj medicini, imamo pacijente koji se odlučuju da dođu u Srbiju i iz udaljenijih zemalja", objašnjava Anđelkov. Ipak, kada su u pitanju neki od ovih tretmana, konkretno, transplantacija kose, Anđelkov objašnjava da je Turska i dalje lider kako u odnosu na zemlje u regionu, tako i na ostatak sveta. 

Razlog za to je cena ove operacije koja je zbog nižeg standarda u Turskoj daleko pristupačnija. "Intervencija se obavlja u lokalnoj anesteziji, moguće je izvesti je u ambulantnim uslovima. Najčešće je izvode medicinski tehničari, nadgledaju lekari koji vrlo često nisu specijalisti, a utrošak materijala je minimalan", kaže Anđelkov. Cena se formira u odnosu na broj presađenih folikula dlake (dlake se uzimaju sa potiljačne regije i presađuju napred gde je potrebno). Prosečna transplantacija kose podrazumeva oko 1.500-2.000 folikula, a u "Bel Prime" klinici cena je oko 1,5 evra po folikulu.

Ona smatra da je cena usluga jedan od najbitnijih faktora koji privlači pacijente iz inostranstva i da su troškovi plastičnih operacija u Srbiji znatno niži u poređenju sa mnogim zapadnim zemljama. To podrazumeva ne samo operaciju već i prateće troškove kao što su boravak u klinici i postoperativnu negu. Kao druge faktore, dr Anđelkov ističe kvalitet i stručnost. "Srbija ima stroge medicinske regulative i standarde koji osiguravaju kvalitet usluga i bezbednost pacijenata. Nivo medicinske usluge iz oblasti plastične hirurgije ne zaostaje za drugim zemljama u svetu", kaže naša sagovornica.

Procedure inspirisane izgledom poznatih ličnosti

Kada je u pitanju dentalni turizam, deluje da je dominantna motivacija nešto drugačija. Dr Igor Ristić iz Centra za dentalnu estetiku i implantologiju iz Beograda kaže da finansijski aspekt čini svega 15 odsto razloga prilikom donošenja odluke. On navodi da njihovo istraživanje pokazuje da 40 odsto pacijenata traži napredne procedure i najnovije tehnologije, 30 odsto žele da to bude brže i lakše dostupno nego u zemljama u kojima žive, što uključuje i dostupnost vrhunskih stručnjaka. On takođe ističe da cene kvalitetne stomatološke usluge, i zbog cene materijala i uvođenja viših standarda nisu značajno ispod cena koje su prisutne u zapadnoj Evropi. "Ali kvalitetom i obučenošću smo konkurentni i to je ključni aspekt prilikom donošenja odluke", smatra Ristić.

Oba sagovornika kažu da im se pacijenti iz inostranstva najviše obraćaju preko preporuke.

Oni su takođe saglasni u tome da su savremeni trendovi u estetskim procedurama pod značajnim uticajem društvenih mreža. "Kako domaći, tako i međunarodni pacijenti često dolaze sa specifičnim zahtevima, inspirisani izgledom poznatih ličnosti. Društvene mreže pružaju platformu na kojoj se popularizuju određene estetske intervencije, a poznate ličnosti svojim primerom dodatno podstiču interesovanje za te procedure", kaže dr Anđelkov.

Dodatni razlog za to, objašnjavaju naši sagovornici, jeste što su u određenim kulturama ljudi više zabrinuti za svoj izgled nego u drugim. "Francuska i Italija su oduvek bile lideri u lepoti u Evropi i njihove cene plastičnih operacija su visoke. U Kolumbiji je, recimo, televizija izuzetno popularna i gotovo isključivo prikazuje lepe ljude, pa ne čudi što su ljudi više podložni tome, dok je Brazil istorijski povezan sa fenomenom lepo oblikovanog tela", objašnjava Anđelkov. Ovaj fenomen oblikuje očekivanja i želje pacijenata kada dolaze u Srbiju, ali dr Ristić smatra da su korisnici sve svesniji toga da treba da duplo provere reklamnu poruku pre nego se odluče za određenu kliniku.

Depositphotos

 

Ipak, moderne tehnologije imaju svoje prednosti, a naši sagovornici ističu da je to prvenstveno na polju mogućnosti video-konsultacija, odnosno popularno nazvano "telemedicine".

Oni ističu da se prilikom inicijalne konsultacije stvara poverenje, ali i skraćuje put ka dobijanju relevantnih medicinskih podataka od pacijenata, uključujući istoriju bolesti, alergije, trenutnog stanja i prethodnih zahvata. Nakon te inicijalne konsultacije određuje se detaljan plan lečenja, individualizovan i adaptiran za svakog pacijenta pojedinačno, a koji uključuje sve faze operacije, postoperativnu negu i preporuke za oporavak.

