Periodično gladovanje uvećava rizik od ozbiljnih srčanih oboljenja, pokazuje istraživanje

Bezbednost takozvanog periodičnog gladovanja (engl. Intermittent fasting), popularne strategije za gubitak kilograma, dovedena je u pitanje nakon neočekivanih rezultata novog istraživanja. Periodično gladovanje je taktika koja se koristi kako bi se smanjio unos kalorija kroz ograničavanje perioda kada se unosi hrana u toku dana.

Ograničavanje unosa hrane na period od osam časova po danu je bilo povezano sa uvećanjem rizika od smrti izazvane srčanim problemima za 91 odsto, pokazuju rezultati istraživanja objavljenog u Čikagu. Američka organizacija AHA (engl. American Heart Association), koja finansira istraživanja u oblasti zdravlja kardiovaskularnog sistema, objavila je samo rezime, a naučnici spekulišu o detaljima samog istraživanja i njegove metodologije. Kako navode iz organizacije AHA, drugi stručnjaci su pregledali istraživanje pre objavljivanja rezultata.

U poslednje vreme se sve više analiziraju promene životnih navika koje se uvode radi mršavljenja, a odnedavno su dostupni i moderni lekovi koji dovode do gubitka telesne mase. Neki lekari dovode u pitanje nalaze istraživanja, navodeći da se ne zna da li su nalazi takvi zbog razlika između eksperimentalne i kontrolne grupe učesnika. Najbitnija razlika je prethodno stanje kardiovaskularnih sistema onih koji su u istraživanju jeli u okviru osam sati, i onih koji su svoje obroke rasporedili u 12 ili 16 časova u toku dana.

Depositphotos

„Vremensko ograničavanje unosa hrane je popularan način smanjenja unosa kalorija u toku dana“, rekao je Keith Frayn, profesor emeritus sa Oksforda koji istražuje ljudski metabolizam, u izjavi datoj u Naučnom medija centru Ujedinjenog Kraljevstva. „Ovo istraživanje je veoma bitno jer pokazuje da nam trebaju dugoročna istraživanja o posledicama pridržavanja ovog režima. S druge strane, ovaj rezime ne odgovara na mnoga pitanja“, dodao je.

Istraživači, predvođeni Victorom Zhongom sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jiao Tong u Šangaju, analizirali su podatke 20.000 odraslih ispitanika iz ankete koju je sproveo Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD.

U istraživanju su analizirani odgovori iz upitnika i podaci o smrtnosti od 2003. do 2019. godine. Naučnici su naveli da su moguće greške zbog toga što su ispitanici morali da navedu šta su jeli u prethodna dva dana. Muškarci su činili oko polovine ispitanika, a prosečna starost bila je 48 godina.

Ne može se tačno utvrditi koliko dugo su se pacijenti držali režima povremenog gladovanja, ali istraživači pretpostavljaju da su nastavili da ga se pridržavaju i nakon odgovaranja na pitanja iz ankete, rekao je Zhong.

Ispitanici koji su ograničavali period unosa hrane su češće bili mlađi muškarci sa većim BMI pokazateljem (meri odnos telesne mase i visine, prim. prev.) i nižim stepenom dostupnosti hrane, rekao je Zhong u odgovorima poslatim mejlom. Oni su takođe imali manju učestalost povišenog krvnog pritiska, dijabetesa i kardiovaskularnih problema, kako pokazuju podaci koje su naveli sami ispitanici. „Nastojali smo da isključimo nejednakosti po svim varijablama, ali je pozitivna korelacija između smrtnosti i unosa hrane ograničenog na osam sati ostala vidljiva“, dodao je Zhong.

Rezime studije je predstavljen na seminaru organizacije AHA u Čikagu.