Unilever, vlasnik brendova poput Helmanovog majoneza i sladoleda Magnum, sada govori investitorima koliko je njegova hrana zdrava – ili nezdrava – zasnovano ne samo na sopstvenim kriterijumima, već i na kriterijumima šest zvanično odobrenih modela ishrane.
Ovaj gigant robe široke potrošnje podvrgnuo je svoju paletu proizvoda široj kontroli nakon što je ShareAction, dobrotvorna organizacija koja se bavi odgovornim investicijama, uspela da ubedi kompaniju da izveštava o ovim paramentrima. Unileverova konkurecija još uvek nije počela da izveštava.
"Unilever je napravio hrabar korak napred time što je objavio koliko su im zdravi proizvodi u odnosu na priznate metrike o ishrani", rekla je Holly Gabriel, vođa kampanje u ShareActionu. "Ovo postavlja novi presedan za svetske proizvođače hrane."
Za investitore, zdrava hrana i piće postali su sve veća briga jer vlade pokušavaju da smanje oboljenja i gojaznost tako što zabranjuju ili stavljaju nalepnice upozorenja na nezdravu hranu, i zato što sve više potrošača usvaja zdravije stilove života. Velika Britanija, Južna Afrika i Meksiko oporezuju slatka pića, dok drugi ograničavaju oglase za nezdravu hranu.
Ipak, nedostatak preovlađujućeg merila za merenje izloženosti grupa hrane komplikuje poređenja. Proporcija Unileverove prodaje hrane koja se smatra zdravom prema različitim pokazateljima pokazuje velike varijacije, što postavlja pitanja o korisnosti podataka.
Zdravo ili ne?
Možda nije iznenađujuće da je se Unileverov asortiman uvek pokazao nezdravijim kada su nezavisne institucije radile istraživanja nego kada je kompanija sama radila istraživanje. Po internim standardima, 63 odsto portfelja se smatralo zdravim. A među najlošijim rangiranija, prema oceni "Health Star" koja se koristi u Australiji i na Novom Zelandu, samo 17 odsto Unileverove hrane dobija 3,5 ili više zvezdica od pet.
"Ovaj širok spektar rezultata naglašava činjenicu da trenutno ne postoji jedinstvena globalna definicija šta predstavlja 'zdravo'," navodi Unilever u saopštenju. "Važno je raditi na jednom svetskom standardu da bismo ubrzali poboljšanje ishrane u čitavom portfelju."
Unilever je u petak saopštio da sada ima za cilj da 85 odsto svojih porcija ispuni sopstvene kriterijume kvalitetne ishrane zasnovane na nauci do 2028. godine – mera koja može biti korisna za praćenje napretka tokom vremena, ali ne i za poređenje portfelja iz industrije hrane.
Bloomberg
Usklađivanje metrike izveštavanja je delimično bilo teško jer postoji toliko različitih varijabli koje se mogu koristiti za određivanje "zdravlja", uključujući kalorije, šećer, so i sadržaj masti. Štaviše, kompanije su tvrdile da metrika treba da uzme u obzir kako se proizvodi konzumiraju.
Na primer, 100 grama ekstrakta goveđeg kvasca "Bovril" sadrži oko dva puta preporučeni dnevni unos soli za osobu. Ali obično se dodaje u malim količinama u recept kako bi se dodao ukus, umesto da se konzumira sam. Tipična veličina porcije od 10 grama iznosi petinu dnevnog preporučenog unosa soli za osobu. To je možda puno, ali da li je nezdravo? A ako sastojak podstiče ljude da konzumiraju povrće, poboljšavajući njihov ukus, to bi moglo imati sveukupnu zdravstvenu korist.
Međutim, ova linija rezonovanja je nedavno pala na sudu. U julu, Kellogg Co. izgubio je slučaj protiv novih propisa u Engleskoj koji ograničavaju promociju hrane i pića sa visokim sadržajem masti, soli i šećera. Proizvođač "Frosted Flakesa"“ tvrdio je da sadržaj šećera u žitaricama treba meriti nakon dodavanja mleka. Sudija se nije složio.
.webp){kind=icon}