Dr Anđelkov posebno ističe važnost definisanja vremenskog okvira za preoperativne preglede, samu operaciju i postoperativni boravak, kako bi se osiguralo da pacijenti mogu bezbedno putovati nakon intervencije.

"Druga faza počinje nakon njihovog povratka kući, takozvanim nadzorom na daljinu, a kada god je moguće, dajemo uputstva i ostvarujemo i kontakt sa njihovim lokalnim lekarima u zemljama iz kojih dolaze pacijenti, kako bi se osigurao kontinuitet nege, ako je potrebno dostavljamo kompletne medicinske izveštaje i planove nege lokalnim lekarima koji će nastaviti da prate pacijente nakon povratka", kaže Anđelkov.

Dr Ristić ističe važnost saradnje sa kolegama iz drugih zemalja kada je reč o nastavku lečenja u zemlji korisnika. "Naše kolege iz susednih zemalja vrlo često odlaze u ordinacije u Velikoj Britaniji i Italiji da pruže usluge svojim pacijentima koji se tamo nalaze. Iz Srbije je to zbog nedostatka letova ka destinacijama malo teže, ali ako imamo kolege, onda ih možemo uputiti za minorne korekcije. Ako ne postoji takva solucija, to potencijalno odvraća korisnike da se upute u stranu zemlju za obimne procedure."

 

 

Iako cena nije presudna za same tretmane, za logistiku jeste

I dok cena samih medicinskih usluga ne mora nužno da bude odlučujući faktor, drugi finansijski aspekti to jesu. Na prvom mestu, niži troškovi smeštaja i sveobuhvatni paketi usluga čine medicinski turizam u Srbiji atraktivnom opcijom za mnoge pacijente koji traže kvalitetnu zdravstvenu negu po pristupačnoj ceni.

Mnoge klinike i bolnice nude pakete koji uključuju ne samo samu operaciju, već i troškove preoperativnih pregleda, postoperativnu negu, smeštaj i prevoz. Ovi paketi mogu biti vrlo privlačni za pacijente jer pružaju sveobuhvatnu uslugu po fiksnoj ceni, a ušteda može biti značajna, smatra Anđelkov i kaže da je ovakav pristup neophodan kada su u pitanju strani pacijenti jer ne samo da ističe posvećenost pacijentima, već pokazuje i sveobuhvatan paket usluga koji može biti ključan za privlačenje pacijenata iz inostranstva.

Ti paketi uključuju saradnju sa renomiranim hotelima, provajderima smeštaja i profesionalnim vozačima (aerodromski transfer i lokalni prevoz), dakle, brigu o svim logističkim detaljima.

Dr Ristić smatra da je pozicioniranje Srbije kao pouzdane destinacije za dentalni turizam bitno da se prepozna na državnom nivou kao jedno od bitnih polja prihoda. "Dostupnost avionskog transporta je izuzetno važna. Low cost kompanije su bile posebno korisne u tom smislu", kaže naš sagovornik. Dostupnost mnogobrojnih destinacija putem avio-prevoza on ističe kao veliku prednost zemalja u okruženju. "Dok mi radimo, ni drugi ne spavaju. Druge nacije adaptiraju i svoje zakonodavstvo i servisne usluge kako bi bile konkurentnije", kaže Ristić. On navodi primer Albanije kao destinacije koja se veoma organizovano bavi tim pitanjem u pravcu šire turističke ponude.

Iako smatra da je zdravstveni sistem u Srbiji u smislu fundusa znanja kojim raspolaže stomatološka struka spreman da praktično odgovori zahtevima inostranih pacijenata, on navodi da se polje drugih usluga može dodatno unaprediti. Strani pacijenti troše novac na smeštaj, hranu, transport, kao i na dodatne turističke aktivnosti, što doprinosi razvoju ugostiteljske i turističke industrije.

"Jedna grupa naših pacijenata je dijaspora koja održava veze sa domovinom, a drugi su stranci koji dolaze specijalno zbog te namere. I to i iz Amerike i Kanade, sve češće iz Rusije. To su ljudi koji vole da potroše, ali i da posetu vide kao ne samo medicinsku već i kulturološku. Odlaze na izlete, u restorane...", navodi Ristić. Kao posebnu prednost profesionalca iz Srbije u njegovoj branši navodi to što uglavnom koriste i druge jezike, što je posebno važno kada su u pitanju stranci. Ristić kaže da oni imaju egzaktnije zahteve i da najčešće traže zahtevnije tretmane, implantante, velike protetske rekonstrukcije, te da je mogućnost komunikacije na njihovom jeziku od velike važnosti za nivo usluge.

Dr Anđelkov kaže da je osim služenja stranim jezikom, bitna i edukacija medicinskog osoblja o kulturološkim razlikama, navikama i ishrani kako bi se bolje razumeli i poštovali običaji i očekivanja pacijenata i unapredilo ukupno iskustvo.