Zdravstveni turizam u Srbiji ima veliki ekonomski potencijal i beleži iz godine u godinu visoke stope rasta. Prema nezvaničnim podacima, u Srbiju godišnje dođe oko 10.000 ljudi iz inostranstva zbog neke medicinske usluge. Međutim, medicinski turizam bi mogao da privuče oko 100.000 turista u našu zemlju.
Pokušaja je bilo.
Tokom 2018. godine Ministarstvo zdravlja je, na inicijativu ministra Zlatibora Lončara, pokrenulo projekat "Zdravstveni turizam Srbije". Zbog pandemije virusa korona ovaj projekat je zaustavljen. Za vreme ministrovanja doktorke Danice Grujičić u prethodne dve godine, na projektu se skupljala prašina.
Opširnije
Unilever otvara debatu o tome šta je definicija nezdrave hrane
Unilever sada objavljuje koliko su njihovi proizvodi zdravi ili ne.
29.10.2022
Periodično gladovanje uvećava rizik od ozbiljnih srčanih oboljenja, pokazuje istraživanje
Rezime studije je predstavljen na seminaru organizacije AHA u Čikagu.
19.03.2024
Broj stranih turista u Srbiji skočio za 30 odsto, Rusi dominiraju
Maj je u Srbiji doneo dvocifren rast ukupnog broja dolazaka turista u odnosu na isti mesec prošle godine.
28.06.2024
Srbija svetski rekorder po rastu prihoda od stranih turista
Zemlje EU u kojima su u prva tri meseca ove godine turisti najviše noćili bile su Španija, Nemačka i Francuska, dok je najmanji broj noćenja ostvaren u Lihtenštajnu, Luksemburgu i Letoniji.
11.06.2024
Turizam u Srbiji najviše kaska zbog marketinga, EXPO velika šansa
Rad na četiri najslabije oblasti mogao bi da donese napredak od čak 30 mesta.
27.05.2024
Domaći gosti manje putuju po Srbiji, banje razočarale rezultatom
U Srbiji je u oktobru broj dolazaka turista manji za 1,5 odsto u odnosu na isti mesec lane, a broj noćenja pao je za 13 odsto.
04.12.2023
Međutim, zajedno s povratkom Zlatibora Lončara na čelo Ministarstva zdravlja, i projekat će, kako saznaje Bloomberg Adria, biti obnovljen.
Zlatibor Lončar /Ministarstvo zdravlja
"Uveliko pripremamo aktivnosti i sprovodimo mere iz svoje nadležnosti kako bi projekat bio nastavljen u najskorijem roku. Naša zemlja širom Evrope prepoznata je po kvalitetnim zdravstvenim uslugama i izuzetnim stručnjacima. Činjenica je da, pored toga, Srbija ima i konkurentne cene, predivne prirodne lepote i tradicionalno srdačne ljude. Zato je namera Ministarstva zdravlja da obnovi projekat 'Zdravstveni turizam Srbije', kako bi se ova oblast sistemski uredila, jer je to u interesu svih strana", navode za Bloomberg Adriju iz Ministarstva zdravlja.
Resorno ministarstvo institucionalno će stati (dodeljivanjem sertifikata i promocijom u inostranstvu) iza privatnih ordinacija koje ispunjavaju određene kriterijume (kvalitet ordinacije, uslovi rada, kadar, oprema, ali i kvalitetna internet prezentacija, osoblje koje govori više stranih jezika) kako bi se time, uz garantovanu sigurnost i kvalitet usluge, privukao veći broj turista, dodaju.
Zašto zdravstveni turizam?
Prema nekim procenama, zbog trenda starenja populacije i sve veće okrenutosti ljudi ka zdravim stilovima života, briga o zdravlju uskoro će postati najjača svetska industrija, koja će, procenjuje se, 2030. godine ostvariti 22 odsto svetskog BDP-a i biti najveći pokretač odlaska na putovanja.
Svake godine, prema podacima pre pandemije virusa korona, 14 miliona ljudi putovalo je u inostranstvo zbog zdravstvenih usluga, a tržište zdravstvenog turizama vredno je između 45 i 72 milijarde dolara.
Prema rečima Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, zdravstveni turisti potroše između 3.600 i 6.000 dolara tokom posete, uključujući i troškove prevoza, smeštaja i korišćenja drugih klasičnih turističkih sadržaja. Zbog toga ovi turisti spadaju u najpoželjnije goste.
No, iako postoji interesovanje, na svetskoj mapi zdravstvenog turizma Srbija je tek u razvoju. A da bi postala značajna destinacija i da bi zdravstveni turizam postao jedan od nacionalnih brendova, neophodno je da se tim bave svi učesnici, od lekara, preko ministarstava zdravlja, turizma i privrede, pa do turističkih operatera, hotela i prevoznika.
Depositphotos
Gde je tu Srbija?
U Srbiju se dolazi najčešće zbog zahvata u oblasti dentalne i estetske hirurgije, ortopedije i kardiohirurgije, jer su zdravstvene usluge na podjednako visokom nivou kao i evropskim zemljama, ali su cene daleko niže.
Nezvanični podaci kažu da u našu zemlju najčešće dolaze da se leče Srbi koji žive u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, posebno kada je reč o intervencijama iz oblasti stomatologije, koje su i po nekoliko puta jeftinije nego u zemljama Zapadne Evrope.
Recimo, za ugradnju implantata u Srbiji je potrebno izdvojiti oko 500 evra, a za istu tu uslugu u Nemačkoj pacijent treba da plati oko 3.500 evra. U letnjim mesecima, moguće je ugraditi implantat i jeftinije, jer stomatološke ordinacije u trci za pacijente, odobravaju dodatne popuste.
"Tokom leta, ali i u vreme katoličkog Božića, kada mnogi u Evropi imaju neradne dane, imamo najviše pacijenata. Kod nas najčešće ugrađuju implantate i porcelanske mostove, radimo im komplikovane operativne zahvate, izbeljivanje zuba, pravljenje proteza. Naše mušterije jesu pretežno gastarbajteri“, kaže stomatolog Miloš Vranjović i napominje da poenta zdravstvenog turizma nije u tome da naši ljudi iz dijaspore, kada dođu na odmor u Srbiju, usput obave i sve preglede jer su jeftiniji.
Adria Dental Grupa
Što se tiče estetike, u Srbiji se najčešće dolazi po nove grudi, manji nos i ravan stomak. No, i kad je estetska hirurgija u pitanju, "domaći plastičari" nude visok kvalitet, a cene i tri puta manje nego na Zapadu. Konkretno, grudi se na većini klinika u Srbiji mogu povećati za oko 2.500 evra, a za isto toliko se može i smanjiti nos. U inostranstvu je za iste te usluge potrebno izdvojiti tri puta više novca.
"Zdravstveni turizam ima potencijal da postane najzastupljenija grana turizma kod nas. A da bi se to postiglo i da bi strani pacijenti dolazili isključivo zbog kvaliteta medicinske usluge, nije dovoljno samo da budemo jeftini. Za njih je jako važna stručnost, znanje jezika, ali i kompletan prateći nemedicinski servis. Kao i u mnogim drugim oblastima, zdravstveni turizam u Srbiji sada nije rezultat osmišljenih aktivnosti države i turističkih saveza, već preduzetništva inventivnih pojedinaca. Verujem da će se to sad promeniti", ističe Vranjović.
.webp){kind=icon}