Stara pruga koja prolazi kroz Singapur sada je rezervat prirode

Nekadašnja železnička pruga koja prolazi kroz srce Singapura pretvorila se u jednu od njegovih najvećih priča o uspehu u očuvanju prirode, označavajući otklon od ulepšanog pristupa prirodi po kojem je grad-država poznat.

Neprekidni deo teritorije od 24 kilometra (15 milja) bio je deo železničke pruge koju je izgradila britanska kolonijalna vlada u Maleziji, koja ga je Singapuru vratila 2011. godine, više od četiri decenije nakon što su se dve zemlje razišle. Singapur je sada bio suočen sa pitanjem: šta da radi sa zemljom.

Društvo za prirodu, najstarija singapurska grupa za zaštitu prirode, podnela je odvažni predlog vlastima: da se železnica pretvori u zeleni koridor koji bi povezivao postojeće zelene površine od močvarnog rezervata Sungei Buloh na severu, kroz neke od najekskluzivnijih gradskih četvrti, sve putem do centralnog poslovnog okruga na jugu.

Od 2012. godine delovi železničkog koridora su dostupni javnosti. Vlada se uzdržala od parcelisanja zemljišta za razvoj nekretnina, držeći ga kao zelenu kičmu koja je 10 puta duža od High linea u Njujorku, iz koje je crpila inspiraciju. Vlasti su sada posvećene njegovom dugoročnom očuvanju i nastavljaju da unapređuju više delova koridora, otvarajući ih u fazama.

"Kada sam im dao taj predlog, nisam bio optimista da će prihvatiti celu dužinu", rekao je predsednik Komiteta za očuvanje Društva za prirodu Leong Kvok Peng, koji je predvodio kampanju. "Nikad ni u najluđim snovima nisam mogao da zamislim da će se to dogoditi."

Bloomberg Mercury

 

Ovog meseca otkriven je severni deo od osam kilometara koji je prethodno bio u fazi renoviranja, sa 12 novih pristupnih staza koje povezuju koridor sa okolnim stambenim imanjima i parkovima i osmatračnicom sa pogledom na rezervat prirode Bukit Timah. Prema Upravnom odboru za nacionalne parkove (NParks) i Upravi za urbano preuređenje, još proširenja je još uvek u pripremi.

Fokus na očuvanju železnice naglašava promenu u odnosu Singapura prema prirodi. Dok je pre pola veka grad imao pitomiji i manje ambiciozan pristup zelenilu, kao što je sadržano u vladinoj viziji "Grad vrta" koja je naglašavala lepotu i urednost, sada se razmišlja o vraćanju divljine.

Bloomberg Mercury

 

Očuvanje železničkog koridora dolazi nakon što je razvoj Singapura u bogatu metropolu značio žrtvovanje hektara šuma i močvara. Od 2000. do 2020. godine doživeo je neto gubitak od 379 hektara (3,6 kvadratnih kilometara) drveća, prema Global Forest Watchu, što je otprilike ekvivalentno 936 fudbalskih terena. Železnica je, međutim, decenijama bila uglavnom netaknuta zbog zemljišnih sporova između Singapura i Malezije.

"Železnički koridor prolazi kroz svako kopneno stanište koje možete pronaći u Singapuru", rekao je Ngo Kang Min, šumski ekolog, ukazujući na mapi na delove mangrova, močvarnog područja, šuma i travnjaka pored železničkih šina. Dozvoljavajući kretanje vrsta koje su prethodno bile odsečene jedna od druge, Ngo zamišlja da koridor postane konektor koji može povećati genetski diverzitet lokalne flore i faune.

U oktobru 2018. NParks i URA su počeli da obnavljaju deo od četiri kilometra u centralnom delu železničkog koridora. Nekoliko ugroženih izvornih primarnih šumskih vrsta je ponovo uvedeno da bi se pejzaž vratio u prvobitno stanje prašume. Do danas, NParks je zasadio više od 52.000 autohtonih stabala i žbunja duž koridora. Obnovljeni pojas autohtone šume od tada je postao ključni prolaz, stanište i izvor hrane za različite životinje, uključujući Sundskog pangolina, sisara koji je najtrgovaniji na svetu, i slamnatoglavog bulbula.

"Železnički koridor je zamišljen kao auto-put za kretanje divljih životinja, pružajući bezbedno utočište za životinje da prelaze između zelenih površina u Singapuru", rekli su NParks i URA.

Tokom noćne šetnje, staza je bila potpuno neosvetljena da bi se olakšalo noćno kretanje divljih životinja. Šetajući uz tragove koje su za sobom ostavile divlje svinje, profesionalni vodič prirode Gloria Seow pokazala je raznovrsnu faunu svojom baterijskom lampom: somove i slatkovodne rakove u potoku, voćne slepe miševe koji su jurili za smokvama, šumske kresnice i orijentalnu zmiju koja visi sa grane. Jedini zvuci bili su žuborenje potoka i cvrkut cvrčaka koji se pare.

Bloomberg Mercury

 

"Ovde priroda iznenađuje", rekla je Seow. "Iznenađuje vas kada vidite zmiju, pangolina, sovu koju nikada ranije niste videli. Drugi urbani parkovi nemaju taj element iznenađenja."

Uskoro će se desiti još preokreta u drugim delovima železničkog koridora, koje pokreće Prirodno društvo - najveći projekat ove vrste u okviru jedne nevladine organizacije do sada. Planiraju da zasade nekoliko hiljada stabala kako bi vratili retke vrste i poboljšali pokrivanje krošnje na delu koridora koji je uglavnom travnjak, počevši od ovog meseca.

Bloomberg LP, matična kompanija Bloomberg Newsa, sponzor je ovog projekta.

Društvo za prirodu sada lobira kod vlade da produži stazu duž stare linije Jurong, napuštene železničke pruge koja prolazi kroz zapadni industrijski vrh Singapura, gde su fragmentisani zeleni prostori razbacani među fabrikama, rafinerijama nafte i putevima. Društvo se takođe koncentriše na očuvanje već divljih prostora duž i pored koridora, čiji će delovi biti poremećeni predloženim stambenim razvojem.

Bloomberg Mercury

 

Sa više staza u prirodi i parkova na ovoj liniji, koji bi trebalo da se povežu sa železničkim koridorom, NParks i URA predviđaju mrežu zelenih ruta preko ostrva koje povezuju sve glavne šume i rezervate prirode, kao deo cilja izgradnje onoga što nazivaju "Gradom u prirodi" - sa svakim domaćinstvom koje živi na 10 minuta hoda od parka do 2030.

"Stav vlade prema očuvanju u prošlosti je uvek bio prvo gradi, gradi, gradi - ekonomija je na prvom mestu", rekao je Ngo. "Ali sada nakon kovida razgovor se znatno pomerio. Ljudi žele da vide više zelenih površina. Može postojati prostor za radikalnije razmišljanje i dizajn u načinu na koji gradimo te prostore."